Vučić u Tirani 15. i 16. maja

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boraviće u Tirani danas i sutra, 15. i 16. maja, gde će učestvovati na 6. samitu Evropske političke zajednice, na kojem će se razgovarati o unapređenju političkog dijaloga i saradnje u cilju jačanja bezbednosti i stabilnosti na evropskom kontinentu, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Tokom Samita u glavnom gradu Republike Albanije, predsednik Vučić učestvovaće na okruglom stolu na temu očuvanja bezbednosti Evrope i jačanja demokratske stabilnosti.

Preporučujemo

Planiran je i niz bilateralnih susreta predsednika Vučića sa evropskim zvaničnicima, među kojima su predsednik Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Kir Starmer, savezni kancelar Republike Austrije Kristijan Štoker i generalni sekretar Saveta Evrope Alan Berse.

U okviru dvodnevne posete, predsednik Vučić prisustvovaće i večeri koju za učesnike Samita iz regiona Zapadnog Balkana i predsednika Vlade Republike Poljske Donalda Tuska priređuje predsednik Evropskog saveta Antonio Košta sa zvaničnicima Evropske unije, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednicom Evropske komisije Kajom Kalas.

Šesti Samit Evropske političke zajednice (EPZ) okupiće u Tirani lidere iz cele Evrope - 27 članica EU i 20 država koje nisu članice, a predsednik Aleksandar Vučić predstavljaće Srbiju.

To će biti prvi put da je jedna zemlja Zapadnog Balkana domaćin Samita, a tema sastanka je "Nova Evropa u novom svetu: jedinstvo - saradnja - zajednička akcija".

Kako je navedeno u saopštenju objavljenom na sajtu Samita u Tirani, Samitu će predsedavati predsednik Evropskog saveta (ES) Antonio Košta, zajedno sa premijerom Albanije Edijem Ramom.

Za sada niko nije odbio poziv koji je upućen svim evropskim državama, osim Belorusiji, Rusiji i Vatikanu.

Samitu će prisustvovati i predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, kao i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Za nemačkog kancelara Fridriha Merca ovo će biti prvi multilateralni sastanak, a očekuje se i dolazak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, iako to možda neće biti potvrđeno do poslednjeg trenutka.

Takođe bi trebalo da dođe i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, iako on nije učestvovao na nekim prethodnim samitima EPZ.

U saopštenju na sajtu Samita se dodaje da će na skupu učestvovati i šefovi ključnih evropskih i međunarodnih institucija.

Lideri će se prvo sastati na plenarnoj sesiji posvećenoj bezbednosti i zajedničkoj viziji budućnosti Evrope.

Zatim će se održati tri okrugla stola na visokom nivou, na kojima će se raspravljati o evropskoj bezbednosti i demokratskoj otpornosti, uključujući rat u Ukrajini, zatim o konkurentnosti i ekonomskoj sigurnosti, kao i o osnaživanju mladih.

U saopštenju objavljenom na sajtu Samita u Tirani se ocenjuje da održavanje samita na Zapadnom Balkanu označava ne samo simbolično priznanje mesta Jugoistočne Evrope u evropskoj politici, već i strateško ulaganje u ulogu regiona u oblikovanju budućnosti kontinenta.

Ističe se da se samit u Tirani održava u trenutku kada se Evropa nalazi na kritičnoj prekretnici, dok traje rat u Ukrajini i dok rastu tenzije na globalnom nivou, te da zbog toga EPZ treba da odgovori na zajedničke izazove i zacrta zajednički budući kurs.

Vučić je u utorak, nakon razgovora sa Koštom u Beogradu, rekao da na Samitu EPZ u Tirani očekuje kritike zbog puta u Moskvu, ali je naglasio da je Srbija na putu da ispuni sve ono što je obećala u martu i da veruje da će u Evropi "imati razumevanja za napredak zasnovan na zaslugama".

On je poručio da se nada da će svoj mandat kao predsednik završiti tako što će Srbija biti značajno bliže članstvu u EU nego što je to danas.

Ideju o EPZ izneo je francuski predsednik Emanuel Makron tokom obraćanja Evropskom parlamentu u Strazburu 9. maja 2022. godine, kao direktan odgovor na rat u Ukrajini.

EPZ se sastaje na najvišem nivou dva puta godišnje, pri čemu se domaćin rotira.

Evropska politička zajednica nije telo EU, niti predstavlja zamenu za članstvo, već je to, u stvari, forum za "razgovore bez obaveza" jer se tokom samita ne donose konkretne odluke, niti završna saopštenja, a nema svoje stalno sedište, niti sekretarijat.

Na samitima EPZ ima mnogo manje zvaničnog protokola nego na samitima NATO-a ili EU.

I na samitima EPZ postoje uvodna ceremonija, plenarna sednica i zajedničko fotografisanje učesnika, a zatim se lideri dele u tri tematske grupe, koje diskutuju o bezbednosti, konkurentnosti i migracijama.

Najveći deo jednodnevnog okupljanja posvećen je bilateralnim sastancima, koji po potrebi mogu da prerastu u šire razgovore.

Prethodni samiti održani su u Češkoj, Moldaviji, Španiji, Velikoj Britaniji i Mađarskoj, a sledeći sastanak EPZ biće održan u Danskoj na jesen ove godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)