Otkaz zbog lažnog bolovanja podigao je javnost na noge, a niko ne zna da poslodavci to mogu da vam urade i sada

Ideja Privredne komore Srbije da se izmeni Zakon o radu tako da poslodavac može i dodatno da proverava da li je zaposleni opravdano bio na bolovanju, pa u slučaju zloupotreba čak uruči i otkaz, podigla je prašinu u javnosti.

Za šta sve možemo da dobijemo slobodne dane? Ako se potrefi da vam se poklope ova 4 događaja, dobićete 20

Preporučujemo

Postavlja se pitanje da li se time sumnja u rad lekara, dovode u pitanje neka osnovna prava radnika ili čak zadire u osetljive podatke koji ne bi trebalo da izađu iz lekarskog kartona.

Foto ilustracija: Telegraf, Shutterstock

Detaljnih objašnjenja o tome kakav mehanizam poslodavci mogu da imaju u kontroli ostao je nepoznanica. Kod izdavanja uverenja da je radnik bolestan računa se na lekarsku profesionalnosti, ali, budući da je u nekim slučajima zloupotreba očigledna, poslodavci očigledno sumnjaju u čistu savest lekara.

Prema procenama u Srbiji, od 280.000 bolovanja, koliko se otvori godišnje, lažno čak 11 odsto (oko 30.000).

Pitanje kakva se tačno promena u zakonu traži postavlja i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Ako se iza te ideje krije da se omogući poslodavcima uvid u zdravstvene podatke pacijenata, to bi bilo u direktnoj suprotnosti ne samo sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, već i Zakonom o zaštiti prava pacijenata i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. U pitanju su naročito osetljivi podaci u koja uvid mogu da imaju samo ovlašćena lica, uz dozvolu suda. Zato sam pozvao one koji su to predložili da objasne svoje zahteve - kazao je Šabić.

On je istakao i da postojeći zakoni daju mogućnost kontrole poslodavcima, pa i otkaza u slučaju zloupotrebe bolovanja.

Prema članu 164 Zakona o zdravstvenom osiguranju Republički fond, odnosno matična filijala, po službenoj dužnosti ili na zahtev poslodavca, može tražiti veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih  prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica. Veštačenje vrši prvostepena i drugostepena lekarska komisija, a postoji i mogućnost da veštačenje rade i tri lekara specijaliste odgovarajuće zdravstvene ustanove.

Foto-ilustracija: Profimedia/BSIP / Najprljavija stvar u lekarskoj ordinaciji su olovke i papiri za pisanje dijagnoza

MOGUĆA NADOKNADA ŠTETE OD OSIGURANIKA

Veštačenje se može zahtevati u roku od jedne godine od dana ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. U slučaju zloupotrebe, fond od osiguranika čak može tražiti i naknada štete.

Prema zakonu o radu poslodavac radniku i sada može da da otkaz, ako on zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad (Član 179).

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije u intervjuu na televiziji N1 kazao je da bi mogućnost otkaza zbog lažnog bolovanja zapravo bio mobing prema zaposlenima.

- Predlog nije ništa novo, mi smo još 2014. bili pod napadom organizacija poslodavaca, oni su hteli još tada da ugrade u zakon o radu. Zakon je već dosta restriktivan i sada poslodavac može da kontroliše radnika, da se to proveri preko nadležnih organa. Ovo je još jedan pokušaj da se zaplaše radnici, mobing prema zaposlenima, ne znam u kom obliku će doći kao predlog, dovodi se u sumnju i naš zdravstveni sistem, lekari koji daju bolovanje, ako budu zastrašili radnike i oni budu dolazili bolesni, ne vidim koja je tu korist za poslodavca. On mora da ima odmornog čoveka. Radnik može da bude i psihički opterećan pa da ode na bolovanje. Komora ne treba da se bavi time - smatra Mihajlović.

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca u istoj emisiji na N1 kazao je da niko ne može da podrži nešto što je prevara i nije legalno.

- Lažno bolovanje je šteta za poslodavca, ako ode veći broj zaposlenih pada produktivnost. Ovo potiče od toga što bolovanja nisu česta u zemljama odakle ti poslodavci dolaze. Čini mi se da je sve  manje takvih bolovanja, odgovornost je i na zdravstvenom sistemu, šteta koja se čini time što neko ne ide na posao je velika, treba ići na moralni stav i to je stvar koja će vremenom da iščezne - kazao je Atanacković.

MINISTARSTVO: ZA SADA SE NEĆE MENJATI ZAKON

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević izjavio je danas da neće biti izmena u Zakonu u radu koje se odnose na proveravanje bolovanja zaposlenih i oštrije kažnjavanje tzv. lažnih bolovanja.

Povodom medijskih spekulacija da su u pripremi izmene Zakona o radu koje će poslodavcima omogućiti da proveravaju bolovanja zaposlenih i da će se kažnjavati lažna bolovanja, Ðorđević je rekao da te informacije nisu tačne i da Ministarstvo za sada ne razmišlja o izmenama i dopunama tog zakona.

- Po našem planu to bi trebalo da bude tek 2020. godine. Pročitao sam o navodnim izmenama, ali mi uopšte ne razmišljamo u tom pravcu. O bolovanju je već sve definisano u sadašnjem zakonu - kazao je Ðorđević za TV Prva.

On je naveo da je članom 179. jasno precizirano kako se koristi bolovanje i kako poslodavac može da proverava da li je zaposleni zaista na bolovanju.

Na pitanje da li će biti dodatnih kontrola bolovanja, ministar je naglasio da nema potrebe za tim.

- Nema razloga da bilo šta u tom mehanizmu menjamo. Bolovanje je važan mehanizam koji omogućava zaposlenom da ode na plaćeno odsustvo ako ne može da obavlja posao zbog zdravstvenih problema - naveo je Ðorđević.

Mininstar je demantovao i medisjke napise o uvođenju olakšica za poslodavce koji redovno plaćaju poreze koje, navodno, zbog toga neće proveravati inspekcije za rad.

- Ni to nije tačno, oni koji rade u legalnom tokovima upravo priželjkuju inspekciju, jer ona može da potvrdi da rade kako treba ili da im sugeriše kako da poboljšaju rad. Uloga insekcije nije samo da kažnjava, već i da savetuje poslodavce kako da bolje rade - naveo je Ðorđević.

Na pitanje imamo li dovoljno inspektora za rad, ministar je rekao da je broj inspektora utvrđen polazeći od činjenice da u Srbiji, kako kaže, nema velikog kršenja zakona.

(M. Beljan)