U ovom delu Srbije je tri puta više sahrana nego svadbi: Napuštene kuće i neobrađene njive, šačica dece i mladih

Mačvanska sela su danas samo lepa, a ni izbliza nisu bogata kada je o njima pisao Janko Veselinović. Sve više napuštenih kuća i neobrađenih njiva, a sve manje dece i mladih - to je sumorna slika Jankove Mačve.

Demografska statistika surovo već decenijama nagoveštava brzo umiranje lepih mačvanskih sela. Samo za poslednje dve decenije, od 1991. do popisa 2011. broj stanovnika se smanjio za 5.600, a od tada do ove godine za još 2.000. U četrnaest sela se godišnje rodi svega oko 200 dece i umre dva i po puta više ljudi, a još toliko se odseli u grad.

Preporučujemo

Najrealniju sliku, ažurniju i precizniju od statistike imaju sveštenici. Tako Ivan Polić, sveštenik iz Crne Bare navodi da ove godine ni u jednom dvorištu u ovom selu nije povedeno svadbeno kolo. Pred oltar u crnobarskoj crkve nije stao ni jedan par mladenaca, izuzev starijih supružnika koji su se pred bogom zakleli na vernost posle više godina braka.

- Tužno je što ni ove, a ni pretprošle godine ni jedan mladi bračni nije kročio u crkvu. Prošle godine sam venčao samo tri mlada para - priča sveštenik Polić.

U ckrvi je od početka godine kršteno svega 12 dece, navodi on i žaleći što se godinama unazad rađa sve manje potomaka, priželjkuje da se malobrojni mladi koji su ostali da žive u selu ugledaju na njega.

- Ja imam dva sina i treći je na putu, a najviše porodica je sa jednim detetom. Dok su mlađi parovi ne razmišljaju ozbiljno o potomstvu, a kada dođu u srednje godine onda se kaju što nemaju bar dvoje dece - kaže Polić.

Foto: D. Grujić

Osim što četiri godine nema ispravne pijaće vode u selu (ovaj problem meštani ne mogu sami da reše) Crna Bara ima skoro sve uslove za pristojan život - aslfaltirane puteve, školu, zdravstvenu ambulantu, dom kulture, fudbalski klub, kulturno-umetničko društvo... Bez obzira na to, mladih koji ostaju na kućnom pragu je sve manje.

- Odlaze iz sela zato što ovde mora mnogo da se radi, a sigurnost i nije baš velika. Eto, cene svinja za čas padnu za 50-60 dinara. U gradu mladi vide nadu u sigurnoj plati koju onda raspoređuju mesec dana. Studirao sam i živeo u gradu i shvatio da nije ni tamo ništa mnogo bolje nego u selu. Omladina danas nema radne navike, ali ne treba njih kriviti zbog toga već roditelje, koji svoju decu nisu osposobili da budu samostalni. I kako bi kad često čujemo: "Nemoj ti, sine, ja ću ili Nemoj ti vezati pertlu, ja ću ti svezati, da ne pričam što neki roditelji odraslo dete koje je peti razred još uvek

za ruku vode u školu - dodaje sveštenik Polić.

Foto: D. Grujić

Siniša Sević, odbornik u Skupštini opštine, kaže da je većina iz njegove generacije otišla u grad da studira ili u potrazi za poslom. Kao dobar fudbaler bio je u prilici da bira u kojem gradu će da živi, ali se ipak odlučio za povratak u selo, gde se oženio i zasnovao porodicu.

- Svetla velegrada svakog očaraju. Ali to je samo na početku. Kada se malo "zagrebe površina" shvati se da život u gradu nije tako idiličan. Tu je skučenost stana, svakodnevna vožnja prevozom od posla i do kuće. Ljudi u gradovima se otuđuju jedno od drugih, dok su na selu su više okrenuti jedni drugima. Jeste glavni razlog zašto mladi odlaze sa sela potraga za poslom, ali ni u gradovima se posao ne nalazi tako lako. Ko želi da radi, može i na selu. Ja se ne kajem što sam ostao da živim u mom selu. Nekima je to ludost, ali za mene je odluka da ostanem najbolјa u mom životu - ističe Sević.

Foto: D. Grujić

Skoro četvrtina stanovnika Mačve je starija od 65 godina u Crnoj Bari, kao i celoj Mačvi je skoro četvrtina od ukupnog stanovništva. To objašnjava tiho umiranje sela i što sveštenici godišnje venčaju svega oko 130 mladenaca i služe tri puta više opela, a opština Bogatić iz budžeta svake godine izdvaja nekoliko miliona dinara za proširenje seoskih grobalja koja su postala - tesna.

(D. Grujić)