"Ležao je sa ogromnom rupom na preponi pored bombe koja se dimila i pucketala": Lekari iskreno - kako da ostavite ranjenika koji od vas očekuje da ga spasite? (FOTO)

Tokom NATO agresije poginulo je 56 Nišlija a preko 200 ljudi je ranjeno jer je ovaj grad bombardovan čak 40 puta i gađan sa čak 324 projektila. Najcrnji dan bio je 7. maj 1999. kada je od kasetnih bombi bačenih na nišku pijacu i okolinu Kliničkog centra poginulo 16 Nišlija među kojima i dvadesetšestogodišnja trudnica Ljiljana Spasić.

Ipak zahvaljujući osoblju niške Hitne pomoći, mnogo života je spašeno jer su ovi ljudi pod naletima aviona, ne čekajući da bombe budu uklonjene, priskakali u pomoć povređenima ne razmišljajući da i sami mogu poginuti. O tim danima, prvi put posle dvadeset godina govore doktorke Snježana Savić i Maja Stojanović koje su učestvovale u zbrinjavanju stradalih u dva najteža napada na Niš.

Preporučujemo

Maja Stojanović, Foto: Telegraf

DIM, KRICI, MRTVI LJUDI I BOMBE

Prisećajući se tih teških dana Snježana Savić kaže da su ona i njene kolege bili svesni šta će rat doneti, ali da nisu mogli da poveruju da će biti civilnih žrtava te će i njihova služba biti bombardovana.

- Bila sam u zgradi tog 7. maja kada smo kroz prozor videli eksplozije svuda oko nas, nismo verovali da nas gađaju sve dok nismo čuli udarce bombi po krovu... onda su se detonacije utišale a počeli su da zvone telefoni. Krenula je ekipa za ekipom, niko nije razmišljao o svojoj bezbednosti, o tome da treba sačekati vatrogasce i policiju da uklone bombe... Moja ekipa uputila se u ulicu Ljubomira Nenadovića, u blizini niške bolnice, ono što smo tamo videli ne može da dočara nijedan ratni fim. Dim, prašina, izmaglica, leleci, zapomaganja, pokidane žice sa bandera koje varniče, kasetne bombe svuda oko nas.... – opisuje užas toga dana hrabra doktorka.

Najgore je tek sledilo, ono što je tada videla kaže, slika je koja je prati celog života.

- Uvode nas u jedno dvorište, vidim čoveka koji leži sa gotovo amputiranom levom nogom a pored njega kasetna bomba. Čula sam ljude kako viču: "Eksplodiraće, stradaćete..." Nisam o tome uopšte razmišljala, gledala sam samo tog čoveka, stavili smo ga na nosila i odvezli u Klinički centar, a tamo nas je tek čekao užas, ranjenici su samo stizali. Naš pacijent je previše iskrvario, i pored svega što smo učinili, preminuo je u operacionoj sali – opisuje tragediju doktorka Savić.

U filmu "Ranjena zemlja" pojavljuje se doktorka Snježana.

Snježana Savić, Foto: Telegraf

ODBILI NAREĐENJE ZA POVLAČENJE

Tokom agresije u više navrata bombardovano je i skladište "Jugopetrola", pa je rukovodstvo ovog preduzeća 11. maja u pratnji političara Dušana Matkovića i Gorice Gajević i velikog broja novinara obišlo ruševine ne sluteći da će se napad baš tada ponoviti. Doktorka Maja Stojanović sa svojom ekipom bila je tamo toga dana.

- Dobili smo poziv zbog pacijenta koji se nalazio u blizini "Jugopetrola", za njega ništa nismo mogli da učinimo. Nesrećni čovek za koga smo saznali da je bio gluvonem, izašao je da bi video političare koji su obilazili ovo preduzeće kada ga je odbacio udarni talas i razbio mu glavu. Dok smo se tamo nalazili pozvao nas je tadašnji rukovodilac u "Jugopetrolu Časlav Grubić rekavši da imaju teško povređenog čoveka. Bio je to telohranitelj Dušana Matkovića, tada dvadesetosmogodišnjak Goran Aleksić, nikada neću zaboraviti njegov pogled... Ležao je raširenih nogu sa ogromnom rupom na preponi, a pored njega je bila bomba koja se dimila i pucketala... Dok sam mu u ranu stavljala gazu, čula sam šeficu koja nam je javljala da bežimo, da idu avioni... Čujemo je kako uspaničeno govori: "Napuštajte stovarište, stradaćete..." Meni je u glavi bila samo jedna misao: "Kako da ostavite nekog ko sa vama priča, ko od vas očekuje da ga spasite?" Bio je strašno teško ranjen, šest metara gaze stavila sam u njegovu ranu – kaže doktorka Stojanović.

I jedna i druga skromno ističu da su bili samo deo ekipa ljudi koji su u to strašno vreme bili na misiji koja nije davala vremena da se razmišlja o sebi.

- Ne očekujemo nikakvu zahvalnost za to što smo radili, ne samo mi već mnogo naših kolega koji su tada spašavali ljudske živote. Sve ostalo je bilo nebitno, radili smo ono za šta smo obučeni, što nam je bila dužnost, svaki spašeni život bio nam je nagrada – zaključuje Maja Stojanović.

Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević

ALEKSIĆ PREMINUO

Goran Aleksić preminuo je nakon sedam dana na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu a sa njim je sve vreme bio i Dušan Matković koji je tada zadobio teške povrede ruke i lobanje koje su ostavile trajne posledice.

- Bomba ga je udarila s leđa, raznela ga je, imao je sedam operacija na Banjici ali je umro. Iza sebe je ostavio malo dete i suprugu koja je tada bila trudna – posvedočio je za Telegraf Matković koji je usled ranjavanja izgubio vid na desnom oku.

(D.K.)