Odalović: Priznanje tzv. Kosova od strane Bahama kršenje sporazuma, EU da reaguje

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović ocenio je danas da to što su Bahami priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova predstavlja kršenje sporazuma, da se takve stvari ne rade dok dijalog Beograda i Prištine ne da neke rezultate, kao i da očekuje reakciju Evropske unije (EU).

- Ovo je prvo kršenje toga. Trebalo bi da reaguje EU koja vodi taj dijalog i da kaže, ljudi, ovo nije u redu, ovo nije u skladu sa onim što smo se dogovorili. Ali oni reaguju selektivno, kao što se selektivno odnose prema Briselskom i Ohridskom sporazumu. Biraju šta im odgovara. To govori o jednom nefer odnosu, o pokušaju ponižavanja Srbije, prvenstveno od strane briselske administracije - rekao je Odalović za RTS.

Preporučujemo

Dodao je da ne veruje da na Bahamima znaju gde je Kosovo, niti u Prištini gde su Bahami.

Govoreći o predizbornoj kampanji pred izbore za skupštinu privremenih institucija u Prištini, Odalović je ukazao da Kurti ne bira sredstva da ojača svoju poziciju.

- Jedno od njih je otvaranje pešačkog mosta na Ibru i najava novih mostova - naveo je Odalović.

Istakao je da je Kurtijeva primedba da srpski novinari treba da počnu da mu postavljaju pitanja na albanskom jeziku nečuvena, jer su oba jezika službena i to po propisima koje je donela Priština.

- Upravo na otvaranju mosta za pešake na Ibru, Aljbin Kurti im je rekao da on govori srpski, ali da je vrlo važno i da oni nauče albanski. Dva službena jezika predviđa tzv. ustav. Ja sam bio na javnoj sceni i devedesetih i osamdesetih. Nikada niko od političara bilo kog nivoa nije rekao ništa slično - naglasio je Odalović.

On smatra i da je sve što je Kurti radio u svom mandatu bila kampanja protiv Srba i srpskih institucija i da bi bio iznenađen da se tu bilo šta promeni.

- Ako on sebi dozvoli da vodi kampanju, da ukrade jedan mandat Srpskoj listi na prošlim izborima, da dovede čoveka kojeg upravo on i njegovi sledbenici postave za potpredsednika skupštine Kosova mimo bilo kojih kriterijuma i pravila koja postoje, da on četiri puta pokušava da Srpsku listu spreči da učestvuje na izborima. Šta da očekujemo onda od njega? On Srbe ne vidi ni u institucijama - rekao je Odalović.

Kao najveći problem naglasio je to što je, kako kaže, međunarodna zajednica sve to trpela i trpi i dalje.

Tu nedoslednost međunarodne zajednice Odalović vidi i najavom ukidanja kaznenih mera prema administraciji Aljbina Kurtija uvedenih baš zbog odnosa prema Srbima, koji se nije promenio.

On se osvrnuo i na vest o tome da je u okolini Orahovca iskopano jedno telo i poslato na Institut za sudsku medicinu u Prištini pod sumnjom da se radi o osobi ubijenoj tokom sukoba 1998. ili 1999.

- U junu 1998. godine Holbruk je u Juniku bio sa Tačijem. Tog dana je do tada teroristička organizacija Oslobodilačka vojska Kosova proglašena 'oslobodilačkom vojskom' i dobila pun legitimitet. Posle nekoliko dana, upravo u Orahovcu, su se desila prva masovna kidnapovanja, prvi nestanci, prva ubistva. Cela sela su očišćena od Srba - naveo je Odalović.

On je rekao da su ad hoc timovi Haškog tribunala tražeći dokaze za već podignute optužnice protiv Miloševića i vojnog i političkog vrha Srbije, između ostalog pretražili sve te grobnice, ekshumirali su 4.016 tela, a 2.001 identifikovali.

