Ja sam majka i mene moj sin nikada neće napustiti kao što su ovi ljudi ostavili svoje roditelje! Kakvu to decu gajimo?
Kao nekada roditelji deci, dođe vreme da se i roditeljima menjaju pelene, a to, izgleda, neće da radi svako
Slika Leskovčanina Mihajla Đ. (64) koji leži nag, od pasa nadole, u Urgentnom centru Opšte bolnice Leskovac zgrozila je Srbiju prethodnih dana. Mihajlo je danas, nažalost, preminuo. Navodno, nijedno odeljenje bolnice nije želelo da ga primi, pa je ostao u hitnoj službi. Kako je rekao načelnik ove ustanove, svi su prali ruke od njega, a procedura o zbrinjavanju ovakvih pacijenata - ne postoji.
Čovek je bio socijalni slučaj, rekli su iz Urgentnog. Ispostavilo se da u ovoj ustanovi nemaju šta da obuku čoveku, jer nemaju pidžame, nemaju ni čime da ga nahrane, jer ne mogu da trebuju hranu. Tek je poseban skandal što je neko smatrao da uopšte treba da slika nemoćnog, nagog čoveka.
Preporučujemo
Fenomenalno otkriće u Viminacijumu: Arheolozi otkrili specifičan skelet sa deformisanom lobanjom, a ispod njega dva neobična predmeta (FOTO) (VIDEO)
Jedinica izbrisana iz srednjih škola, masovno poklanjamo ocene: Nastavnik poslao snažnu poruku roditeljima, direktorima i Ministarstvu
Mihajlo je imao dva sina, ali njih dvojica nisu mogli da se dogovore "kako i gde da zbrinu oca".
STARCI LEŽE PO BOLNICAMA, JER NIKO NE DOLAZI PO NJIH
Zbog ovog slučaja ostavljenog oca, prisetili smo se i slučaja iz novembra prošle godine. Po slepu i nepokretnu staricu (87) iz Vranja, majku šestoro dece, niko od njih, posle bolničkog lečenja, nije želeo da dođe. Zato što niko od dece nije želeo da je prihvati, kao opcija se pominjao i starački dom. Kako su tada rekli u Zdravstvenom centru Vranje, nije retkost da starija lica leže na odeljenjima vranjske bolnice, bez stvarne potrebe, samo zato što njihovi potomci ne žele da dođu po njih. Ili slučaja bake Nevenke Harkaj (71) iz Vršca koju je ćerka izbacila iz stana u Mirijevu, uzela joj sva dokumenta, pa je primila neznanka u kuću.
I ono što je u slučaju Vranja, kao i u slučaju Leskovca izazvalo zgražavanje je, kako niko od dece nije došao po roditelje, ostarele i nemoćne. Prvo što pomislite je da se zapitate ima li imalo ljudskosti u njima, imaju li bar jedno lepo sećanje iz detinjstva, sliku roditelja kako ih grli, ohrabruje rečima podrške, brine o njima bezuslovno.
NIKO NE ŽELI DODATNI TERET
Ili je možda bilo kakva slična slika nestala iz sećanja pod teretom svakodnevnog života, brojnih problema, a u takvom životu nema mesta za stare, nemoćne, onima kojima treba vaša pomoć. Kao nekada roditelji deci, dođe vreme da se i roditeljima menjaju pelene, a to, izgleda, neće da radi svako. Što reče neko u komentarima, "niko ne želi dodatni teret".
Od kad je teret drugo ime za roditelje? Da, svi se kad-tad razbolimo, a starost je ono što nam se svima, bez razlike, prikrada. I ne znamo šta će nas tada snaći, pa "kako seješ, tako ćeš i žnjeti", drugim rečima, lep primer dajemo mlađima. Ostavljamo, uz rizik da i sami sutra budemo ostavljeni.
Osim što ima roditelja koji ostavljaju decu, očigledno ima i dece koja ostavljaju roditelje. I to je moguće. Kao da jedva čekaju povod da prekinu takvu biološku vezu.
KAKO ZASLUŽIMO OVAKO NEŠTO?
Zapitate se šta su to ti roditelji uradili ili mogli da urade da zasluže ovako nešto? Nisu deci ostavili u amanet bogatstvo, pa su kivni? Bili su zlostavljani? Otac se opijao i sve ih maltretirao u kući? Možda nije zapravo ništa od toga. Možda snaja ne želi da brine o svekrvi, možda ćerka živi kod muža i ni u ludilu ne bi smela da pomisli da tu dovede bolesnog oca ili majku. Ili možda sin nema osećaj da treba da uzvrati nešto od onoga što mu je pruženo.
Možda ne mazimo toliko mušku decu, je l', Bože sačuvaj, mogli bi da ih "pokvarimo" od tolike ljubavi i pažnje? Ili je sasvim suprotan slučaj u pitanju, čuvate ih "kao malo vode na dlanu", shvate da su vam postali centar sveta, pa kad odrastu u tom centru nema mesta za druge.
