• 6

"Stisnuo je šaku... Brinuću o vama kada budem bliže zvezdama i suncu": Potresna priča o Aleksi Jankoviću

Isidora, maturantkinja Gimnazije "Svetozar Marković" u Subotici, opisala je šta su sve Aleksa Janković i njegova sestra trpeli u školi od svojih vršnjaka i zbog čega je na kraju oduzeo sebi život u 14. godini skočivši sa trećeg sprata

  • 6

"Sigurna sam da bi Aleksa bio živ da su svi reagovali kako treba", kaže gimnazijalka Isidora Petronijević koja je napisala priču o dečaku iz Niša koji se ubio jer više nije mogao da trpi vršnjačko nasilje u školi. Isidorina priča "Reći ili ćutati" nagrađena je na konkursu Kancelarije zaštitnika građana Zlatka Marosiuka povodom Međunarodnog dana ljudskih prava u Subotici, piše Blic.

Aleksina mama se oglasila povodom nasilja u školama! Ima samo jedno pitanje od 5 slova koje boli kao nož zariven u srce!

Majka malog Alekse napisala pesmu koja slama i najtvrđa srca! Dirljiv post posle sramne odluke da niko ne odgovara za njegovu smrt (FOTO)

Isidora, maturantkinja Gimnazije "Svetozar Marković" u Subotici, opisala je šta su sve Aleksa Janković i njegova sestra trpeli u školi od svojih vršnjaka i zbog čega je na kraju oduzeo sebi život u 14. godini skočivši sa trećeg sprata.

"Stisnuo je šaku i još jednom bacio pogled na sliku u plavom ramu. Zadubio se u lice mame i tate. Spasiću malu šmizlu. Brinuću o vama kada budem bliže zvezdama i suncu. Čuvaću vas. Obećavam. Ustao je sa kreveta. Izašao na terasu. Nebo je i dalje bilo svetloplavo, beskrajno. Čekalo ga je. Zatvorio je oči..."

Foto: Facebook / Dragana Gaga Janković

U priči nije izostavila ni scene zlostavljanja, Aleksine nemoći, ali ni ljubav prema porodici.

"Levom rukom je zaštitio glavu, a desnu je držao na kolenu gde mu rana još nije zarasla. Osetio je jak udarac u stomak, pa još jedan i još jedan... Naredni udarac bio je malo niže i nešto slabiji... Hoće li ikada stati? Telo je počelo da mu se grči od bolova. Više nije mogao da se pomeri. Ruka kojom je štitio glavu počela je da trne. Bila je ledena...", piše Isidora.

- Kad nam je profesor srpskog rekao da je raspisan konkurs, odmah sam znala da ću pisati o Aleksi. Bila sam mnogo mlađa kada sam u novinama pročitala tekst o njemu i kasnije sam pratila šta se dešavalo. Poslednjeg dana konkursa, kada sam stigla kući iz škole, počela sam da pišem, a reči su same izlazile iz mene - kaže Isidora za beogradske medije.

Foto: Facebook/Zahtevamo Aleksin ZAKON

Opisala je Aleksin čas biologije i o tome kako je razmišljao kako će što pre izaći iz škole.

"Ne mogu više. Boli, mislio je Aleksa, Još 30 minuta... još 15 minuta... još pet minuta. Kada je video da se kazaljke sata ... približavaju kraju časa, svesku i pernicu stavio je u torbu. Navukao je jaknu. "Čas je gotov kada nastavnik kaže!", uzviknula je nastavnica ljutito, gledajući u Aleksu puna besa... Ana, devojčica svetlosmeđe kose i toplih plavih očiju koja je sedela ispred Alekse, okrenula se ka njemu. "Reci joj", prošaputala je. Aleksa je i dalje ćutao. Šta da kaže, pitao se. Govorio je hiljadu puta, nikoga nije bilo briga. Mnogi su bili svedoci njegovog svakodnevnog psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Niko nije mario. Zašto bi sada? Devojčica svetlosmeđe kose ustala je... "Aleksu tuku stariji dečaci! Vređaju ga!", rekla je... Aleksa je osetio da mu crvene obrazi. Nastavnica je skinula naočare... "Ne verujem da je bez razloga! Verujem da je i sam kriv!", rekla je", piše Isidora.

Međutim, Aleksin nemir nije prestajao ni kod kuće.

Foto: Facebook/Dragana Gaga Janković

"Te večeri Aleksa je sačekao da svi zaspu, iskrao se u kuhinju i popio "brufen". Nadao se da će pomoći... Pre nego li je utonuo u san, pomislio je kako bi bilo lepo da sutra ne mora u školu. Sledećeg dana u školi, po običaju je samo sedeo i ćutao."

- Nisam nikada u svojoj okolini videla situacije kakve je doživljavao Aleksa, ali verujem da je vršnjačko nasilje veoma prisutno. Svojom pričom želela sam da poručim da ne smemo da zaboravimo Aleksu i ono što mu se desilo. Njegova sudbina bi morala da probudi savest onih koji čine zlo vršnjacima, dok stariji i institucije moraju da učine sve kako bi pomogli deci koja su žrtve. Ne smemo ćutati. Ne sme da nam se ponovi Aleksa - kaže Isidora.

Isidora se na ovome nije zaustavila, pa je novčanu nagradu koju je osvojila na konkursu namenila u humanitarne svrhe, za pomoć jednom mladiću iz Subotice. Nagrada joj je, kaže, važna zato što je uspela da skrene pažnju na nepravdu koju je Aleksa doživeo.

- Roditelji moraju od malih nogu da uče decu da prihvataju vršnjake, bez obzira na različitosti - kaže Isidora.

Daljinac

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Ana

    Za ovim decakom me boli dusa.Kada procitam njegovo ime I vidim sliku,setim se njegove mame!Aleksin zakon donesite!!!

  • Roditelj

    I pored svega odgovorni u ovoj školi iako su zataškali nasilje i sudske presude,doveli do zastarevanja postupka i dalje napreduju u karijeri ! Srbijo !?

  • renata

    Da su bar neki reagovali na vreme. Da je bar premesten u drugu skolu. Da je imao otvornu komunikaciju s majkom pa da je ona reagovala. To je najvaznije. Svog sina sam naucila da mi sve kaze sta se desava u skoli. Posto je i on bio zrtva nasilja nisam odustajala dok se to ne resi. Ja sam isto bila zrtva nasilja u skoli i niko se nije zauzimao za mene tako da sam pokusala da se ubijem. Zaista ne moraju svi da reaguje, dovoljan je jedan glas razuma da se spreci nesreca.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima