Đurić: Kurti neće imati konstruktivniji ni bolji odnos prema Srbima i dijalogu

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da ni posle vanrednih izbora na AP KiM ne očekuje racionalniji, konstruktivniji ili bolji odnos Prištine kada je reč o dijalogu sa Beogradom, kao ni bolji odnos režima Aljbina Kurtija prema Srbima u južnoj pokrajini.

- Kurti i Samoopredeljenje će iz ovih izbora da izvuku zaključak da im se isplatila tvrda politika prema Srbima. Izvući će zaključak da je zapravo u odsustvu drugih rezultata, u ekonomiji i svemu drugome, ugnjetavanje Srba nešto što donosi rezultat i to je jako opasno - ukazao je Đurić u intervjuu za Tanjug na pitanje šta se može očekivati posle izbora na kojima je Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojilo više od 50 odsto glasova.

Preporučujemo

Istakao je da je, iz tog razloga, od ključnog značaja da međunarodna zajednica pokaže da se takva politika neće isplatiti na međunarodnom planu i da se nastavi sa politikom izolacije Kurtijevog režima koja je, kako dodaje, samo delimično sprovedena, ali ipak u jednoj meri postoji.

- Zato mislim da bi bilo veoma loše da Kurtijev režim bude nagrađen sad zbog činjenice da je prihvatio da kao rezultat lokalnih izbora, Srbi preuzmu gradonačelničke pozicije u četiri male opštine na severu Kosova i Metohije i da kao rezultat toga, uprkos svih sistemskih nedostataka i kršenja, Prištini budu ukinute one kaznene mere EU - ocenio je ministar.

Smatra da bi i za Srbe i za Albance u AP KiM bilo dragoceno da vlasti koje de fakto upravljaju situacijom u pokrajini zauzmu racionalniji pristup prema dijalogu.

- Da ih na to nateramo svi zajedno možemo samo pritiskom- ocenio je Đurić.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je destruktivno od strane režima Aljbina Kurtija i Vjose Osmani, što umesto fokusiranja na normalizaciju odnosa i primenu postojećih sporazuma, koriste resurse za pokušaj jednostranog pribavljanja priznanja tzv. Kosova u međunarodnoj zajednici.

- To nas uvlači u eskalatornu spiralu i svakako ne doprinosi dobrim odnosima, normalizaciji atmosfere, političke klime i svakako izlazi izvan okvira dijaloga zato što je dijalogom jasno utvrđeno da neće biti jednostranih i nekoordinisanih poteza - kazao je Đurić.

Podsetio je da je rezultat sporazuma iz 2011. godine, koji je zaključio tadašnji šef pregovaračkog tima Beograda za dijalog sa Prištinom Borko Stefanović, ulazak tzv. Kosovo u 46 regionalnih organizacija.

Priština danas, kako je dodao, pokušava jednostrano i jednostranim potezima da nastavi afirmaciju svoje jednostrano proglašene nezavisnosti.

Naveo je i da je u vreme kada je u ime srpske strane pregovarao Stefanović više od stotinu država priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a da je danas situacija, kada je reč o broju priznanja, drugačija.

- U vreme poslednjih desetak godina ipak je 28 ili čak 29, po nekim evidencijama, država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, a recimo, da je tri do četiri nove države priznalo nezavisnost Kosova i Metohije, mada je u nekim slučajevima, kao što je recimo Sudan, to krajnje diskutabilno - jedan ministar je izjavio jedne nedelje jedno, onda je došlo do smene ministra, drugi ministar je rekao nešto sasvim drugo. Tako da te brojke malo variraju kada je reč o tvrdnjama Prištine - naveo je Đurić.

Naglasio je da sasvim sigurno može da potvrdi da danas značajno ispod polovine članica UN podržava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i da je taj broj značajno opao u prethodnoj deceniji.

- Mi radimo, ne reklamirajući se preterano, iza scene na afirmaciji naše pozicije. Ja iz razloga interesa Srbije o ovoj temi ne želim da govorim više - kazao je Đurić.

Šef srpske diplomatije je ukazao da danas postoji mnogo potvrda koliko je bilo pogrešno i loše za stabilnost u Evropi i svetu protivpravno, nelegalno, mimo Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SB UN, mimo Povelje UN, odvajati i proglašavati secesiju srpske južne pokrajine.

Uveren je da sa jedne strane ima mnogo onih koji to razumeju, a iz različitih razloga ne žele o tome da govore javno.

- Pomalo i strepimo od toga da će biti onih koji će želeti da izvrše dodatni pritisak, da mi pristanemo na konvalidaciju, odnosno potvrđivanje onoga što je protivpravno urađeno pre 18 godina. Međutim, ono što je protivpravno urađeno 2008. godine, ne može biti potvrđeno i tu mislim da vreme radi na našoj strani - naveo je Đurić.