Ruku na srce, od mnogih očeva, zbog one veze otac-ćerka, sam čula da niko ne može da voli više od ćerke. Nemam ćerku, pa ne bih znala. Ali, zagrljaj njegovih ručica oko vrata, tera sve brige ovog sveta. I ne znam šta donosi sutra, samo znam da bih uvek dala sve za njega, a gajim ga tako da to bude obostrano. I, koliko ga poznajem, nikada me ne bi odbacio kao staru krpu.
KAKVU DECU GAJIMO?
Ima jedna pričica, poučna i pitka. Srele se tri žene na bunaru i zapričale o svojim sinovima, dve su hvalile: "Trebalo bi da čujete moga sina! Kako samo prekrasno peva, kao slavuj!", "A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!", treća je ćutala. Druge dve majke su insistirale, po čemu je njen sin poseban? "Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi."
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. "Počujte kako moj sin lepo peva!", usklikne prva. "Pogledajte moga sina", ushićeno će druga, "kako visoko baca kamen. Divota!"
Treći sin potrča prema svojoj majci i uze joj teški teret s glave.
Pitanje je, kakvu decu gajimo?
VIDEO: Baka Nevenku je po hladnoći ćerka izbacila na ulicu
(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Mile je imao preko 206 kg, danas je aktivista: "Deca imaju ozbiljne probleme, moramo raditi na preventivi"
Vreli talas u Bangladešu: Temperature preko 42 stepena, više od 33 miliona učenika ne idu u školu
Malu Merjem vrtić u Srbiji odbio da primi jer ima cerebralnu paralizu: "Već smo isterali dete sa autizmom"
Lanu i njenog brata ubila pijana žena, uletela kolima na rođendan: Advokat je ovako branio
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"KO ĆE DA PLATI PIVO DA MU KAŽEM ISTINU O DANKI?" Komšije osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić tvrde da se njegov otac ponaša GNUSNO
OVO JE MARIO KOJI JE UBIJEN KOD ČAČKA Napadač ga pozvao da razgovaraju, pa ga izrešetao, na mestu pucnjave i roditelji žrtve
DOLIJAO DEČAK UBICA IZ NOVOG SADA! Posle bekstva i niza pljački tinejdžer (13) ponovo uhvaćen, ALI MUČNA PRIČA NIJE GOTOVA
Marijana Bakov
Moj svekar i svekrva me izvredjali kada sam rodila drugu cerku,moj muz zbog toga godinama nije pricao sa njima.E dodje vreme sve se preokrene , unuk od drugog sina u koga su se kleli ih je otkacio iako mu pisali imovinu.Muzu sam rekli tvoji su kakvi da su zivot su ti dali, ja sam uvek bila covek i sada cu.Iako se protivio ja ih gledam,radim po smenama ali uvek postizem da ih namirim.Sada placu suza suzu stize,mole da im oprostim.Ja im kazem ko sam ja da oprastam to moze samo Bog,ja samo vrsim duznost koju mi savest nalaze.Sada ko dva kucenceta vise na prozoru I cekaju da Marija dodje sa fakulteta,iako je nisu voleli ona je jedina unuka koja mari za njih.Starija cerka nece ni da cuje,svasta im kaze u lice .
Podelite komentar
Suza Kg
Kada sam bila mala, moja majka je radila, dok je je moja Nana grejala moje promrzle noge od snega, u sobi bez grejanja, govorila mi da me toliko voli da bi me "stavila u nedra da me nosi". Pričala mi je najlepše bajke i tako me uspavljivala toplotom svoga tela...kada je ostarila živela sam sa njom, kupala je, šišala, šila joj haljine... Kada sam ostala bez svoje male devojčice, moja Nana je ubrzo otišla za njom, od tuge...Moja svekrva, je doživela lepe godine, i nju sam kupala, pravila joj frizure, oblačila i neizmerno patila kada nas je napustila...u isto vreme sam negovala i svoju majku koja je hvala Bogu još uvek sa nama...Zar mogu da zaboravim koliko dobrih žena je prošlo i oblikovalo moj karakter, moj život...koliko njih je patilo kada sam i ja patila, radovalo se kada sam se i ja radovala??? Božji dar je moja ćerka, moj muž...hvala Bogu što mi je dopustio da dobri ljudi budu deo moga zivota. Samo bih dodala, nadjite malo dobrote u sebi, jer kako ćete očekivati ljubav od nekoga ako ljubav ne dajete, kako očekivati poštovanje ako ne poštujete...svi starimo i svi smo smrtni...ali niko ne bi voleo da ovaj svet napusti bez ljubavi.
Podelite komentar
Milica
Ljudi, ne opterećujte decu vašim očekivanjima. Uspeh je izvesti ih na put zdrave i da znaju da ste uradili sve što ste mogli da ih osamostalite da ne očekuju i penziju od vas. Neka idu svojim putem i neka znaju da mogu uvek da se vrate ako im zatreba topao zagrljaj. Ne sputavajte ih u njihovim snovima već ih ohrabrite. Neka nam je Bog u pomoći kad nismo na vreme napravili sebi i deci domovinu u kojoj cemo svi lepo živeti i družiti se po domovima, kao što su u zapadnim zemljama.
Podelite komentar