Umrli srpski vojnici na ostrvu Vido, februara 1916. godine. Foto: Wikipedia/Garitan

Na grčkim ostrvima Krf i Vido danas će biti organizovani komemorativni skupovi u znak sećanja na oko 250.000 stradalih civila i pripadnika srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a obeležavanje godišnjice iskrcavanja će u ime Vlade Srbije predvoditi Nikola Selaković, umesto prvobitno najavljenog ministre za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zorana Ðorđevića.

Ministar je trebalo da položi vence i oda počast kod spomen-kosturnice u Mauzoleju na ostrvu Vido, kod mornaričkog krsta i u "plavu grobnicu", ali zbog rasprave o Zakonu o PIO, nije bio u mogužnosti da otputuje, pa je umesto njega otišao Selaković.

Komemorativnim skupovima će prisustvovati visoka delegacija Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije, zvaničnici Grčke, predstavnici Grada Krfa, predstavnici više srpskih udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije kao i studenti Vojne i Kriminalističko - policijske akademije iz Beograda.

Obeležavanje 102. godišnjice iskrcavanja srpske vojske počelo je u sredu polaganjem venaca i odavanja počasti kod spomen-ploče u Guviji, mestu iskrcavanja srpske vojske na Krfu, na spomenik Drinskoj diviziji, kao i kod spomenika Janisu Janulisu.

Čuvena plava grobnica; Foto: Milena Đorđević

Posle neuspelog pokušaja da se srpska vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj vojsci, Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.

Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, odakle se povukla na Krf na kojem se do aprila prikupilo 151.828 vojnika, u Bizerti oko 13.000 vojnika, a na Korzici i u Francuskoj njih oko 5.000.

Načelnik Vrhovne Komande general Petar Bojović na Krf je stigao među poslednjim ešalonima 5. (18) aprila 1916. godine.

Krfska epopeja predstavlja jedan od najtragičnijih i najsudbonosnijih perioda novije nacionalne istorije. U pitanju je razdoblje velikog stradanja civilnog stanovništva i pripadnika oružanih snaga koji su, iscrpljeni dugotrajnim marševima kroz Kosovo i Metohiju i Albaniju, spas potražili na grčkim jonskim ostrvima Krf i Vido.

VIDEO Vek od povratka srpske vojske kući, ovako je izgledalo probijanje Solunskog fronta:

(Telegraf.rs/Tanjug)