Kako je rekao, veliki broj država u svetu razume da Priština na ovaj način, kršenjem ljudskih prava, nesprovođenjem sporazuma, odbijanjem da konstruktivno učestvuje u dijalogu, zapravo sebe dodatno diskredituje.

Naglašavajući da je teritorijalni integritet Srbije pođednako važan kao i teritorijalni integritet svake druge zemlje, Đurić je istakao da Srbija politiku dvostrukih standarda neće da prihvati.

Šef srpske diplomatije ističe da je Beograd racionalan u odnosu prema dijalogu sa Prištinom.

- Mi na Albance, albanski narod, ne gledamo kao na naše rivale, protivnike, neprijatelje. To su ljudi koji su naše komšije. Dobar deo njih mi smatramo i našim sugrađanima. Ne slažemo se oko statusa, ali Kurti i njegov režim su nešto drugo. Kurtijev režim je izuzetno agresivno antisrpski nastrojen - naglasio je Đurić.

Na pitanje kako ocenjuje trenutnu političku situaciju u regionu Zapadnog Balkana, šef srpske diplomatije ocenio je da region, nažalost, nije spreman za saradnju, jer se, kako je naveo, pokazuje da i biračka tela, ali pre svega političke elite, favorizuju za sada put verbalnog sukobljavanja.

Upozorio je da su u toku formiranja tzv. vojnih saveza i regionalnih alijansi koji su isključivi prema nekim stranama i da Srbiju brine, jer se ti procesi vode nedovoljno transparentno.

- Oni nisu formirani na način da je neko razgovarao sad, inicirao razgovor između svih aktera u regionu, pa pozvao sve, pa neki su hteli, pa neki nisu hteli. Ne. Ovde je vrlo jasno da postoje određeni regionalni akteri koji žele da isključe Srbiju iz diskusije o regionalnoj bezbednosti. Sami zamislite koliko je to odgovorno ili neodgovorno ako neko pokušava da formira bezbednosnu arhitekturu u regionu, isključujući državu koja je najveća i najbrojnija i koja je 53 odsto regionalne ekonomije, a po oružanim efektivima ubedljivo najsnažnija i zemlja koja zaista istinski želi dobru saradnju sa svima, saradnju i izgradnju povernja - ukazao je Đurić.

Kako kaže, zabrinjava što se izlazi izvan onoga što je okvir Dejtonskog sporazuma i podseća da su nakon tog sporazuma napravljeni subregionalni sporazumi o kontroli naoružanja koji su definisali koliko ko ima pravo da ima kojih efektiva.

Naročito brine, kako dodaje, kada se uz sve te aktivnosti uključuje režim u Prištini, odnosno Kurtijev režim koji je pokazao da nije za dijalog i normalizaciju odnosa, već da je za ugnjetavanje manjinskih zajednica i na neki način vrši pripremu za potencijalnu bezbednosnu eskalaciju.

- U tim uslovima, u kojima postoji nedostatak poverenja, a verovatno bi 99 odsto naših gledalaca rekli i nedostatak dobrih namera, ali ja neću to reći, najmanje što bi trebalo da se radi je da se unapred razgovara o takvim stvarima. I osuđujemo to, što nema takvih razgovora - naglasio je Đurić.

Kada je reč o ekonomskoj situaciji u regionu, Đurić je kazao da je Srbija privukla pretprošle godine pet milijardi novih investicija što je, kako je istakao, više nego sve ostale zemlje u regionu zajedno.

U Srbiji je, kako je rekao, prošla godina bila nešto slabija, ali je ipak naša zemlja zadržala prvo mesto u regionu po broju stranih investicija.

- Ove godine, cilj nam je da budemo apsolutno prvi u regionu i voleli bismo da ovo bude rekordna godina. Zato je važno da budemo fokusirani na ovu stabilnost, normalne odnose u regionu, unutrašnju stabilnost i sve ono što nam je potrebno da bismo stvorili pretpostavke za dalji ekonomski razvoj - poručio je Đurić.

U ekonomskom rastu je, kako je naglasio, ključ za stvaranje dugoročne perspektive, ali i ostvarivanje mogućnosti da se u ovom turbulentnom vremenu očuva bezbednost uz snažan, odbrambeni i bezbednosni aparat. Đurić je kazao da i Srbija izdvaja više od 3 odsto BDP-a za svoju odbranu, ali i da izdvaja rekordne iznose za druge oblasti, poput zdravstva.

(Telegraf.rs/Tanjug)