• 10

Šumadinac na ulazu u dvorište postavio spomenik čukundedi koji je poginuo u Prvom srpsko-turskom ratu (FOTO)

Jer čovek mora da zna ko su mu bili preci i kada ovakve pretke ima mora da ih pominje i njima da se ponosi

  • 10

Mirko Veljković iz sela Lužnice kod Kragujevca postavio je ispred kapije na ulazu u svoje domaćinstvo prastari kameni spomenik čukundedi Mijailu, koji je poginuo u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine. Za svake zadušnice Veljkovići pomenu imena svih predaka, sve od Veljka po kome nose prezime.

Crkvene usluge sve skuplje: Poskupelo svećenje vodice?

Zašto? Jer čovek mora da zna ko su mu bili preci i kada ovakve pretke ima mora da ih pominje i njima da se ponosi, kaže Mirko Veljković.

Njegov čukundeda Mijailo Veljković poginuo je u 24. godini života. Imao je četiri brata, Aleksija, Tanasija, Tomu i Romana. Njihov otac Veljko odlučio je da se četiri sina bave poljoprivredom, a Mijailo mora da se školuje i opismeni jer je jedan učen potreban familiji.

- Mijailo je školovan u obližnjim manastirima. Tako je i postao pisar u vojsci pred rat. Otišao je i nikada se nije vratio. Ne zna mu se grob. Selo mu je kameni spomenik podiglo u dvorištu crkve, pod zapisom (drvo) u dvorištu, pošto je umro neoženjen, pa neće imati decu i naslednike da mu izlaze na groblje i pominju ga.

Foto: Telegraf

- Na ovaj način njegova je porodica postala celo selo, a u vreme svake svetkovine znalo se, biće mu pomenuto ime. Taj spomenik, u dvorištu crkve bio je sve do tridesetih godina prošlog veka. U to vreme Veljkovići su postali viđeniji domaćini i Mijailu uspeli da podignu lepši spomenik, od mermera. Stari kameni je sklonjen, a porodica ga je odnela u svoje dvorište. Tu je proveo decenije - svedoči Mirko Veljković.

A onda je on pre oko 20 godina načinio postament ispred kapije i na njega postavio stari kameni čukundedin spomenik. Na bočnoj strani spomenika još se nazire pre jednog veka uklesana puška. S njom u rukama je mladi Mijailo dao život za otadžbinu. Na drugoj bočnoj strani klesar poziva namernika da priđe i pročita kako je mladić otišao u večnost. Na prednjoj strani je predstavljen vojnik Mijailo.

Foto: Wikipedia

Veljković kaže da je spomenik pred kapijom jer se ponosi čukundedom i jer i drugi meštani Lužnica treba to da znaju.

- Kada mi porodično idemo na zadušnice, prvo odlazimo u crkvu i pomenemo sve mrtve generacijama unazad, one zahvaljujući čijem radu imamo imovinu. Pomenemo one koji su išli u ratove i u njima ginuli jer su nam oni državu sačuvali. Svima zapalimo sveće. Tek tada idemo na groblje - objašnjava Veljković.

Foto: Telegraf

U dvorištu crkve Uspenja presvete Bogorodice u Lužnicama danas je mermerni spomenik Mijailu, ali u isto vreme i njegovom bratu Aleksiju stradalom u albanskom Draču 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata. Aleksije je tada imao 53 godine. Spomenik su podigli sinovci, sinovi preostale braće.

Srpsko-turski ratovi ili Ratovi za nezavisnost su naziv za oružani sukob između Kneževine Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva, a u cilju oslobođenja teritorija sa srpskim stanovništvom i dobijanjem punopravne međunarodne nezavisnosti, u periodu od 1876. do 1878. godine. Tada je stradao i Mijailo, ali nije zaboravljen.

Daljinac

(M.Raca)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Buki

    Rano se setio. Posle vise od 100 godina. Tuga.

  • Slavica

    Ovo je bila Srbija! Srbija kojom se ponosimo i koju volimo. Na zalost, sada se braca ubijaju zbog stope zemlje, deca nam ne znaju pretke, istoriju Srbije ne znaju ali imena starleta znaju. Boze pomozi nam i daj nam pameti!

  • Mire

    Respekt .

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima