Šainović: Najvažnija stvar koja je prethodila agresiji je američko obećanje OVK da će Kosovo biti nezavisnao

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Bivši potredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije Nikola Šainović izjavio je da je tadašnja vlast postala svesna da će SRJ bombardovti NATO onog trenutka kada se Ričard Holbruk slikao sa bradatim predstavnikom terorističke OVK, a da je najvažnija stvar koja je prethodila bombardovanju američko obećanje OVK da će Kosovo biti nezavisna država.

Šainović ističe i da se od tog dana do danas ništa nije promenilo po tom pitanju.

Preporučujemo

Povodom godišnjice NATO agresije na SRJ 24. marta 1999. godine, Šainović je za Tanjug ispričao da je u to vreme SRJ vodila pregovore sa Ibrahimom Rugovom, koji nije bio za rat, ali da su SAD prednost dale OVK u odnosu na Rugovu i da je to bilo presudno.

On se priseća da je proleća 1998. vladao veliki optimizam da rata na Kosovu neće biti, jer su se vodili veliki pregovori o miru i samoupravi na Kosovu sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom, uz posredovanje Kristofera Hila, kao i pregovori sa Rugovom o normalizaciji obrazovanja u kojima je posredovao Vatikan.

“I onda se stvar menja, cela ta piramida pregovora se ruši jednim američkim gestom. To je susret Holbruka u selu Junik sa onim bradatim pripadnikom OVK koji sedi pored njega s kalašnjikovom. Pored pomoćnika američkog državnog sekretara”, rekao je Šainović.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Kako smatra, razlog je bila američka odluka unutar albanskog korpusa.

“Ta američka odluka se zasniva na tome da je Rugova za nezavisno Kosovo, ali nije za rat sada. A OVK jeste za rat odmah. I OVK je napravljena kao borbena teroristička organizacija. Tvorac jezgra te organizacije je obaveštajna služba države Albanije uz veliku pomoć zapadnih obaveštajnih službi Nemaca i Amerikanaca, pre svega, i drugih”, navodi Šainović.

On dodaje da OVK tada nije bio opštenarodni pokret Albanaca, već Rugova koji je imao svoje političke ćelije do svakog sela, a OVK se ubacuje i osvaja prostor od Rugove od jeseni 1997. do proleća 1998.

“Kad uspeju to da osvoje, Amerikanci staju iza njih”, konstatuje Šainović.

On dalje navodi da OVK počinje da pravi velika zlodela i otmice, i jednog momenta napadaju Orahovac gde su za jedno prepodne oteli 110 ljudi, a da srpske snage bezbednosti tada pokreću veliku akciju da se obračunaju sa sa njima.

“Onda ih zovu Amerikanci u selo Junik, a sedam dana posle toga je drugi sastanak u Ženevi. Opet isti Holbruk, samo drugi čovek iz OVK. I na tom sastanku oni kažu: ’Mi ćemo tako pritisnuti Miloševića da mora da za tri godine promeni Ustav i vama da nezavisnost Kosova. Znači, oni su obećali nezavisnu državu. Ne Rugovi. OVK-u. I sve nadalje je isto to, do današnjeg dana”, navodi Šainović.

Kako je rekao, od tog trenutka nema pravih pregovora sa Albancima, jer ih uopšte ne zanima šta će srpska strana reći, već oni, kako kaže, samo gledaju u Amerikance i čekaju da im oni ispune obećanje o nezavisnosti.

Politički predstavnici kosovskih Albanaca su se menjali vremenom, bio je Rugova, bio je Hašim Tači, sada je Aljbin Kurti, a to se nije promenilo do današnjeg dana, poručio je Šainović.

On kaže da tadašnja vlast postaje svesna podrške Amerikanaca OVK-u kada tadašnji američki ambasador u Skoplju Kristofer Hil umesto da podržava pregovore o samoupravi Kosova, koji su do tada funkcionisali, počinje stalno da bude na terenu zajedno s OVK-om, obilazi njihove logore i razgovara s pripadnicima OVK.

Šainović je objasnio da je za Kosovo pored Hila, bio zadužen i ambasador u Srbiji Majls, kao i Vilijam Voker koji je bio u OEBS.

Priča kako se jednom prilikom susreo da svom trojicom i konstatovao da je Majls tu da unapređuje odnose između dve države, Hil da nam pravi mir, a Voker da nam pravi rat.

“Gospodine Šainoviću, vi ste srećan čovek. Ovde nas je trojica, a u Bosni nas je bilo pet. Ovde smo samo trojica”, odgovorio mu je Majls, ništa ne negirajući.

