Macut: Snaga srpskog naroda počiva na jedinstvu i ideji slobodne srpske države

Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut poručio je večeras, na obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i jubileja 150 godina od "Nevesinjske puške" u Beogradu, da snaga srpskog naroda uvek mora da počiva na jedinstvu i slozi, kao i na jasnom cilju i idealu kome se mora stremiti, a to je, kako je istakao, slobodna i suverena srpska država.

"Oko njenog opstanka i odbrane nema pregovora. To je zavet predaka i naša ljudska obaveza da tu slobodu odbranimo i sačuvamo", rekao je Macut na svečanosti koja se održava u Narodnom pozorištu u Beogradu, u prisustvu velikog broja zvanica među kojima su i predstavnici Vlade Srbije i Republike Srpske.

Preporučujemo

Istakao je da je istorija pokazala da svako onaj ko u inostranstvu traži saveznike za intervenisanje u unutrašnja pitanja zemlje, ne želi Srbiji dobro.

"Srbija je država, stara, narodna, demokratska i snažna i svoje poslove će svršavati u svojoj zemlji, demokratski i institucionalno. Braćo i sestre, neka nikada više pucanj oružja ne bude taj glas koji nas budi i poziva na odbranu identiteta i dostojanstva. Neka nas u budućnosti u kojoj nam je mir potrebniji nego ikada ranije, na to podsećaju i opominju upravo zvuci igre, muzike i pesme kojima se večeras sećamo naših predaka, njihove borbe i njihove svete žrtve za našu slobodu i za našu Srbiju", poručio je premijer Srbije.

Dodao je da srpski narod mora da bude posvećen ujedinjenju, odbrani i jačanju države.

"Naš rad mora biti posvećen ujedinjenju, odbrani i jačanju države. Naši snovi moraju biti ono što su naši preci sanjali, a vera čvrsta kao onima koji su svojim grudima otvorili vrata otadžbine tog slavnog 15. septembra 1918. godine", naglasio je Macut.

Macut je potsetio da se na današnjoj manifestaciji pored Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava i 150 godina od Hercegovačkog ustanka Srba koju istorija srpskog naroda pamti pod nazivom Nevesinska puška.

Kako je podsetio, proleća 1875. godine u selu Krekovi, nedaleko od Nevesinja, podignut je ustanak srpskog naroda iz ponosne Hercegovine protiv Osmanske imperije.

"Bio je to slobodarski pokret koji je označio početak dugog procesa konačnog oslobođenja ovih teritorija od viševekovnog ropstva. Sabrali smo se, dragi prijatelji, braćo i sestre, u prestonici moderne Srbije, nastale na temeljima naše viševekovne slobodarske borbe, kako bismo večeras svedočili pamćenju velike žrtve ustanika, njihovoj besprimernoj borbi i veri da će Srpska država živeti, da mora živeti i da će je sloga narodna i božja pomoć stvoriti i stvarati za večnost", istakao je Macut.

Puška koja je odjeknula nedaleko od Nevesinja grada bila je, navodi premijer, izraz žudnje Srba iz Hercegovine za slobodom i dostojanstvenim životom, koji nije bio moguć u opadajućem osmanskom carstvu.

"Taj pucanj je bio poslednja nužna odbrana života i dostojanstva. To je bio znak da se naš ceo narod, ma gde on živeo, okupi oko jednog sna, oko stvaranja slobodne i nezavisne države", ukazao je Macut,

Dodao je da silini tog narodnog izraza nisu mogle da odole ni sve velike sile ondašnjeg vremena koje nikada nikome, a ponajmanje srpskom narodu, nisu ništa poklanjale i koje su već na Berlinskom kongresu 1878. godine morale da priznaju Srbiju kao nezavisnu i narodnu državu sa svojim narodnim vladarom, svojom pobedničkom vojskom i svojim suverenitetom.

"Sumorna i tmurna stvarnost srpskog naroda u imperiji i na samrti, prodrmana je pucnjem upravo iz srpske puške - pucnjem koji je grumovito odjeknuo u godinama koje su sledile kao slobodarski i herojski vapaj i glas Srba iz Hercegovine. Glas koji je probudio i druge balkanske narode pritisnute vekovnim jarmom otomanske imperije", ukazao je Macut.

Napomenuo je da srpski narod nikada ne sme izgubiti iz vida da bez grumovitog zvuka srpske puške koji se prolomio nad Krekovom 9. jula 1875. godine ne bi bilo ni slavnog zvuka pobedničkih truba sa Berlinskog kongresa 13. jula tri godine docnije.

Takođe, dodao je, da ne bi bilo ni ostvarenja sna od 15. septembra 1918. godine, kada su oni koji su bili proglašeni za mrtve porazili armiju osvajača otvorivši vrata oslobođenja svojoj državi.

"Ustanak Srba u našoj junačkoj Hercegovini ne predstavlja samo važan istorijski podsetnik nesalomive i neugasive želje i htenja našeg naroda da živi dostojanstveno, slobodno i u skladu sa svojim identitetom, već i zavet za buduće generacije Srba da nikada i ni pod kojim uslovima ne zaboravimo da ne postoji sila na svetu koje se treba pribojavati", poručio je premijer Srbije.

Povodom 15. septembra 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, u narednih sedam dana biće održan veliki broj manifestacija, parlamentarni forum, kao i zajednička sednica Vlada Srpske i Srbije u Beogradu, a obeležavanje se završava 20. septembra vojnom paradom "Snaga jedinstva" ispred Palate "Srbija" u Beogradu.

Ovogodišnja centralna proslava održana je danas u Gadžinom Hanu, na inicijativu ministarke za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Milice Đurđević Stamenkovski, zato što je jedan od najpoznatijih boraca sa Solunskog fronta Dragutin Matić iz tog mesta.

Nevesinjska puška je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku (1875 - 1878), koji je počeo 9. jula 1875. godine.

Po ovoj prvoj ustaničkoj pobedi ceo ustanak u Hercegovini naziva se Nevesinjska puška.

(Telegraf.rs/Tanjug)