Zoran Đorđević: Sudar dva koncepta društva

Bivši ministar Zoran Đorđević oglasio se komentarom o sinoćnim incidentima u Novom Sadu i na Novom Beogradu. Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:

Ovih dana Srbija ponovo prolazi kroz iskušenja koja prevazilaze granice običnih političkih neslaganja. U pojedinim gradovima, pod plaštom navodne borbe za pravdu i slobodu, odvijaju se scene nasilja koje nemaju nikakve veze sa dostojanstvenim građanskim iskazom volje. Napadi blokadera na policiju, fizički nasrtaji na građane koji drugačije misle, demoliranje prostorija političkih stranaka, uništavanje imovine - sve to nije spontana erupcija nezadovoljstva, već deo pažljivo osmišljenog scenarija. Cilj je jednostavan: izazvati reakciju državnih organa, stvoriti sliku „brutalnosti“, a potom tu sliku, vremenom deformisanu, plasirati međunarodnoj javnosti kako bi se izvršio pritisak na predsednika države da raspusti vlast ili kako oni kažu najbolje povuče.

Preporučujemo

Ovo, međutim, prevazilazi pitanje izbora. Izbori su temelj demokratije, oni dolaze i prolaze, menjaju vlast voljom naroda. Problem nastaje kada se vlast pokušava menjati izvan institucija, na ulici, kroz (ne)kontrolisani haos. Još je opasnije kada se čuju javne izjave da bi „najbolje rešenje“ bila fizička eliminacija predsednika. To nije politička smelost, već moralni pad opozicije i napuštanje svake ideje demokratske borbe.

Država se danas nalazi pred klasičnim paradoksom moći: ako reaguje odlučno, biće optužena za represiju, a ako pak ostane suzdržana, rizikuje da nasilnici steknu osećaj nekažnjivosti i da se broj onih uvučenih u konstrukciju „pravednog ustanka“ poveća. U političkoj teoriji ovo je poznato kao „dilema vladavine“ svaka odluka nosi cenu, a nijedna nije bez posledica.

Teško je u takvim okolnostima razumeti optužbe o diktaturi. U zemlji gde se javno i bez posledica izgovaraju i najgrublje uvrede, gde se na trgovima iznose i najradikalniji politički stavovi, teško je govoriti o autoritarizmu. Srbija danas beleži ekonomski rast, otvara nova radna mesta, gradi infrastrukturu i jača međunarodni položaj. Ako se u tome vidi „beznadežnost“, onda kriterijumi ne potiču iz stvarnosti, već iz projektovane slike namenjene spoljnim centrima moći.

Posebno zabrinjava instrumentalizacija mladih. Deo opozicije pokušava da se sakrije iza studenata, podgrevajući ih u svojim medijima lažnim, senzacionalističkim i netačnim naslovjma i tekstovima, gurajući ih u sukobe koji služe tuđim ali i njihovim interesima. Na sreću kao i uvek većina mladih ljudi i gradjana prepoznaje te manipulacije. Ali treba bito obazriv, istorija nas uči da i manjina koja poveruje može postati vrlo opasna zapaljiva iskra.

U osnovi, ovo nije sukob političkih platformi, već sudar dva koncepta društva: jednog koji teži stabilnosti i napretku, i drugog koji računa na destabilizaciju kao put do vlasti. U takvim trenucima, odgovor koji nudi zrela nacija jeste prost. Zove se mir! Mir nije pasivno stanje, već aktivna odluka da se ne dozvoli uvlačenje u spiralu nasilja. To je oblik političke zrelosti naroda koji razume da budućnost ne pripada onima koji ruše, već onima koji grade. Oni koji mir odbacuju, svesno se isključuju iz zajedničke budućnosti Srbije, ali ovog puta, zauvek.

(Telegraf.rs)