Berliner cajtung: Dubok jaz između Srbije i Hrvatske na dan obeležavanja "Oluje"

Nemački dnevnik "Berliner cajtung" (Berliner Zeitung) objavio je danas da trideset godina nakon operacije "Oluja", između Hrvatske koja tu akciju slavi i Srbije koja zbog nje tuguje, ostaje dubok jaz, a da je ono što nedostaje - zajednički jezik o prošlosti.

Berlinski list podseća da 5. avgusta Hrvatska obeležava godišnjicu "Oluje", navodeći da iz hrvatske perspektive ta operacija označava kraj rata koji je počeo 1991. godine proglašenjem nezavisnosti, ali i ističući da, tri decenije kasnije, ostaje trauma sa druge strane Dunava.

Preporučujemo

"Za Srbiju, isti dan je označio početak jednog od najvećih izbegličkih talasa u Evropi od kraja Drugog svetskog rata", navodi "Berliner cajtung".

U tekstu se ukazuje da je, kao uvod u predstojeću proslavu, u Zagrebu 31. jula održana velika vojna parada, dok se Srbija sprema da obeleži sećanje na više od 200.000 raseljenih i više stotina ubijenih Srba koji su morali da beže iz svojih domova u Hrvatskoj tokom operacije "Oluja".

List podseća da je hrvatski general Ante Gotovina, koji je prevashodno odgovoran za tu vojnu akciju, osuđen na 24 godine zatvora za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.

"Međutim, oslobođen je optužbi u žalbenom postupku i ta presuda je i dalje veoma kontroverzna i to ne samo u Srbiji", predočava "Berliner cajtung".

Napominje da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izdalo upozorenje za putovanja u Hrvatsku između 1. i 10. avgusta, te da se podrazumeva da je upozorenje prvenstveno izdato zbog hrvatske proslave "Oluje"

"Stoga, nije iznenađujuće što su pomirljivi tonovi između susednih zemalja retki, posebno početkom avgusta", konstatuje nemački list i navodi da ipak postoje izuzeci jer se na marginama zvaničnog narativa u Hrvatskoj vodi diskusija o lošim stranama pobede koja se proslavlja svake godine.

Činjenicu da ovi glasovi ostaju u senci nacionalističkih inscenacija, kako dodaje, verno potvrđuje događaj koji je izazvao uzbunu prošlog meseca - koncert kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, kojem je prisustvovalo oko 500.000 ljudi.

Perković je, navodi, poznat po veličanju ustaškog režima i često koristi ozloglašeni fašistički pozdrav "Za dom spremni" na svojim koncertima, što je ekvivalent nemačkom "Hajl Hitler".

"Činjenica da se ovaj slogan otvoreno izgovara i u hrvatskom parlamentu poslednjih nedelja dokaz je zabrinjavajuće normalizacije nacionalističke ustaške simbolike", konstatuje "Berliner cajtung".

Berlinski dnevnik podseća da je hrvatsko-srpski političar Milorad Pupovac iz SDSS, koji se zalaže za prava srpske manjine u Hrvatskoj, nedavno pozvao na sveobuhvatnu novu procenu celokupne ratne istorije 20. veka, od Drugog svetskog rata do raspada SFR Jugoslavije.

"Mora se obratiti pažnja na fašistički ustaški režim u NDH i koncentracioni logor Jasenovac, gde je ubijeno više 100.000 ljudi – uglavnom Srba, kao i na ratne zločine iz 1990-ih", ukazuje nemački list i citira reči Pupovca da se "samo tako može postići istinsko pomirenje".

Nemački list ukazuje i na to da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću hrvatske vlasti već godinama ne dozvoljavaju da poseti spomen-obeležje Jasenovac u Hrvatskoj, te da to izaziva posebno negodovanje u Beogradu.

"Zabrana se smatra ozbiljnom diplomatskom uvredom i pokazuje koliko je međusobno nepoverenje i dalje duboko", navodi se u tekstu i dodaje da, čak i danas, srpska manjina u Hrvatskoj i dalje pati od socijalne isključenosti.

„Trideset godina nakon navodnog završetka rata, avgust ostaje period podeljenog sećanja. Ovde, patriotsko veličanje; tamo, tiho sećanje i kult žrtve koji lako zaboravlja sopstvene zločine. Ono što nedostaje jeste zajednički jezik o prošlosti. Možda najveći politički izazov narednih decenija ne leži u potrazi za krivcima, već u spremnosti da se sasluša. Bez idealizacije. Bez represije. Ali sa hrabrošću da se suočimo sa neprijatnom istinom sa obe strane Dunava”, zaključuje „Berliner cajtung”.

(Telegraf.rs/Tanjug)