Šainović potom navodi da su iz iskustva iz Krajine znali šta znači Vokerov dolazak i da će on pokušati da im nametne sporazum da vojska mora da bude u kasarnama, a policija da ima veoma restriktivnu kontrolu, a da će on pomoći OVK, koju su srpske snage dezorganizovale, da se regeneriše.

”Zašto nisu napali odmah u oktobru 1998. bombardovanje, iako su postojale odluke? Pa OVK je bila nesposobna za borbena dejstva. Tek kad OVK ponovo osposobila u prisustvu Vokera, onda se tražio povod. Povod je ispao Račak. Mogao je da bude i neki drugi povod da se terminski pogodio”, priča Šainović.

Na pitanje da li je tadašnja vlast mogla nešto da uradi da spreči bombardovanje, Šainović odgovara da izlaz uvek postoji u kapitulaciji i predavanju Kosova, jer je to bio zahtev, ali da im to nije padalo na pamet.

“Trebalo je da popustimo, ne nešto da popustimo, nego da popustimo šta piše. A piše da treba da predamo državama NATO-a naš suverenitet, da damo sav teritorijalni prostor, morske luke, teritorijalne vode, vazdušni prostor i frekvencije medija. Da dolazi NATO vojska, da tu ima pravo da logoruje, da se organizuje i da liši slobode koga misli da treba i da ga izvede pred odgovarajućeg službenika, citat. A posle tri godine će biti konferencija koja će rešiti sudbinu Kosova u skladu sa voljom naroda. Mi smo rekli sa voljom naroda Srbije. Oni su rekli vi ste nekooperativni, nema izmena”, priseća se Šainović.

On objašnjava da je krajem osamdesetih godina i početkom devedesetih godina prošlog veka bilo jasno da se stvara nova geopolitička karta Evrope, posle pada Berlinskog zida, raspada Varšavskog pakta, i da je svako žurio da zauzme što bolju poziciju, kao i da je postalo jasno da Hrvatska i Slovenija ne žele da ostanu u SFRJ.

“Tog momenta, nama ostaje kao poslednja stvar da sprečimo najgori scenario - raspad Jugoslavije na osam delova. Na osam. Znači, da i pokrajine postanu države. I 1989. Milošević pokreće promenu Ustava”, priseća se Šainović.

On objašnjava da je još 1991. godine američki ambasador Voren Cimerman zapretio da će, ako Srbija interveniše na Kosovu, NATO početi rat protiv nje, da je sve vreme sukoba u bivšoj SFRJ ta pretnja visila nad tadašnjim rukovodstvo i da je ono, upravo zbog te pretnje, često oklevalo u sukobima u drugim republikama SFRJ.

“I čitavo vreme dok traju ratovi na zapadu u bivšoj Jugoslaviji, mi stalno imamo problem da će nam rat početi iza leđa. I kad nekad deluje da je Milošević neodlučan, ne prebacuje tamo vojsku, on zna da mu rat ovde visi, za koji je sve spremno. Samo treba onaj koji ga kontroliše da ga uključi”, rekao je Šainović.

On ističe da ga je čak i Haški sud oslobodio optužbe da je, po nalogu Slobodana Miloševića, namerno sabotirao pregovore u Rambujeu, i da je Haški sud konstatovao da je srpska delegacija došla u dobroj nameri da postigne dogovor, ali da to nije bilo moguće pošto je američka državna sekretarka Madlen Olbrajt postigla separatni dogovor sa kosovskim Albancima.

Foto: Profimedia/AFP

Stoga je sud zaključio, da iako se mnogo toga želi svaliti na pleća Slobodana Miloševića, srpska delegacija nije kriva za propast pregovora u Rambujeu.

Šainović je naveo i detalj sa jednih pregovora u kojima su učestvovali evropski ministri inostranih poslova i Madlen Olbrajt.

Pošto je iznela otvorene pretnje tadašnjem predseniku Srbije Milanu Milutinoviću, italijanski ministar inostranih poslova Lamberto Dini je rekao da od srpske delegacije traže nemoguću stvar i da nijedna država na svetu ne može tek tako da potpiše otpisivanje velikog dela sopstvene suverene teritorije.

“Čak i kad bi oni potpisali, irelevantno je, to traži promenu Ustava svake zemlje, dajte da ih pustimo da odu u Beograd, da iznesu što je ovde bilo pred parlament”, rekao je Dini.

Olbrajt je na to odgovorila pitanjem ‘zašto ovaj uopšte govori?’

“Nisam ja nikakav fanatik. Lažni heroj, šta ja znam. Samo državu ne mogu da vam dam. Ne postoji pretnja kojom ćete me to naterati. To su dve potpuno različite stvari. I nismo mi prvi koji su se našli pred tim izazovom. Nije Kosovo nešto što sam ja kupio od ušteđevine”, poručio je Šainović.

(Telegraf.rs/Tanjug)