Ova beogradska škola ne štancuje vukovce, a važi za jednu od najboljih! Ocene se ne poklanjaju, a đaci srećni

Dok se petice nižu na petice, čak i kada visoke ocene nisu baš zaslužene, jedna škola u Beogradu čvrsto odbija da svojim učenicima popušta da bi dobili prestižnu Vukovu diplomu. Đaci te škole moraju dobro da se potrude da ostvare uspehe, koji drugima dolaze gotovo kao "poklon". Ipak, baš taj rad na kraju ih razlikuje od drugih.

U beogradskom naselju Kotež nalazi se škola koju krasi posebna energija, uspeh i posvećenost - Osnovna škola „Zaga Malivuk”. Iako su njeni hodnici puni dečijeg smeha i užurbanih koraka, a učionice tesne zbog velikog broja đaka, ova škola je pravi primer kako se znanjem, radom i ljubavlju prema deci može stvoriti obrazovna ustanova za primer.

Direktorka škole, Tamara Kovačević, ističe da je posebna vrednost njihove škole to što je - puna.

- Popunjeni smo do poslednje klupe. Imamo bezmalo 800 učenika, a to je broj na koji smo izuzetno ponosni, posebno danas kada često slušamo o praznim školama i padu nataliteta -

- kaže direktorka Kovačević.

U školi „Zaga Malivuk” nastava nije samo učenje iz knjiga - to je i stvaranje, osvajanje, istraživanje sveta. Učenici ove škole redovno osvajaju nagrade na takmičenjima iz stranih jezika, pevanja, likovne umetnosti, dok je školski hor postao jedan od zaštitnih znakova škole.

- Svaka generacija ima različita interesovanja, ali hor nam je uvek pun, a učenici postižu zapažene rezultate, kako kao solisti, tako i kao odeljenjska celina. Deca vole da pevaju, to je aktivnost koja ih spaja - dodaje direktorka.

Pored hora, škola ima i bogatu ponudu sekcija: od literarne, likovne, dramske, do geografskih i jezičkih sekcija, a posebnu pažnju privlači školski časopis „Magazin” koji, iako je nekada izlazio na papiru, danas ima i elektronsko izdanje.

- Časopis je mesto gde učenici mogu da pišu, da se izraze, da nauče prve korake u novinarstvu, bez pritiska, uz podršku nastavnika i bibliotekara. To je prostor njihove slobode - ističe Kovačević.

Škola „Zaga Malivuk” poznata je i po svom lepom i prostranom dvorištu, punom zelenila, koje je, kako kaže direktorka, „zdravo i bezbedno okruženje za učenike”. Kad sunce obasja školsko dvorište, teško je ne primetiti koliko dece voli da trči, igra se i uči na otvorenom.

Ipak, nije samo dvorište ove škole otvoreno za sve đake. Otvorena su i srca samih učenika, pa direktorka škole ističe da su posebno ponosni na činjenicu da su učestvovali u projektu "Saradnjom do znanja".

- Osobenost škole "Zaga Malivuk" ogleda se u interkulturalnom duhu i toleranciji koja se neguje - objasnila je direktorka.

Rad učeničkog parlamenta svedoči tome. Kako direktorka kaže, učenički parlament je „mesto gde se čuje glas učenika, gde oni donose odluke i osećaju da doprinose školi”. Ovi mladi lideri često iniciraju humanitarne akcije, kako bi pomogli nekome kome je pomoć najpotrebnija. I time samo podsećaju da dečije srce nikada ne osuđuje i ne diskriminiše, već ga mi odrasli tome učimo.

Kraj školske godine bio je i važna tema, pa je direktorka istakla i kako učenici rado organizuju maturske proslave.

- To je trenutak uzbuđenja, radosti i emocija, ali i slika vremena - kako današnje generacije shvataju svečanost i kako grade uspomene koje ostaju zauvek - objasnila je Kovačević.

Ipak, ona se dotakla i ozbiljne teme o uspehu učenika i o čuvenoj Vukovoj diplomi i istakla kako se kao direktor zalaže da se prestiž ove diplome sačuva.

- Očekujemo da će biti iznad 5 učenika koji će osvojiti Vukovu diplomu. Bilo je generacija kada je broj Vukovih diploma bio znatno veći, sada od 90-ak naših učenika, nemojte me precizno držati za reč, još uvek nisu završene, nije završeno zaključivanje ocena, ni sednice, biće ih tako oko 5. Ali manji broj Vukovih diploma u stvari govori i da je kriterijum ocenjivanja bio primeren i da ta Vukova diploma stvarno nešto znači. Dakle, da će učenik koji je ponese i na svim budućim proverama pokazivati jedno stabilno znanje i da to nije tek tako sakupljeni niz nekih petica, nego da je to u stvari jedan kvalitetan rad - objasnila je direktorka.

I dok ona, zajedno sa nastavnim kadrom i roditeljima, podstiče upravo taj kvalitetan rad, učenici uče da tu i tamo učestvuju u slobodi i donošenju odluka.

Na pitanje šta je to što učenici najviše vole u školi, direktorka sa osmehom odgovara:

- Vole kada se menja ritam, kada uče na drugačiji način, vole projekte, vole kada njihov glas ima težinu. I, naravno, vole fudbal.

Baš zato deca su u ovoj školi srećna, vredna i fina prema ljudima oko sebe, a upravo je na takvu sliku najponosnija direktorka Tamara Kovačević.

- Naša deca su naša najlepša slika – optimizam koji unose u prostor je nešto što se ne menja. To je ono zbog čega se bavimo prosvetom - zaključila je.

(Telegraf.rs)