Dve ličnosti, jedan cilj: Kako su Jovanovi osmesi i Lukine note postali uzor celoj školi u Blacu

Dok u hodnicima osnovne škole "Stojan Novaković" u Blacu zvoni dečiji smeh, među najboljim učenicima jasno se izdvajaju dve potpuno različite ličnosti - Jovan Arsenijević i Luka Đorđević. Iako naizgled različiti, povezuje ih dobrota, upornost i istinski talenat.

Jovan Arsenijević, učenik šestog razreda, zrači druželjubivošću i vedrinom. Njegov široki osmeh i brzi odgovori otkrivaju dečaka koji voli ljude, voli priču i voli da uči na svoj način. Za Jovana, škola je mnogo više od obaveze - to je mesto druženja, igre i smeha.

- Nije se mnogo promenilo od petog, jedino je došao novi predmet - fizika, ali meni je to sve isto i sviđa mi se fizika kao novi predmet - kaže Jovan. I dok priča o školi, ne krije svoje uspehe:

- Prošle godine sam bio na takmičenju iz matematike i dobro sam prošao, bio sam treći na opštinskom takmičenju.

Nije to sve - istorija i srpski su mu takođe jače strane:

- Na srpskom sam bio treći na opštinskom i prošao na okružno, a na istoriji sam bio drugi. Volim istoriju jer me zanima šta se dešava kroz vreme, a srpski jer je naš jezik i hoću da ga znam najbolje.

Dok priča o svom razredu, otkriva ono što je najvažnije - prijateljstvo:

- U razredu ima puno devojčica, a kad smo svi zajedno, najviše volimo da se šetamo, igramo žmurke i pričamo.

Iako voli igru, Jovan već ima velike planove za budućnost.

- Kada porastem, voleo bih da budem direktor neke velike firme ili fudbaler - rekao je on i pokazao koliko je siguran u sebe.

Nasuprot njegovoj otvorenosti, Luka Đorđević, učenik petog razreda, deluje mirno, stidljivo, ali u njegovoj tišini krije se prava umetnost.

- Bavim se sviranjem harmonike i pohađam osnovnu muzičku školu Kornelija Stankovića u Prokuplju - skromno kaže Luka, dok mu oči zasijaju pri pomenu muzike.

Njegova posvećenost i talenat već su ga odveli daleko - osvajao je nagrade na svetskim takmičenjima:

- Bio sam na svetskom takmičenju u Americi gde sam osvojio treće mesto, a na takmičenjima u Italiji i Češkoj sam bio prvi. Sada spremam kompoziciju ‘Rameau’ za Castelfidardo u Italiji i Grac u Austriji.

Luka ne priča mnogo, ali kada svira, njegova harmonika govori sve. Tada, kažu oni koji ga poznaju, postaje potpuno druga osoba - posvećen, smiren i izuzetno talentovan.

- Volim i klasičnu i narodnu muziku, a najviše sviram jednu novu kompoziciju koja mi se baš dopada, ali ne znam tačno kako se zove - priznaje iskreno.

Iako su različiti - Jovan svoj svet gradi na osmesima, igri i pričama, a Luka na tišini i notama - obojicu povezuje dobrota i talenat koji osvajaju sve oko njih. Njihove priče su primer da najbolji učenici nisu samo oni koji imaju dobre ocene, već i oni koji uče sa radošću, dele sa drugima i daju najbolje od sebe.

(Telegraf.rs)