Tri decenije od postizanja mirovnog sporazuma za BiH u Dejtonu

Pre trideset godina, 21. novembra 1995, u Dejtonu je postignut sporazum kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Sporazum zvaničnog naziva Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, posle parafiranja u Dejtonu, 21. novembra, konačno je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.

Preporučujemo

Sporazum se uobičajeno naziva Dejtonski sporazum, po gradu Dejton, okrug Montgomeri u Ohaju, gde su u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Rajt Peterson vođeni tronedeljni pregovori koji su završeni 21. novembra 1995, čime je najzad okončan troipogodišnjeg rat u Bosni i Hercegovini, započet aprila 1992.

Ratu je prethodilo razbijanje zajedničke države Jugoslavije, odnosno neustavno preglašavanje Srba u telima BiH, a onda i neodgovorna odluka međunarodnog priznanja Bosne i Hercegovine, bez prethodne saglasnosti sva tri konstitutivna naroda.

Pregovorima u Dejtonu prethodilo je usaglašavanje principa u Ženevi i Njujorku, tokom septembra te 1995. godine.

Tokom mučnih pregovora u Dejtonu koji su trajali počev od prvog dana novembra do 21. tog meseca, određeno je da će se Bosna i Hercegovina nadalje sastojati od dva entiteta, Federacije BiH, za koju je određeno da će pokrivati 51 procenat površine, i Republike Srpske, kojoj je ostalo 49 odsto ukupne površine BiH.

Teritorijalni okvir Republike Srpske je zapravo kasnije umanjen obrazovanjen Brčko distrikta. Postojanje Federacije BiH je inače usaglašeno tokom pregovora, 10. novembra.

Pregovore u bazi Rajt Paterson usmeravali su Voren Kristofer, tadašnji državni sekretar, dakle ministar spoljnih poslova SAD, i Ričard Holbruk, američki diplomata, uz pomoć generala Veslija Klarka. Prisutni su bili i Karl Bilt, posebni predstavnik EU, kao i Igor Ivanov, zastupnik zvanične Moskve.

Tokom mučnih tronedeljnih pregovora i usaglašavanja, predstavnicima međunarodne zajednice uspelo je da približe stavove predsednika Hrvatske Franje Tuđmana i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je predvodio zajedničku delegaciju SR Jugoslavije i Repubilke Srpske, sa Alijom Izetbegovićem predsedavajućim Predsedništva BiH, koji je gotovo do samog parafiranja odbijao saglasnost.

Uz Slobodana Miloševića, članovi zajedničke delegacije SRJ i RS bili su i Momir Bulatović, u to vreme predsednik Crne Gore, Milan Milutinović, tada ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, Momčilo Krajišnik predsednik Skupštine RS, Nikola Koljević njegov zamenik, kao i Aleksa Buha, u svojstvu ministra inostranih dela RS.

U Dejtonu su precizirana razgraničenja. Tako je usaglašavan status Brčkog, pri čemu je predviđeno da će odgovarajuća komisija tokom narednih godinu dana precizirati njegov status.

Status Brčkog usaglašen ja posle zategnute situacije, koja je zamalo dovela da propasti mirovnog procesa, pošto su predstavnici Sarajeva, odnosno muslimanske strane, odbijali da se saglase oko koridora gotovo do samog parafiranja.

Grbavica, Ilidža, Ilijaš, Rajlovac, Hadžići, Vogošća izuzeti su iz sastava Republike Srpske, čime je Federacija BiH zaokružila prostor Sarajeva.

Određen je isto tako širok koridor za Goražde, u korist Federacije, izdvajanjem tih teritorija iz sastava RS.

Republici Srpskoj vraćen je prostor Šipova, Mrkonjić grada, Istočnog Drvara.

Bilo je takođe brojnih ispravki linija razgraničenja na nizu pozicija, kao na zapadu, kod Ključa, u posavini, oko Goražda, u Hercegovini.Osim niza vojnih pitanja, tehnologije demilitarizacije, kao i stranog, vojno policijskog i civilnog prisustva, kao i brojnih opštih načela na temu ljudskih prava, Aneksom 4 određeni su ustavni principi funkcionisanja centralnih tela BiH.

Određeni su takođe principi odnosa sa susedima i podrška međunarodnih tela.

Aneks 1 je tako predviđao vojni domen sporazuma, podrazumevajući sporazum vlade u Sarajevu sa NATO. Razrada je dalje predviđala saglasnost suseda, odnosno Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, sa NATO, vezane za implementaciju mirovnog sporazuma, odnosno regionalnu stabilnost.

Razrađena su takođe brojna pitanja vezana za život građana, počev od izbornog procesa, međuetničkih odnosa, izbeglih, raseljenih, prognanih lica, sve do problematike spomeničkog nasleđa, ili potonje delatnosti javnih preduzeća.Postavljeni su principi statusa i funkcionisanja Mostara kao i Sarajeva.

Pošto su pregovori u Dejtonu okončani 21. novembra, 8. i 9. decembra 1995. na zasedanju Konferencije za sprovođenje mira, u Londonu, odlučeno je da se oformi Savet za sprovođenje mira.

Njegovu Upravu sačinjavali su predstavnici SAD, Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Rusije, Japana, Predsedništva EU i Evropske komisije kao i Orgaznizacije islamske konferencije koju zastupa Turska. Upravnim odborom predsedava Visoki predstavnik za BiH.

Dve godine potom, decembra 1997. u Bonu na sastanku Saveta za sprovođenje mira precizirani su detalji vezani za delatnost Visokog predstavnika za BiH.

Konačni mirovni sporazum za BiH, formalnog naziva Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, svečano je potpisan 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati, u Parizu.

Potpisnici su bili Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, kao predstavnici BiH, Hrvatske i SR Jugoslavije.

Potpisnici su takođe bili predstavnici takozvane Kontakt grupe, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton, Žak Širak predsednik Francuske, Džon Mejdžor premijer Ujedinjenog Kraljevstva, Viktor Černomirdin predsednik vlade Rusije, Helmut Kol nemački kancelar. Među potpisnicima je bio i Felipe Gonzales, u ime Evropske Unije.

(Telegraf.rs/Tanjug)