Od 1. septembra Srbija u procesu pristupanja EU

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU stupiće na snagu 1. septembra, čime proces pridruživanja naše zemlje Uniji prerasta u proces pristupanja.

Bivša direktorka Kancelarije za evrointegracije Tanja Miščević, koja je 2008. parafirala taj sporazum, ukazala je na, pre svega, simbolički značaj stupanja na snagu SSP, jer je time zadovoljen formalni preduslov za početak pregovora o članstvu, a Srbija dobija status države pridružene EU.

- Ovim je naš proces pridruživanja prerastao u proces pristupanja EU - rekla je Miščević.

Ona je, međutim, istakla da se u već uspostavljenim ekonomskim odnosima Srbije sa EU neće mnogo toga promeniti.

- Nema novih rokova i novih para, odnosno fondova koji nam stupanjem na snagu SSP postaju dostupni, već se radi o zaokruživanju prethodnog procesa - objasnila je ona.

Podsećajući da Srbija i EU već godinama primenjuju Prelazni trgovinski sporazum, a to znači trgovinski deo SSP-a, Miščević je izjavila da je novina to što sada na snagu stupa i politički deo sporazuma.

- U političkom delu su definisani principi pridruživanja koje se zasniva na evropskim vrednostima, njima se država priprema za eventualno buduće članstvo, formiraju se institucije koje se bave primenom sporazuma i praćenjem njegovog ostvarivanja i koje eventualno rešavaju sporove između dva ugovorna partnera - navela je Miščević.

Kada je reč o trgovinskim odnosima, biće nastavljen proces liberalizacije započet primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, što znači da će 1. januara 2014. godine biti završena liberalizacija za sve industrijske proizvode poreklom iz EU i za najveći broj poljoprivrednih proizvoda.

Za određeni broj poljoprivrednih proizvoda će, naime, kako bi bili zaštićeni domaći proizvođači, Srbija zadržati određene carinske stope za proizvode pobrojane u aneksima 3b i 3g sporazuma.

- Ne bi bilo zgoreg podsetiti da poljoprivredna roba u Srbiji nije ostavljena bez zaštite, jer smo u toku pregovora o sporazumu uspeli da liberalizujemo oko 80 odsto tržišta poljoprivrednim proizvodima, a 20 odsto proizvodnje, u šta spadaju pšenica i kukuruz, jeste zaštićeno, i ono čak ni stupanjem na snagu sporazuma neće biti potpuno liberalizovano - rekla je Miščević.

(Telegraf.rs / Tanjug)