Đurić: Pogurati pitanje proširenja EU u 2026, to treba da bude geopolitička odluka

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da bi 2026. godinu trebalo iskoristiti da se dodatno pogura pitanje proširenja EU ne samo za Srbiju već i za ceo region i istakao da to treba da bude gepolitička odluka.

"I verujem da ovo mora biti geopolitička odluka, na sličan način kao što je to bilo za neke druge zemlje koje su se pridružile EU pre nešto više od decenije", rekao je Đurić na panelu "Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?", u okviru GLOBSEC foruma "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

Preporučujemo

On je dodao da ne veruje da su naša ekonomija ili naše institucije sa svim svojim prednostima i slabostima lošije nego institucije ili ekonomije nekih zemalja članica EU koje su primljene pre nešto više od decenije.

"U stvari, verujem da Srbija može snažno doprineti jačoj Evropi. Mi smo zemlja koja je više nego udvostručila veličinu svoje ekonomije za manje od decenije", istakao je Đurić.

Naglasio je da je zapravo deo vizije predsednika Aleksandra Vučića bio da se pomeri sa uobičajenih tema u srpskoj politici, koje su dominirale našom politikom više od jednog veka, ka stvarima kao što su rast BDP-a, izgradnja infrastrukture, fokusiranje na stvari vezane za budućnost.

"I ovo je promena paradigme u srpskoj politici. Bilo da vam se sviđa naša vlada ili ne, mogu vam reći da je činjenica da niko ovde nije govorio o rastu BDP-a, o ekonomiji kao ključnom političkom pitanju pre 15 ili 20 godina. Uvek smo se bavili drugim temama. Sada se ovo promenilo", istakao je ministar Đurić.

On je govoreći o dostignućima Berlinskog procesa istakao da su dobrosusedski odnosi od najveće važnosti.

"I često volim da istaknem to, s obzirom na činjenicu da Srbija ima osam neposrednih suseda na našim granicama, što nas, posle Nemačke, zajedno sa Austrijom, čini zemljom sa najvećim brojem neposrednih suseda, što često volim da ponavljam jer volim da naglasim koliko smo zapravo važni za regionalnu stabilnost", rekao je Đurić.

Kaže da Berlinski proces, kao vrsta vrsta platforme, ostaje instrument za unapređenje tog dijaloga i da je već postigla rezultate.

"Već smo postigli napredak u radu na zajedničkom regionalnom ekonomskom tržištu. Ali takođe želim da naglasim da je za nas sav ovaj rad na regionalnoj saradnji naš nacionalni interes, ali je istovremeno i važan korak ka procesu pristupanja EU. Jedno ne može ići zajedno bez drugog pitanja", naglasio je Đurić.

On je kazao da je Berlinski proces pružio stabilnu platformu za regionalnu saradnju, koja ne zavisi nužno od dinamike saradnje pojedinačnih zemalja u našem regionu.

"A otkako sam ministar, bio sam svedok nekih veoma dobrih sastanaka, što nam je pružilo platformu za dalje unapređenje dijaloga između naroda", naveo je Đurić.

Na pitanje moderatora da li se na Berlinski proces gleda kao na plan B ili tu inicijativu vidi kao odskočnu dasku ka članstvu u EU i jedinstvenom tržištu, Đurić je naglasio da Berlinski proces nije alternativa procesu pristupanja EU.

"Ipak, regionalna saradnja u ovom formatu i u drugim formatima donekle je pogođena nadolazećim evropesimizmom. I to je nešto što me brine, kao što svi znamo u anketama javnog mnjenja, ako pogledate, analizirate evrobarometar i druge ankete javnog mnjenja, možete videti da i u nekim zemljama u regionu, ali i u nekim ključnim državama članicama EU, postoji malo otpor za proširenje EU, a zatim zajedno sa drugim globalnim događajima koji utiču na poziciju Evropske unije, mislim da treba da iskoristimo 2026. godinu da dodatno poguramo pitanje proširenja ne samo za Srbiju već i za ceo region podjednako", istakao je Đurić.

(Telegraf.rs/Tanjug)