Starović: Srbija je u naprednoj fazi pristupnog procesa EU, Briks ne može biti zamena

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović ocenio je danas da je Srbija u naprednoj fazi pristupnog procesa EU i da nema ništa protiv saradnje sa zemljama članicama Briksa, ali da saradnja sa njima ne može biti zamena za članstvo u EU.

Starović je za Tanjug podsetio da je Srbija otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja i naveo da se i te kako u zemlji sprovode reformski procesi.

Preporučujemo

"Moramo biti svesni činjenice da mnogo toga od onoga što smo postigli u prethodnih 10 godina ne bismo mogli da postignemo da nismo na tom putu ka članstvu u EU, jer time projektujemo i tu sliku stabilnosti i predvidivosti i perspektive i budućnosti koja nas čeka", kazao je Starović

Dodao je da je Srbija dobila kao podršku od Evropske unije kroz IPA fondove, najmanje četiri milijarde evra u prethodnih 10 godina za 1.500 projekata, a da sada imamo i Plan rasta za Zapadni Balkan, čime se povećavaju ta sredstva.

Veruje da je mnogo veći interes u tome što se Srbija razvijala tih 10 godina na taj način što su dolazile direktne strane investicije.

"To je i poruka investitorima. Najveći deo njih ne bi došao da nismo na putu ka članstvu u EU. Ne mislim samo na investitore iz Nemačke, iz država članica EU, ne bi dolazili u ovoj meri ni investitori iz Japana, pa ni iz Kine da nemaju tu jasnu sliku perspektive Srbije", rekao je Starović.

Navodeći da Klaster 3 nije otvoren uprkos zelenom svetlu Evropske komisije skoro četiri godine, Starović je pojasnio da je Srbija zeleno svetlo od EK dobila u decembru 2021. godine, s tim da je postojala mala zadrška da se sačeka sprovođenje ustavnog referenduma, koji je sproveden u januaru naredne, 2022. godine.

"Neposredno nakon sprovođenja referenduma o ustavnim izmenama u cilju povećanja nivoa nezavisnosti pravosuđa u Srbiji. Već narednog meseca, u februaru, počinje rat u Ukrajini i onda nastaju neka druga očekivanja, koja se tiču potpunog usklađivanja sa spoljnom politikom, uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. I uprkos tom zelenom svetlu Evropske komisije iz decembra 2021, koje je ponovljeno i decembra 2022, 2023. i 2024, nismo bili u mogućnosti da ostvarimo taj konsenzus svih 27 država članica", naveo je ministar.

Starović navodi da je Srbija tehnički spremna već pune četiri godine za otvaranje Klastera 3.

Podseća da se Srbija prošle godine u novembru obavezala na još jedan dodatni set reformi, koje će biti sprovedene.

U tom smislu, kako kaže, usvojen je paket medijskih zakona još u junu mesecu ove godine, a preostao je izbor članova Saveta REM-a i usvajanje izmene dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

"Zaista sam verovao da je to moguće završiti do početka jula. Međutim, ti procesi nisu do ovog momenta okončani i to pre svega zbog toga što se mi nalazimo u svojevrsnoj situaciji. Mi, kao vladajuća većina u parlamentu, imamo dovoljan broj glasova da sprovedemo te stvari. Mogli smo početkom jula izabrati članove Saveta REM-a i provesti izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ali, bez obzira na sve to, upali bismo u tu vrstu zamke i problema da bi nam bilo zamerano, spočitano da taj proces nije bio u dovoljnoj meri inkluzivan i participativan", pojasnio je Starović.

Kako je dodao, zbog toga se predsednica Narodne skupštine odlučila da vodi do kraja transparentan, inkluzivan i participativan proces i da uloži dodatni napor da se dođe do nekog konsenzusa sa civilnim društvom i sa profesionalnim udruženjima.

Dodaje da veruje da će se postići neki konsenzus i naveo da se čini da se polako približavaju kraju tog procesa.

"Onda možemo očekivati i otvaranje Klastera 3 do kraja ove godine, a onda nam tek sledi posao na političkom planu, lobiranja, razgovora sa svim pojedinačnim državama članicama", naveo je Starović.

Ministar kaže da se gleda i izvan okvira Klastera 3 i dodaje da se mnogo toga radi u smislu sprovođenja reformskih procesa koje bi Srbiju vodile ka otvaranju Klastera 2 i Klastera 5.

"Još važnije od svega toga su prelazna merila za poglavlja 23 i 24, čuveni IBAR", kazao je Starović.

Govoreći o Briksu, Starović je kazao da ne može biti alternativa EU.

Naveo je da Srbija ima dobru saradnju sa državama članicama Briks-a, ali da je besmisleno da Srbija odustane od evropskog puta i to zameni članstvom u Briksu.

