Srbin i Mađar, vojnik i dobrovoljac, poginuli su zajedno na Košarama: Otišli su na Kosovo bez osvrtanja. Njihove porodice su znale da ih više neće videti

Srbin i Mađar, jedan vojnik, drugi dobrovoljac, poginili su zajedno na Košarama, na jučerašnji dan. Poginuli su zajedno na samom poprištu borbe, na karauli na granici Jugoslavije i Albanije pre dvadeset godina.

Preporučujemo

Josip Sič, Subotičanin koji je ostavio život na Košarama, kao pripadnik protivvazdušne odbrane dobrovoljno je otišao da brani svoju zemlju za koju je i poginuo.

Iza sebe je ostavio suprugu Margitu i dvoje dece - tada tek punoletnog Zlatka i nekoliko godina stariju Ljilju.

Foto: Subotica.com

- Nije mogao da gleda kako besomučno tuku po našoj zemlji i dobrovoljno je otišao i prijavio se. Nije mi ništa rekao, samo je došao kod mene na posao i pokazao mi poziv da se javi 30. marta, a gore je velikim ćiriličnim slovima pisalo "dobrovoljno".  To mi je pokazao, rekao da mora da ide i da mu pripremim stvari jer ujutru u pet ide vozom za Bubanj potok - priča supruga Margita, koja se i posle dve decenije živo seća svakog trenutka kobnog proleća 1999. godine - kaže Margita.

Zajedno smo peške došli do Jadrana, tu smo se rastali, on otišao na voz a ja na posao. Pozdravii smo se, ali se nije okrenuo. To me je toliko potreslo, kao da sam znala da se neće vratiti - dodaje.

Na samom odlasku, kako se seća sin Zlatko, bio je jako srećan jer ide u vojsku.

Foto: Subotica.com

- Probudio me je, dao mi zlatan lančić sa vrata i rekao mi da ga čuvam. Pitao sam ga zašto ide, a on mi je samo rekao da ide da bi meni bilo bolje. Tada nisam razumeo težinu njegovih reči – dodaje Zlatko.

- Posle nekog vremena se javio, rekao mi da čuvam mamu, da ne brinemo. Samo nam je rekao da je na samom jugu Srbije i da ne može ništa da nam priča.

Josip je bio deo 125. motorizovane brigade koja je dejstvovala na karauli Košare. U jeku borbe, kada ih je sa neba tukla NATO avijacija, a sa zemlje vojska UČK, 16. aprila Josip je poginuo.

- Tek 1. maja su mi javili da je poginuo, ali da ne mogu da nađu telo. Sve do novembra, kada smo dobili poziv da indentifikujemo telo nadali smo se da je greška. Živeli smo u nadi da će se vratiti. Uzalud, poginuo je na sam dan našeg venčanja – pokušavajući da zadrži suze priča dalje Margita.

Do porodice su dolazile razne informacije o njegovoj smrti. Sve dok nedavno Zlatka nije posetio očev kapetan Miloš (Deda) Ralević.

Foto: Subotica.com

- Zvali su ga „Mađar“ i svi su ga voleli i poštovali. Jedan mladi vojnik je stalno izletao iz grupe, nije poslušao Dedu, i sledeći put kada je izleteo je poginuo. Nekoliko minuta posle toga pala je granata pored tate i odnela ga – nastavlja Zlatko. – Nedavno sam video snimak sa nekog albanskog sajta kako se vidi kako moj otac leži mrtav. To me je jako potreslo.

Porodici su sve ove godine bez oca prolazile teško, sa puno borbe za život. Falio im je i za dobro, i za teskobne situacije.

Josip Sič je posthumno odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti 1. reda. Znamenje, kao i druge njegove lične stvari porodica danas brižljivo čuva u šanku, koji je on napravio svom sinu.

(Telegraf.rs/Subotica.com)