Ko slavi Noć veštica u Srbiji, a ko se maskira za Bele poklade? Rešili smo da otkrijemo koji praznik je stariji (VIDEO)
Srbija je podeljenog mišljenja o ova dva praznika
Pred nama je Noć veštica, a Srbija je kao i uvek podeljena oko ovog praznika. Jedni smatraju da je ovo dobar način zabave i ispoljavanja kreativnosti, dok drugi tvrde da ovo nije pravoslavni praznik, te da je ideja "maznuta" od praznika koji se zove Bele poklade.
Preporučujemo
Dragana je došla u bolnicu u Boru pod temperaturom i sa bolovima, a lekari su je poslali kući: Nekoliko dana kasnije umrla je od sepse
Stojadin je čistio bombardovano područje, tada je dobio užas na telu koji traje 20 godina: Ako ga sunce uhvati, nastaje pravi pakao (FOTO)
ŠTA SU BELE POKLADE?
Poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća.
Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval, koji se proslavlja nekoliko puta godišnje - 11. februar, 18. februar, 2. i 3. jun i 27. novembar.
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri. Na Bele poklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja.
Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove "mačka". U Podrinju se igraju "lubačke" i "pauka", i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem.
U Pčinji na taj dan naprave velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica.
U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, govore izveštačeno i "plaše" malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure. Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju.
U Velikoj Plani predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.
Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.
Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke "mečkara", što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.
SLIČNOSTI BELIH POKLADA I NOĆI VEŠTICA
Vezivna nit ova dva praznika upravo je slavlje, odnosno karnevalska atmosfera, specifična odeća, maske i konzumacija raznovrsne hrane.
Tako je prošle godine troje maskirane dece kucalo od vrata do vrata u zgradi u kojoj žive i pružali ljudima korpice za slatkiše.
- Zbunilo me kada sam ih videla, bili su obučeni kao čudovište, princeza i veštica i viknali su "noć vešticaaaa". Njihovi roditelji su nam objasnili kako su u vrtiću učili o Noći veštica, kako im je vaspitačica objasnila šta se tada radi i kako nisu mogli da ih smire, pa su ih poveli u šetnju zgradom - kaže Jelena A. iz Beograda.
Ovo ukazuje na sličnost sa običajem za Bele poklade, kada se uživa u hrani, a trpeza treba da bude bogata.
Druga sličnost se odnosi na maskiranje i "plašenje" originalnim, strašnim kostimima i izgledom.
ŠTA JE STARIJE?
Pozvali smo etnologa, Dragomira Antonića, kako bi nam odgonetnuo koji od ova dva praznika je stariji, odnosno ko je od koga uzeo ideju.
- Ova dva praznika se nikako ne mogu i ne smeju dovoditi u isti kontekst. Noć veštica ne postoji u našoj običajnoj tradiciji, to je satanistički praznik. To je '90. godina uvedeno i ovde je reč o otimanju običaja. Poklade postoje od pre 2000 godina. Danas kada je Sveti Luka, jedna od 10 najvećih srpskih slava, ljudi izigravaju majmune i bacaju na sebe božiji gnev - rekao nam je Antonić.
On je dodao da niko ne može očekivati dobro, ako na dan jednog velikog sveca, slavi veštice, kosturske glave i đavolja posla, a onda podsetio:
"Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju!".
Pišite nam u komentarima šta vi mislite o ovim praznicima i koji slavite.
VIDEO: Simbolika se iz mitologije pretočila u nacionalne simbole. Vuk je simbol svih Srba koga niko ne priznaje
(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)
Povezane vesti
Ministri čestitali praznik Pesah jevrejskom narodu: Provedite ga u miru i slozi
Veselje uz trubače i pečenje za 1. maj: Kod ovog jezera možete da proslavite praznik, a samo je jedan uslov
Šta to povezuje London i Skoplje? Ta veza traje više od šest decenija
Zašto ne bi trebalo da se dira lastino gnezdo: Narodna verovanje ispunjena toplom simbolikom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Jeleni je dijagnostikovan rak debelog creva, a sve je počelo od OVOG simptoma: "Hranila sam se zdravo i trenirala, a onda je počela moja BORBA ZA ŽIVOT" (FOTO)
SRBIJA U OBRUČU OPASNOG VIRUSA! Oglasio se "Batut": Zemlje oko nas u visokom riziku, TRAJNI INVALIDITET moguća posledica
Umro Mile Ćulibrk, legenda Beograda, takozvani "Kralj pljeskavica"
Geox
Pravi srbin slavi Svetog Luku, a ne noć veštica!
Podelite komentar
Patrik
Samo okoreli sektaši slave noć veštica..
Podelite komentar
Deša
Srbin sam ali ne želim biti Srbin sa dna kace kome sve smeta što je drugo i drugačije. Prave vernike ništa ne može pokolebati u njihovom uverenju. A ovakve stvari su im samo test više u tome verovanju ali i test tolerancije i demokratije.
Podelite komentar