Osnivač SRS, gradonačelnik, ministar... Ko je bio Milorad Mirčić: Njegove reči o Bilu Klintonu pamte se danas

Milorad Mirčić, koji je danas preminuo u Novom Sadu u 69. godini, bio je jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke.

Mirčić je rođen 22. februara 1956, bio je gradonačelnik Novog Sada od 1993. do 1994. godine i ministar za srpsku dijasporu u vladi Republike Srbije od 1998. do 2000. godine, a više puta je biran na javne funkcije na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Preporučujemo

"Srpska radikalna stranka s velikom tugom obaveštava javnost da je osnivač i potpredsednik Stranke Milorad Mirčić preminuo u Novom Sadu u šezdeset i devetoj godini", saopšteno je danas iz ove stranke.

Rani život i privatna karijera

Mirčić je rođen u selu Maleševci, u tadašnjoj Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. Diplomirao je inženjerstvo, specijalizovao se za oblast sintetičkih polimera, i dugi niz godina je radio u Novkabelu.[2]

Političar

Mirčić je izabran u Skupštinu grada Novog Sada na lokalnim izborima u Srbiji u decembru 1992. godine. Nakon glasanja, srpska radikalna stranka je formirala lokalnu administraciju uz podršku Socijalističke partije Srbije (SPS). Mirčić, tada malo poznat u političkim krugovima, izabran je za predsednika skupštine, poziciju koja je u to vreme bila ekvivalentna gradonačelniku. Njegov mandat je počeo istog meseca kada je Bil Klinton inaugurisan za predsednika Sjedinjenih Država. Mirčić je privukao izvesnu ozloglašenost rekavši da ima dve prednosti u odnosu na Klintona: mlađi je i privlačniji i nikada nije prevario suprugu.

Dok je bio na funkciji, Mirčić je nadgledao kampanju za uklanjanje imena Tita i drugih zvaničnika iz komunističke ere iz gradske infrastrukture i zamenu imenima drugih ličnosti iz srpske prošlosti, uključujući četničke zvaničnike poput Petra Bojovića. Takođe je uklonio višejezične natpise grada, povećao upotrebu ćiriličnog pisma i pobratimio Novi Sad sa Ilioupolijem u Grčkoj.

Foto: Milos Tesic/ATAImages

Mirčić je poražen na glasanju o nepoverenju u junu 1994. godine, pošto je do tada izgubio podršku Socijalističke partije. Pisac koji simpatiše radikale sugerisao je da je Mirčićeva kontinuirana podrška snagama bosanskih Srba u ratu u Bosanskoj Republici, kada je srpska vlada uskraćivala pomoć i snabdevanje Republike Srpske, doprinela njegovom padu.

Parlamentarac

Mirčić je osvojio šesto mesto na izbornoj listi SRS za Novi Sad na opštim izborima u Srbiji 1992. godine, koji su se održali istovremeno sa lokalnim izborima u decembru 1992. godine.[4] Radikali su osvojili deset mesta u toj diviziji, a Mirčić je bio uključen u delegaciju svoje stranke za skupštinu. Od 1992. do 2000. godine, izborni zakon Srbije propisivao je da se jedna trećina poslaničkih mandata dodeljuje kandidatima sa uspešnih lista po numeričkom redosledu, dok se preostale dve trećine raspodeljuju među ostalim kandidatima po nahođenju stranaka sponzora. Uobičajena praksa je bila da se ovi drugi mandati dodeljuju van redosleda. Mirčićeva pozicija na listi nije mu davala automatsko pravo na mandat.

Vladajući socijalisti su pobedili na izborima 1992. godine, ali nisu uspeli da osvoje većinu sa 101 mestom od 250. Radikali su završili na drugom mestu sa sedamdeset tri mesta. Iako je SRS tehnički bila u opoziciji za parlament koji je usledio, u početku je sarađivala sa socijalistima u neformalnom savezu. Međutim, partnerstvo se do kraja 1993. godine pretvorilo u neprijateljstvo, i novi izbori su raspisani za decembar te godine.

U septembru 1994. godine, Mirčić je poremetio rad Skupštine zahtevajući hitnu raspravu o nedavnom hapšenju lidera Radikalne stranke Vojislava Šešelja. Kada je on odbio da ustupi reč, predsednik skupštine Dragan Tomić je prekinuo sednicu.

Foto: Milos Tesic/ATAImages

Rukovodstvo otcepljene Srpske radikalne stranke – Nikola Pašić (SRS-NP) optužilo je Mirčića i još dvojicu poslanika SRS da su fizički sprečili disidenta Srpske radikalne stranke Aleksandra Đurića da uđe u skupštinu u julu 1995. godine.[14] Istog meseca, Volstrit žurnal je citirao Mirčića kako na mitingu Radikalne stranke kaže: „Želim da stvorim zemlju zvanu Velika Srbija, sa jednim parlamentom, jednim predsednikom, jednom vojskom. Nećemo stati dok naši neprijatelji ne budu zgnječeni“.

Godine 1996, nakon završetka rata u Bosni, Mirčić je održao konferenciju za novinare na kojoj je optužio srpskog predsednika Slobodana Miloševića da planira atentat na lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, „jer se plaši da bi Karadžić mogao da ode u Hag (tribunal za ratne zločine) i tamo ispriča mnoge neprijatne stvari“.

"Milorad Mirčić bio je istaknuti funkcioner Srpske radikalne stranke kojoj je ostao odan do poslednjeg dana. Obavljao je razne stranačke funkcije od predsednika Gradskog odbora Novog Sada, predsednika Južnobačkog okružnog odbora do potpredsednika Srpske radikalne stranke. Srpski radikali će se sećati Milorada Mirčića kao pouzdanog i iskrenog saradnika i prijatelja", navodi se u saopštenju SRS.

O mestu i vremenu sahrane javnost će biti naknadno obaveštena.

(Telegraf.rs)