Raste broj raseljenih sa Kosova i Metohije: "Zbog ponašanja privremenih prištinskih institucija prema Srbima"

U Srbiji se od početka ove godine beleži pad iregularnih migracija za oko 50 odsto u odnosu na 2024, dok je u porastu broj interno raseljenih osoba iz AP Kosova i Metohije zbog ponašnja privremenih prištinskih institucija na čelu sa Aljbinom Kurtijem prema Srbima, rekla je direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.

Povodom Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava, Stanisavljević je za Tanjug navela da je od početka godine u Srbiji u prihvatnim i azilnim centrima boravilo 3.300 osoba.

Preporučujemo

"Srbija ima dovoljan broj prihvatnih i azilnih centara i ono što je važno kada su u pitanju migracije jeste da nismo sami i da to nije kriza koju su izazvala samo dešavanja u Srbiji. To su spoljašnje migracije kroz Srbiju i ljudi koji su migranti, koji prolaze kroz Srbiju, a to vidimo po zahtevima za azil", rekla je Stanisavljević.

Migranti najčešće dolaze iz, kako kaže, Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja.

Navodi da ih je trenutno u azilima oko 250 i ukazuje da ih je 2022. godine bilo oko 5.000.

"I po tome vidimo da je jako smanjena migracija i broj migranata koji se nalaze u Srbiji. Apsolutno su na minimumu od početka migrantske krize 2015. godine", istakla je Stanisavljević.

Podsetila je da je Srbija jedna od zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, a da migranti najčešće ulaze iz pravca Bugarske i iz pravca Severne Makedonije.

Za razliku od iregularnih migracija koje su u Srbiji u opadanju, Stanisavljević napominje da je situacija potpuno drugačija kada je reč o interno raseljenim licima sa AP KiM.

Navela je da u centralnoj Srbiji boravi više od 200.000 interno raseljenih iz AP Kosova i Metohije i da sve više Srba sa tih prostora podnosi zahteve za dobijanje tog statusa.

"Mi beležimo porast lica koji podnose zahteve kada je u pitanju status interno raseljenog lica i svedoci smo, nažalost, da je ponašanje privremenih institucija u Prištini, pre svega Kurtija, doprinosi sve većem odlasku Srba kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije", naglasila je ona.

Komesarijat za izbeglice i migracije u saradnji sa lokalnim samoupravama, ističe, interno raseljenim licima pruža svu neophodnu podršku i pomoć - od ogreva, građevinskog materijala za izgradnju kuća, preko paketa osnovnih životnih namirnica, do jednokratne novčane pomoći.

Govoreći o saradnji sa drugim zemljama kada je reč o rešavanju problema sa migrantima, ona je navela da je uz pomoć Danske, nedavno Srbiju napustilo više od 1.300 izbeglica i migranata koji su se vratili u svoje zemlje porekla.

Stanisavljević ističe da je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak pre svega migranata, odnosno onih osoba koje nisu uspele da regulišu status svog boravka na adekvatan način u Srbiji te su pristale da se vrate svoju zemlju.

Napomenula je da taj program retko uključuje izbeglice budući da su ljudi koji imaju taj status proterani iz svojih zemalja i u njima više nisu bezbedni.

"Putem tog programa koji traje više od četiri godine, je pre svega Kraljevina Danska pružala podršku kada je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, i kada krenuo Institut dobrovoljnog povratka u Srbiji, preko 1300 lica se vratilo u svoje zemlje porekla, najčešće su to bile određene zemlje Azije, zatim afričke zemlje u koje je bilo moguće da se vrate", rekla je Stanisavljević.

Kada je reč o izbeglicama iz ratnih područja, pre svega o ljudima koji dolaze iz Ukrajine, ona je kazala da je Srbija, kao i sve druge evropske zemlje, odmah imala pravovremen i adekvatan odgovor kada je u pitanju prihvat građana Ukrajine, koji su napustili tu zemlju usled ratnih dejstava.

Osnovan je, dodala je, Prihvatni centar u Vranju, gde izbeglice iz Ukrajine imaju smeštaj i hranu, regulisan im je boravak, a imaju mogućnost i za školovanje i zaposlenje ukoliko to žele.

Na pitanje kako funkcioniše integracija izbeglica u Srbiji, direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije napominje da je jedan od prvih i najvažnijih koraka dobijanje validnih isprava, imajući u vidu da neke državne institucije, kao i banke i neki drugi sistemi, ne prepoznaju legitimacije koje se odnose na tražioce azila i na lica kojima je odobren azil, a koji su dobili status izbeglice.

Podsetila je da je Srbija prošle godine uručila prvi pasoš izbeglici iz Kazahstana.

"Kada je reč o osobama kojima je odobren azil u Srbiji njima su na raspolaganju časovi srpskog jezika i imamo jako dobar odziv kada su u pitanju časovi srpskog jezika jer naravno smatramo da svako lice koje je dobilo odobren azil u Srbiji treba da zna srpski jezik. Sa druge strane su se odlučili da ovde i žive i rade, veoma je važno da savladaju osnove opšte kulture, društvenog uređenja i istorije Srbije", rekla je ona.

