"Dozvolite mi da umrem": Ko je za uvođenje eutanazije, a ko protiv "ubistva iz samilosti" u Srbiji

Nedavno je australijski naučnik i nobelovac Dejvid Gudol u 104. godini, posle tri pokušaja samoubistva, skupio novac i otišao u Švajcarsku na eutanaziju. Žaklin Žanikel ima 75 godina, 30 godina mlađeg partnera, troje unučadi i želi da u januaru 2020. završi svoj život. Novinar Dragan Jovanović kaže da će se do poslednjeg daha boriti za pravo da i u Srbiji sam odlučuje o kraju života.

Ivan Ivanji, književnik i prevodilac, koji je nedavno napunio 90 godina, kaže da je starost mnogo teža nego što je mislio da će biti: "Postoji latinska poslovica – smrt je izvesna, sigurna, čas je neizvestan. Ne mora da bude neizvestan. U mom romanu 'Poslednji potez' na samom kraju posle dugog srećnog života moj junak se ubije jer mu je dosta."

Preporučujemo

Žaklin Žanikel nije junakinja romana, ali kaže da joj seks nije dobar kao nekada i da ne želi da živi život u kojem ne može da uživa kako je navikla. Ona će, ako sve bude teklo po planu, sledeće godine otići u Švajcarsku, gde će za deset hiljada franaka okončati život na jednoj klinici.

Njena priča odjeknula je širom sveta, pa i u Srbiji. Dragan Jovanović, novinar, koji je svojevremeno svojim aktivizmom uspeo da zaustavi izgradnju atomskih centrala u Jugoslaviji, odlučio je da pokrene proces za ozakonjenje eutanazije u Srbiji. Kaže da je shvatio da je ta žena veoma hrabra, dostojanstvena i drži do kvaliteta svog života.

- Treba doneti zakon o eutanaziji. Ko hoće da spava sa melni pelenama, da se upišava u gaće, da bude na aparatima sa maskama, taj neka tako živi. Ali ajde zbog ovih kakva je ova gospođa, a toj kategoriji pripadam i ja, da napravimo da i mi odemo s ovog sveta kad mislimo da treba da odemo, a da ne budemo samoubice - rekao je Jovanović.

Eutanazija je kontroverzna tema, Foto: Profimedia

U Srbiji eutanazija nije dozvoljena. U zakonu piše da ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja i na njegov izričit i ozbiljan zahtev kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.

Zakon, između ostalog, polazi od pretpostavke da je farmakologija toliko napredovala da postoje lekovi koji će prigušiti i one najgore bolove. Zoran Radovanović, predsednik etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže da se teorija i praksa u ovom slučaju u Srbiji ne poklapaju.

- Svi mi znamo nekoga ko se mučio, trpeo velike bolove i sigurno da bi bio srećan da mu je neko prekratio muke. To je ta razlika između teorije i života. Mnogi naši građani su umrli u mukama zato što nije bilo trodona i lekova koji su u svetu standardni za lečenje bolesnika od raka u poslednjoj fazi bolesti - kaže Radovanović.

Onkolog i predsednik etičkog odbora Lekarske komore Srbije Mladen Prvulović je ceo svoj radni vek gledao kroz oči pacijenata direktno u oči smrti. Tvrdi da su se oni koji su zbog bolova tražili da ih lekari ubiju predomišljali čim bi se malo bolje osećali. Kaže da su i mnogi eksperimenti slično pokazali, kao onaj u sobi punoj pacijenata sa neizlečivim bolestima i otrovom na stolu:

- Kada su stavili na stočić bočicu otrova, koji je naravno bio placebo, niko ga nije uzeo - kaže Prvulović.

Medicinska sestra se priprema da preseče cevčicu jednog jesenjeg popodneva u bolnici u Briselu. Septembra 2002. lekari u Belgiji postali su drugi u svetu koji su mogli legalno da izvrše ubistvo iz milosti kada to zatraže bolesni pacijenti. Ni kardiolog i protođakon Petar Dabić nije pobornik eutanazije. Kaže da je za njega kao lekara i kao protođakona neprihvatljivo da u bilo kojoj situaciji lekar oduzme pacijentov život.

