Ugledni list Figaro: Francuska traži oslobođenje Igora Popovića u najskorijem roku

Ugledni francuski list Figaro objavio je članak o hapšenju pomoćnika direktora Kancelarije za KiM Igora Popovića, u kojem se navodi da je Francuska zatražila njegovo oslobađanje u najkraćem roku. Postavlja se i pitanje koji je to Popovićev "zločin", s obzirom na to da je samo izneo činjenice o zločinima protiv Srba koji su i međunarodno priznati kao takvi.

Tekst počinje pitanjem: "Na šta ciljaju albanske vlasti na Kosovu?", a zatim sledi pregled događaja koji su prethodili hapšenju Popovića.

Preporučujemo

"Već dve nedelje jedan od srpskih pregovarača zaduženih za vođenje dijaloga između Beograda i Prištine, u okviru evropskog posredovanja za normalizaciju odnosa između ova dva balkanska suseda, trune u zatvoru u Gnjilanu, malom gradu u nekadašnjoj srpskoj pokrajini koja je 2008. proglasila nezavisnost. Igor Popović je 20. jula uhapšen od strane kosovskih policijskih snaga u Brnjaku, na severozapadu zemlje, gde još uvek živi nekoliko hiljada Srba. Nedugo nakon njegovog privođenja, istražni sudija je naložio njegovo zadržavanje od 30 dana. Njegov zločin? "Podsticanje razdora i netolerancije", piše Figaro.

Potom se postavlja pitanje u čemu se tačno sastoji taj "verbalni delikt" koji se Popoviću stavlja na teret.

"Pozvan da oda počast sećanju na 47 ubijenih Srba i Roma i na desetine meštana iz okoline Orahovca koji su oteti od strane OVK u julu 1998. godine, Popović je 18. jula u Velikoj Hoči održao govor u kojem je ovaj pokret, oružanu udarnu snagu albanskih separatista, nazvao "terorističkom organizacijom" (izraz koji su u to vreme koristile jugoslovenske vlasti, ali i Sjedinjene Američke Države sve do 1997. godine), odgovornom za "ubistva Srba". Sve su to istine, činjenice koje su priznate, uključujući i Međunarodni krivični sud u Hagu, preko Specijalnog suda za Kosovo, koji vodi postupke protiv četvorice pripadnika rukovodstva OVK, među kojima je i bivši predsednik tzv. Kosova (2016–2020) Hašim Tači, zbog tih zločina: oni se smatraju potencijalnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Ali, skoro trideset godina nakon tih događaja, tzv. Kosovo i dalje svaku akciju sprovedenu u okviru borbe za oslobađanje zemlje od srpskog tutorstva smatra činom otpora, čak i ubistvo civila.

"Čista borba OVK je temelj naše države i ne može se dovoditi u pitanje", izjavio je Smajl Latifi, gradonačelnik Rahoveca, kao reakciju na slučaj Popovića", navodi autor članka.

Kako se dodaje, Vlada Srbije je odmah reagovala na ovo hapšenje, ocenivši ga kao "ozbiljno i neprihvatljivo kršenje osnovnih prava i sloboda".

"Sa svoje strane, ambasadorka Srbije u Francuskoj Ana Hrustanović vidi u ovom hapšenju "novu provokaciju sa ciljem destabilizacije situacije na terenu i u regionu, koja direktno utiče na dijalog između Beograda i Prištine. Neprihvatljivo je da članovi pregovaračkog tima koji učestvuju u dijalogu budu hapšeni". U isto vreme, jednako je nezamislivo da bilo ko bude gonjen samo zato što je pomenuo zločine koji su međunarodno priznati kao takvi, počinjeni nad Srbima na Kosovu i Metohiji", naglašava Figaro.

Podsećaju i da je ministarstvo spoljnih poslova Francuske u saopštenju objavljenom 24. jula takođe izrazilo svoje negodovanje:

"Francuska podseća na svoju podršku evropskom posredovanju u korist normalizacije odnosa između Srbije i tzv. Kosova. To podrazumeva da pregovarači i njihovi timovi mogu slobodno i bezbedno da se kreću. Francuska želi da srpski zamenik pregovarača gospodin Igor Popović bude oslobođen u najkraćem roku".

Evropska komisija bila je opreznija u svom tonu. Izrazila je želju "da se u potpunosti poštuju vladavina prava i pravo na pravično suđenje", navodi list.

U članku se podseća i da su porodica i advokati Igora Popovića, čiji je rad u okviru komisije za potragu nestalih osoba (i Srba i Albanaca) oduvek bio cenjen, uspeli da ga posete u njegovoj ćeliji.

"Zamenik Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ponovio im je da veruje da nije uvredio nikoga time što je tokom svog izlaganja izneo proste činjenice. Dejan A. Vasić, koji vodi njegovu odbranu, naglašava da njegove izjave ni na koji način ne predstavljaju krivično delo. Međutim, neki Popovićevi bliski saradnici ne dele taj umereni optimizam. Za njih, kao i za brojne posmatrače, ovo hapšenje predstavlja deo šireg procesa zastrašivanja, pa čak i progona (pravnog i ekonomskog, ako ne i fizičkog) srpske manjine na Kosovu i Metohiji. Suprotno zvaničnoj retorici tzv. kosovskih vlasti, koje su pod budnim okom predstavnika Evropske unije koji žele uspostavljanje regionalnog mira, čini se da se čini sve kako bi se Srbi podstakli da napuste zemlju. Pogotovo uoči parlamentarnih izbora: već petnaest godina, antisrpstvo je garancija izborne pobede u albanskom delu Kosova", piše u članku.

Francuski list pominje i da je tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti "to dobro razumeo" i već dve godine ne prestaje sa provokacijama.

"Nakon što je 2022. godine onemogućio otvaranje biračkih mesta u Kosovskoj Mitrovici, gradu podeljenom između Srba na severu i Albanaca na jugu, zamalo je izazvao sukob time što je nametnuo obavezu da automobili koji se kreću na srpskom delu tzv. Kosova moraju imati albanske registarske tablice, što je izazvalo i bes Beograda. Mir se na kraju vratio, ali ne zadugo. Nekoliko meseci kasnije, Kurti je dozvolio razmeštanje albanskih specijalnih jedinica u istom pretežno srpskom regionu, što je dovelo do postavljanja barikada i ozbiljnih tenzija. Zatim je nametnuo albanske gradonačelnike na čelo opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Rezultat: nasilje i nemiri u kojima je povređeno na desetine ljudi, među Srbima, Albancima, policijom, pripadnicima Kfora, pa čak i među novinarima koji su izveštavali o događajima", piše Figaro.

Zaključuju da se Aljbin Kurti ponaša kao da se nada da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovati dovoljno oštro "kako bi on mogao da zavapi o vuku i o povratku srpskog imperijalističkog nacionalizma".

"Za sada, Vučić nije upao u tu zamku. Dok poziva na okončanje albanskog terora, ponovio je da "neće biti sukoba i da će se uvek boriti da se sačuvaju mir i stabilnost". Ali, da li Albanci na Kosovu to zaista žele sa svoje strane?", zaključuje se u članku.

(Telegraf.rs/Kosovo online)