Komeserijat za izbeglice zajedno sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija, kako dodaje, sprovodi programe koji se tiču upoznavanja Srbije, tako da izbeglice i lica koja su dobila azil imaju priliku da se upoznaju sa društvenim uređenjem u zemlji, Ustavom i zakonima.

U svetu sve se više govori o klimatskim migracijama, a prema prognozama stručnjaka do 2050. godine više od 20 miliona ljudi imaće taj status.

Stanisavljević napominje da je u Srbiji u planu istraživanje kada su u pitanju klimatske migracije, u šta će, kako je dodala, biti uključeno i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

"Mi do sada nismo imali te migracije koje su se ticale velikih klimatskih promena, da je usled njih bilo neophodno da određeni ljudi više ne mogu da žive na određenom mestu i da se moraju preseliti negde drugde, ali je veoma bitno, imajući u vidu klimatske promene celog sveta, da budemo pripremljeni i da imamo određeni plan ukoliko do toga dođe", zaključila je Stanisavljević.

Svetski dan izbeglica obeležava se svake godine 20. juna, organizuju ga Ujedinjene nacije, a prvi put je ustanovljen 20. juna 2001. u znak priznanja 50. godišnjice Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine.

Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica da je do danas pružena podrška za 54.235 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, a komesarka Nataša Stanisavljević istakla je da će fokus ove godine biti na solidarnosti sa izbeglicama i stvaranju sveta u kome ih dočekujemo raširenih ruku.

Kako je saopšteno iz Komesarijata za izbeglice i migracije, na današnji dan ističe se snaga i hrabrost ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove usled sukoba, progona ili drugi teških okolnosti.

"Komesarijat je do danas pružio podršku za ukupno 54.235 porodica izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji - od čega je 40.727 porodica izbeglica iz bivših republika SFRJ, 13.307 porodica interno raseljenih sa prostora Kosova i Metohije i 201 porodica povratnika", rekla je Stanisavljevićeva.

Ona je dodala da je ekonomski osnaženo 23.513 domaćinstava, obezbeđivanjem podrške za dohodovne aktivnosti, a podrška je pružena kroz dodelu seoskih kuća sa okućnicom, građevinskog materijala, paketa hrane i ogreva, kao i jednokratnih novčanih pomoći.

"Tokom prošle godine podržali smo 7.175 porodica, a u prvih šest meseci ove godine već 3.787 porodica. Od tog broja, 156 porodica dobilo je direktnu stambenu podršku. Prema evidenciji, u Srbiji je još 7.512 porodica izbeglica koje nisu trajno rešile svoje stambeno pitanje. Upravo zato nastavljamo posvećeno da radimo kako bismo svim izbeglim i raseljenim licima obezbedili dostojanstven život i trajna rešenja", naglasila je Stanisavljevićeva.

Srbija je tokom ratova 1990-ih primila preko 600.000 ljudi, a danas je u statusu izbeglice još uvek 24.862 lica, dok je više od 400.000 steklo državljanstvo Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u Evropi.

U okviru obeležavanja Svetskog dana izbeglica, komesarka je posetila porodice Vučetić i Kesić u beogradskom naselju Ovča, koje su kroz Regionalni stambeni program pre dve godine rešile svoje trajno stambeno pitanje.

Ona je poručila da su ovakvi primeri najbolji dokaz da uporan, posvećen i organizovan rad donosi rezultate, i da je svaka porodica koja se nakon dugih godina neizvesnosti skućila pobeda pravde i humanosti.

Tokom 2024. godine, u prihvatnim i azilnim centrima evidentirano je 19.483 lica, što predstavlja smanjenje od 82,10 odsto u odnosu na 2023. godinu (kada je evidentirano 108.828 lica).

Trend se nastavio i u 2025. godini, pa je od početka godine do danas evidentirano 3.636 lica, što je za 53,32 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.

"I pored smanjenog priliva, Srbija ostaje dosledna u humanom pristupu, sa jasnom posvećenošću da obezbedi dostojanstven smeštaj, zdravstvenu i psihosocijalnu pomoć i podršku u svakodnevnom životu migrantima na svojoj teritoriji. Do sada je kroz Srbiju prošlo više od milion migranata, a uspešno upravljanje tim izazovom potvrđuje zrelost i spremnost države", navela je Stanisavljevićeva.

Trenutno je u prihvatnim i azilnim centrima kojima upravlja Komesarijat smešteno 307 migranata, uglavnom iz Avganistana, Egipta, Turske, Sirije i Maroka. Od početka sukoba u Ukrajini, kroz Srbiju je prošlo 562.410 lica, a kroz objekte Komesarijata 451 lice.

Trenutno se u Centru u Vranju nalazi 51 lice, od čega je 12 dece uključeno u sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Komesarijat za izbeglice i migracije ovom prilikom upućuje zahvalnost svim institucionalnim i međunarodnim partnerima, nevladinom sektoru i donatorima na kontinuiranoj saradnji i podršci u unapređenju položaja izbegličke i migrantske populacije u Srbiji.

(Telegraf.rs/Tanjug)