Švajcarska je prva uvela eutanaziju, Foto: Pixabay/jochenpippir

- Eutanazija podrazumeva da postoji izvršilac, a ja vas pitam ko bi to mogao da radi i da mirne duše ide dalje i nastavi sa svojom medicinskom praksom - ukazuje Dabić.

Dragan Jovanović ističe da lekari u ovom slučaju uopšte nisu važni: "Neće meni automehaničar da određuje da li ću da popravljam kola i kupujem nova. Lekar je automehaničar. Ako mu ja kažem promeni akumulator, ima to da uradi. I ta Hipokratova zakletva, to je hipokrizija", smatra Jovanović.

Deklaracija Saveta Evrope ne podržava eutanaziju. Ovo telo donosi Vodič za lečenje u situacijama umirućih pacijenata. Ali podrška onima koji umiru u bolovima i porodicama, psihološka, duhovna, pa i medicinska, u Srbiji nije ni slična onoj u razvijenim zemljama. Zagovornik eutanazije dr Filip Ničke otkriva plastičnu vrećicu na kojoj piše Izlaz, u kojoj se nalazi oprema za eutanaziju. Inicijativa pokrenuta u Australiji i Novom Zelandu nosila je naziv „Ubij me nežno

Zagovornik eutanazije dr Filip Ničke otkriva plastičnu vrećicu na kojoj piše Izlaz, u kojoj se nalazi oprema za eutanaziju. Inicijativa pokrenuta u Australiji i Novom Zelandu nosila je naziv „Ubij me nežno". Radovanović podseća da na Zapadu postoje hospisi, ustanove i načini da umirući pacijenti na dostojanstven način okončaju život.

- Ovde kao što svi znamo porodica pokuša da takvog pacijenta smesti u bolnicu, onda kažu nema mesta, vrate ga kući, onda se oni muče, plaćaju, kupuju pelene, snalaze se, da li će da nabave odgovarajaću terapiju itd - kaže Radovanović.

Prvulović podseća da bolnice imaju par kreveta ili dve sobe gde bi pacijenti mogli da provedu poslednje dane.

- Neprijatno je da u malom stanu u kojem žive tri generacije unuk gleda kako baka umire i pati se. Mi smo siromašno društvo da razvijamo institucionalna mesta gde će se sprovoditi preporuke Saveta Evrope - napominje Prvulović.

U Lisabonu je 2018. veliki broj ljudi je protestovao protiv uvođenja eutanazje. Na transperentima je pisalo „Ne ubijajte stare, obezbedite palijativnu negu i kao lekar i kao vernik Dabić se trudi da olakša bol onima koji pate. Ipak, on objašnjava da je uloga bola u hrišćanstvu velika.

- Prihvatanje patnje i bola nije opravdavanje, nego realan pristup životu koji nažalost jeste u velikoj meri patnja i bol. Čovek treba da iznese svoj krst do kraja, da iscrpi patnju koja je pred njim, jer kroz patnju se priprema za večni život - kaže Dabić.

Dragan Jovanović, međutim smatra da Bog ne raspolaže njegovim životom, kao ni njegovi roditelji:

- Nije meni Bog dao život. Ako mi je on i dao život, nigde ne piše da može da mi ga uzme. Šta mene je moj, Žarko, kraljev pilot, stvorio i sad on će da raspolaže mojim životom? Da mi ga uzima kad njemu ćune? Podsećam vas na Ničea, koji je rekao čuješ li me jadniče, ako daš dušu Bogu ko si onda ti jadniče?

