Macut na obeležavanju 150 godina od Nevesinjske puške: Srbija će nastaviti da vodi brigu o sunarodnicima

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut poručio je danas u Nevesinju, kako je rekao, svima koji se raduju našim podelama, da će Srbija ostati jedinstvena i nepodeljena i nastaviti da vodi brigu o svim našim sunarodnicima.

Macut se obratito na Svečanoj akademiji na Trgu slobode u Nevesinju.

Preporučujemo

"Naša snaga mora biti naša sloga, to je zavet Svetog Save, kao i žrtva junaka sa hercegovačkog krša. Slava herojima Hercegovačkog ustanka 1875. godine", rekao je on govoreći na centralnoj manifestaciji obeležavanja 150 godina od Nevesinjske puške.

Ocenio je da i danas, kada gledamo geopolitičke postupke slične onima iz toga doba, ne možemo se oteti utisku da svet i dalje nije naučio lekcije iz toga doba a to je da se trajni mir ne može graditi bez istine, pravde i uvažavanja stradanja brojčano malih, ali ponosnih naroda koji su svoju slobodu izborili žrtvom, a ne tuđim računom.

"I danas, vek i po, nakon Nevesinjske puške, mi ne govorimo samo o jednom ustanku, već o zavetnom opredeljenju za život u slobodi, pravu da demokratskim putem, samostalno, na osnovu slobodno iskazane volje naroda određujemo svoju budućnost", rekao je on.

Naveo je da je srpska istorija obeležena brojnim bunama, ratovima, izbeglištvima i stradanjima i da je kroz vekove naš narod neprestano tražio slobodu, često po cenu najtežih žrtava pa kao da smo ceo 19. vek proveli na straži, u vojnim rovovima želeći i snivajući oslobođenje i ujedinjenje.

"U junačkoj Hercegovini iskra borbe za slobodom nikad se nije ugasila. Bune su dizane 1825. i 1858. godine, ali posebno se u pamćenju naroda urezala ona iz 1861. godine koju je predvodio vojvoda Luka Vukalović. Njegova borba postala je simbol otpora i težnje za pravdom. U proleće 1875. godine u Nevesinju začeo se još jedan plamen pobune, čuvena hercegovačka buna, Nevesinjska puška", rekao je on.

Ocenio je da je upravo ovaj ustanak skrenuo pažnju čitavog sveta na položaj hrišćanskog življa pod osmanskom vlašću i da su se među hrabrim borcima u Hercegovini 1875. godine našli i dobrovoljci iz Italije, Francuske, Rusije, Češke, pa čak i iz daleke Amerike.

"Ovo opšte raspoloženje za podršku ustanku svedoči o tome koliko je borba naroda Hercegovine odjekivala van granica Balkana. Svoju slavu tada je stekla i Žana Merkus, hrabra Holanđanka koja je svoje materijalno bogatstvo stavila u službu jednog ugnjetenog, ali ponosnog naroda. Sa puškom u ruci i u našoj narodnoj nošnji bila je rame uz rame sa ustanicima na prvim linijama borbe. Njeno ime ostaje trajno upisano u istoriju, kao simbol humanosti i u vremenu kada je to bilo nezamislivo", rekao je on.

Dodao je da Nevesinjska puška nije bila izolovani događaj, već varnica koja je rasplamsala niz ustanaka i ratova širom Balkana i da je odmah usledilo dizanje naroda u Bosni, zatim velika istočna kriza, bugarski ustanci, a na kraju i ratovi Srbije, Crne Gore, ali i Rusije protiv Otomanske imperije.

"Upravo Nevesinjska puška i na kraju Berlinski kongres u leto 1878. godine predstavljaju polaznu i završnu tačku jednog od najznačajnijih i najburnijih perioda u istoriji srpskog naroda. To je bio prelomni istorijski luk od pobune jednog naroda do diplomatskog priznanja njegove državnosti na evropskom nivou. Međutim, umesto pravde, velikim silama tog doba bili su važniji njihovi interesi, kada su granice prekrajane, bez razumevanja i pravednih težnji ljudi koji žive na Balkanu", rekao je on.

Istakao je, međutim da su umesto mira, mnoge odluke rađale nove sukobe i zaoštravanja odnosa među narodima.

(Telegraf.rs/Tanjug)