"Ja sam mali korinđaš, daj mi gazda šta imaš": Deca u Vojvodini slave Božić po starim običajima, a evo kako je u ostatku Srbije (FOTO)

Stari običaj da Badnjak donose kočijaši, a da vam Badnje veče požele korinđaši, još uvek živi na severu Banata. Ovog prastarog običaja Kikinđani se ne odriču tako lako. Svake godine po Badnjak se odlazi konjima, a ispred crkve ga donosi povorka koja prati kočijaše sve do samog ulaza.

Hrastovo drvo poznatije kao Badnjak palilo se danas ispred crkve Svetog Nikole u Kikindi, ali i ispred svih pravoslavnih hramova u okolnim selima. Više stotina meštana sa nestrpljenjem dočekalo je Badnjak ispred Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Ruskom Selu.

Preporučujemo

Prema rečima  Slobodan Divljakova- protonamesnik u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice, Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.

Foto: Dragana Ivanić

Loženje Badnjaka vezano je za ognjište, spaljivanjem grana najavljuje se dolazak Nove godine, berićetne, pune zdravlja i sreće. Narod veruje da koliko varnica vidi tokom paljenje Badnjaka, toliko će biti i parica. Običaj je da svako uzme po grančicu hrastove grane, odnese je kući i čuva na nekom vidnom centralnom mestu u domu. Veruje se da unošenjem badnjaka u kuću unosite dobro zdravlje, mir i sreću.

U nekom selima u Vojvodini svake godine se bira „kum Badnjaka“ koji sa kočijašima obilazi selo, ulazi u domove čestitajući meštanima Božić. Običaj je da se „Badnji kum“ počasti, vinom, rakijom i da zatim nakon svečane liturgije i paljenja Badnjaka meštane počasti kuvanim vinom ili nekom posnom zakuskom.

Foto: Dragana Ivanić

Nakon paljenja Badnjaka u sumrak kreću korinđaši

Najlepši običaj svakakako dolazi u sumrak. Banatskim sokacima odzvanjaju pesmice:“Ja  sam mali korinđaš , daj mi gazda šta imaš, vina ili rakije Božić je kod kapije“. Večeras smo širom Kikinde mogli da vidimo maskirane mališane kako obilaze domove.

Jelena Stajić i Milica Popović, dvanaestogodišnje devojčice  iz Kikinde, krenule su sa prvim sumrakom da korinđaju. Kako su ispričale za „Telegraf“ najbitnije da se dobro maskiraju, kako ih komšije ne bi prepoznale. Ovaj duhovno važan običaj svake godine se verno isprati, a koliko je bitan za kulturu ovog podneblja jasno je  jer se obeležava dva puta, uoči katoličkog i pravoslavnog Božića.

Foto: Dragana Ivanić

Mnogi mališani koje nismo prepoznali , objasnili su nam da se u korinđanje ide sa velikim džakom, da se kuca na vrata, a onda se gazdi pevaju pesmice. Nakon toga sledi darovanje, orasi, voće, slatkiši, a i po neka parica uvek dobro dođe.

Prema verovanju, orasi simbolizuju pretke, jabuka zdravlje, slatkiši slatkoću ..Korinđanje se završava nekada i do kasno u noć. Deca nam kažu, što više kuća obiđemo više poklona dobijemo.

Trpeza je strogo posna-pasulj, riba, orasi, suve šljive

Trpeza koju domaćice spremaju na Badnji dan je posna- pasulj, riba, suve smokve, šljive ili drugo sušeno voće postavlja se na sto. Mnoga domaćinstva unose slamu.Kako nam je objasnila Jovanka Glušać, ona je sveke godine stavlja u jedan deo kuće:

Foto: Dragana Ivanić

- Po slami se bacaju slatkiši, orasi, voće. Deca kada ulaze u dom , stoje pored slame dok pevaju pesmice, nakon što ih otpevaju darujemo ih poklonima. Za Badnje veće kod nas se mesi česnica- badnjački kolač , bez kvasca sa medom. U taj kolače se stavlja novčić, ko ga izvuče biće srećan cele godine.

Mnogo je još običaja i verovanja na Badnji dan, veliki dan uoči Božića. Banaćani kažu, da je tradicija deo njihovog kulturnog identiteta, posebno u jednoj multikulturalnoj sredini kakva je Kikinda.

Đurevačko naselje složno proslavilo Badnje veče

Složne komšije potrudile su se da posebno deci noć uoči rođenja Isusa Hrista treba posveti pažnja i da je za to potrebna samo dobra volja.  Zato su se oni organizovali, pripremili Badnjak, Česnicu, čaj i grejanu rakiju. Za mališane do osam godina, a njih je u ovom naselju oko 130 obezbeđeni su i paketići, a Božić Bata bio je Dragan Marinković koji je i jedan od inicijatora ovog okupljanja.

Božić Bata bio je Dragan Marinković koji je i jedan od inicijatora ovog okupljanja; Foto: Telegraf

- Želja nam je bila da zajedno obeležimo Badnji dan i da se okupimo. Ovo je najradosniji hrišćanski praznik i treba ga provesti sa najmilijima, a to su svakako, pored porodice i komšije. Lepo je videti decu na okupu, posebno jer ih u našem naselju hvala Bogu dosta ima. Lepo je i što smo svi zajendo obezbedili i paketiće kojima se deca uvek najviše raduju- kazao je Marinković kojeg svi znaju po nadimku Kasandra.

Atmosfera iz Sremskih Karlovaca; Foto:Tanjug

Tradicionalno paljenje badnjaka i u centru Sremskih Karlovaca

Paljenje badnjaka u Sremskim Karlovcima; Foto: Tanjug

Po dugogodišnjoj tradiciji u centru Sremskih Karlovaca ispred česme Četiri lava na Badnji dan zapaljen je badnjak posle večernje službe koju je služio episkop sremski Vasilije sa sveštenstvom.

(D.I/B.R./Telegraf.rs)