On je naveo da to govori da ima mnogo grešaka kod klasičnog metoda identifikacije, najmanje 20 odsto, kao i da se zalaže da se pronađe svaka nestala osoba - i Albanac i Srbin i drugi.

- Ali mi danas prisustvujemo jednoj tiradi i prikazivanju svega ovoga na jedan sasvim pogrešan način. Znači, teroristička organizacija je upala u Orahovac, napala je Orahovac, došlo je do sukoba, stradali su i Srbi i Albanci i ja ne tvrdim da nema tu i zločina. Ali to je pitanje kojim treba da se bave oni koji to rade. Najelementarnija stvar je bilo da obaveste nas, pošto je to radna grupa - kazao je Odalović.

Podsetio je da je u tu svrhu formiran Analitički tim Crvenog krsta, u kojem su i Srbi i Albanci, a na čelu je predstavnik Međunarodne zajednice.

- Mi sarađujemo i dalje. Ali to je jednosmerna saradnja. Mi smo 45 dana bili na lokaciji Kožlje po zahtevu Prištine. Pretraživali smo jednu deponiju. Samo smo se sada zaustavili, jer su vremenski uslovi takvi, 25 metara smo mi ušli u dubinu đubrišta tražeći tu potencijalnu tačku na koju Priština ukazuje. Mi smo pretražili Pazarsku banju. Mi smo poveli Prištinu u Štavlje da pokaže lokaciju na kojoj su insistirali kao novoj lokaciji - dodaje Odalović.

Nemamo nijedan problem u onome što su naše obaveze i kada su u pitanju zahtevi i Prištine, kaže Odalović i naglašava da sa druge strane - nas nema u Prištini nigde.

- Nema nas. Ni na jednoj proveri lokacije, ni na jednoj ekshumaciji, nigde. Jednostavno, Priština neće da sarađuje sa nama. Videćemo, u januaru je najavljeno da će ta zajednička komisija biti formirana, koja proističe iz usklađene deklaracije predsednika Vučića i Kurtija, koja je dobra baza da dobijemo neku jaču podršku da Evropska unija, odnosno njena komisija, stane i pruži nam dodatnu podršku u ovom procesu u kojem smo očigledno u zastoju. Jer, ipak se još 1.574 osobe se vode kao nestale. To je ogroman broj - naveo je Odalović.

Odalović je rekao da se pitanje nestalih lica zloupotrebljava u političke svrhe, uz optužbe koje dolaze iz Zagreba i Prištine, iako Srbija kontinuirano poziva na zajedničku proveru svih lokacija i punu saradnju.

On je istakao da su predstavnici prištinske strane već bili na pojedinim lokacijama, kao i da su zajednička tela i izveštaji, uključujući i one dostavljene preko Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, postojali, ali da Srbija u poslednjih nekoliko godina nije ni obaveštavana niti pozivana da učestvuje u aktivnostima u Hrvatskoj.

- Zagreb nama u kampanji koju vodi pominje nestala lica. Imali su tri zahteva na koje smo ih više puta zvali da dođu da proverimo zajedno. Mi smo sve pripremili. Mi ih pozivamo, oni neće, jer ako dođu, onda ne mogu da pričaju ovo što pričaju. A drugo, zahtev za dostavljanjem arhiva je legitiman zahtev i Prištine i Zagreba, ali je legitiman zahtev i naš. Zločini su se desili u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i na prostoru Kosova i Metohije - kazao je Odalović.

Naglasio je da je rešavanje pitanja nestalih pre svega humanitarno i civilizacijsko pitanje, od ključne važnosti za porodice, a ne sredstvo za političke kampanje.

Poručio je da Srbija ima institucionalnu podršku i spremnost za nastavak saradnje i pozvao sve strane da se vrate zajedničkom procesu, jer nerešena sudbina nestalih produbljuje nezadovoljstvo porodica i dodatno opterećuje odnose u regionu.

(Telegraf.rs/Tanjug)