"Nama je bilateralna saradnja sa državama koje su članice samog Briksa veoma važna i dragocena, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu, ali nikako ne može Briks da se posmatra kao alternativa EU. Prosto ne razgovaramo o istim stvarima, o istim kategorijama", rekao je Starović.

Navodi da je Srbija i formalno i suštinski kandidat za članstvo u EU u naprednoj fazi pregovaračkog procesa.

"To je strateški izbor koji smo napravili pre mnogo, mnogo godina", dodao je ministar.

Starović je istakao da nema ništa protiv saradnje sa državama članicama Briksa, sve dok Srbija ima koristi od toga.

Kako je naveo, i sve ono što se dešava u Srbiji poslednjih 11 meseci utiče na usporavanje evropskog puta.

"Ne možemo posmatrati stvari van konteksta zbivanja u Srbiji i verujem da je i ovaj nedostatak poverenja koji nam je usporio procese dakle, legislativnog tipa da je u jednoj određenoj meri uslovljen svime što se u društvu dešava poslednjih 10, 11 meseci", kazao je Starović.

Starović je izjavio i da nema više tenzija povodom protesta i blokada koji su u toku proteklih 11 meseci u Srbiji i izrazio očekivanje da će skup studenata u blokadi 1. novembra u Novom Sadu proći bez većih incidenata iako je taj skup pokušaj da se oživi propala obojena revolucija.

"Čini mi se da te tenzije i tog naboja više nema", rekao je Starović za Tanjug i ocenio da je prošao najgori period i da je građanima Srbije dosta svega ovoga što su proživeli u prethodnih 11 meseci.

Naglasio je da su se stvari u značajnoj meri normalizovale, a posebno u obrazovanju, kao i da osnovne i srednje škole sada sasvim normalno funkcionišu, kao i veliki broj fakulteta.

"Mislim da smo blizu tačke da ćemo uspeti u potpunosti da to prevaziđemo, što ne znači da nam ne treba društveni dijalog, što ne znači da nam ne treba razgovor o svim temama koje ovo društvo negde opterećuju, ali da smo opet, čini mi se, prošli najgoru fazu kada je pretilo izbijanje ozbiljnog nasilja na ulicama", kazao je.

Osvrnuo se i na početak akademske godine, koji se očekuje 3. novembra, a tim povodom Starović je rekao da to je nešto što je u skladu sa dogovorima koje je premijer Đuro Macut napravio sa rektorima državnih univerziteta.

Starović je izrazio nadu da se ide u pravcu potpune stabilizacije.

"Nažalost, šteta koja je napravljena je velika, pre svega u smislu i autoriteta univerzitetskih profesora i generalnom statusu državnih univerziteta, značajno smanjenog broja brucoša koje su upisali državni univerziteti ove godine. Mnogo godina biće nam potrebno da se ta šteta sanira", rekao je Starović.

On je rekao da je naša zemlja koristila svaku priliku da iznese činjenice koje potvrđuju da u prethodnih 11 meseci nije bilo prekomerne upotrebe sile od policije i da je samo sačuvan mir.

"Mi smo koristili svaku priliku da iznesemo činjenice. To su činjenice koje se mogu lako proveriti i verifikovati. Kada neko pokuša da nam spočita prekomernu upotrebu sile, mi iznesemo podatke o tome šta se stvarno dešavalo na ulicama i gradovima Srbije. Preko 200 pripadnika policije je povređeno, bilo je 750 napada na prostorije Srpske napredne stranke, kao i pokušaj masovnog ubistva 13. avgusta u Novom Sadu", naveo je Starović.

Istakao je da tokom protesta i blokada saobraćajnica u Srbiji za 11 meseci niko nije izgubio život, dok je u Francuskoj tokom protesta žutih prsluka 11 ljudi izgubilo živote.

"U samo jednom danu sada kada su izbili neredi u Francuskoj, uhapšeno je više ljudi nego što je ukupno privedeno, zbirno u Srbiji za 11 meseci. I to su prosto realne činjenice, argumenti koje je nemoguće pobiti", naveo je Starović.

Istakao je da je Srbija otvoreno o svemu tome razgovarala, uz puno poštovanje diplomatskih uzusa.

S tim u vezi, Starović je rekao da na kraju uvek dolaze izbori i da ćemo imati vanredne izbore.

Podsetio je da je i predsednik države Aleksandar Vučić rekao da će izbori biti pre redovnog roka koji dolazi.

"Predsednik je već rekao da se vanredni parlamentarni i predsednički izbori mogu očekivati tokom 2026. godine. Ostaje samo da se vidi koji će to tačno mesec biti. To opet zavisi od političke dinamike, a verujem i od procesa društvenog dijaloga koji će morati da se otvori", naveo je Starović.

(Telegraf.rs/Tanjug)