Mnogi bolesnici se danas okreću samoubistvu, Foto: Pixabay.com

Jedan od argumenata protiv eutanazije je i to lek za neizlečivu bolest od koje neko boluje može biti otkriven i da bi obeshrabrila mnoge pacijente da se bore. Oko 1.000 ljudi protestovalo je u Rimu kada je paraplegičaru Pjerdžordžu Velbiju uskraćena katolička služba, jer je tražio da umre. Lekar mu je dao sedative i odvojio od njega respirator koji ga je godinama održavao u životu. Godinama je bolovao od napredne mišićne distrofije.

Radovanović međutim kaže da eutanazija ne bi bila odobravana pacijentima čija je bolest u početnom stadijumu:

- Međutim ako je čoveku duša u nosu, a mi znamo da lek sad ne postoji, onda je to druga priča. Da bi lek bio primenjen treba da prođe više godina. Eutanazija bi bila odobrena pacijentima u završnoj fazi bolesti - kaže on.

Švajcarska je zemlja koja je uvela asistirano samoubistvo još 1941. Danas je nazivaju zemljom samoubilačkog turizma. Jer ono što je nekad bilo ubistvo iz milosrđa i što se sprovodilo samo nad osobama koje su teško bolesne i pate, danas poprima razne oblike. Mediji prenose da čak 21 odsto pacijenata koji je odlučio da umre u Švajcarskoj nije bio smrtno bolestan.

Prvulović zbog toga podseća i da je u Holandiji koja je šampion u eutanaziji samo šest odsto pacijenata zbog bolova zahtevalo eutanaziju. Radovanović, takođe, smatra da Srbija nije spremna za takav zakon:

- U Srbiji gde nestaju deca u porodilištu, gde se javljaju afere kao što je sa bilo hitnom pomoći to bi predstavljao snažan ventil korupcije i zloupotrebe. Potrebno je da institucije besprekorno funkcionišu, sada bi bilo preuranjeno i nesumnjivo da bi odmah usledile zloupotrebe - kaže on.

Dragan Jovanović, međutim, smatra da je to smešan argument.

- Nedavno je jedan bolničar u Bonu, Nemačkoj priznao da je ubio oko 200 pacijenata i završio na sudu. Šta mislite da je on to radio džabe? Dobijao je od rodbine koverte razne i to radio. Ako se to radi u Bonu, mislite da se to ovde u Srbiji ne radi? - kaže Jovanović.

Izložba „U znak sećanja na decu"

Izložba „U znak sećanja na decu" u nacističkom dokumentacionom centru 'Topografija terora' u Berlinu. Izložba podseća na nacistički program dečije eutanazije u kojem je više od 5.000 dece i tinejdžera mučeno i ubijeno u 'dečijim odeljenjima', posebno stvorenim za istrebljenje onih koji „kaljaju rasu".

Eutanazija je legalizovana u Nemačkoj 1935. U ime Programa T4 lekari su ubili stotine hiljada Nemaca. Neizlečivo bolesni pacijenti, teško mentalno obeleli, osobe sa invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju prvo su ubijani smrtonosnim injekcijama, a potom ugljen monoksidom, da ne bi trošili državni novac, vreme medicinskog osoblja i kaljali rasu.

Eutanaziji su pribegavali i oni koji su se nacista plašili. Tako je deda Ivana Ivanjija koji je bio lekar, odlučio da oduzme život sebi i svojoj ženi, kada je čuo da mu je najbolji prijatelj obešen:

"Kada su Nemci ušli u naš Petrovgrad, desilo se da je prvi čovek koga su obesili bio njegov najbliži prijtelj. Posle toga je on dao svojoj ženi 10 kubika morfijuma, pa sebi i samo je na receptu napisao kako sam lepo živeo, ne dam da mi kraj pokvare".

Pre nego što je ubrizgao sebi smrtonosni koktel Deda Gudalou je otpevao Betovenovu simfoniju pred okupljenim novinarima i pred porodicom. Žaklin Žanikel želi da ostane svojim najbližima u lepoj uspomeni:

Dragan Jovanović kaže će se boriti do poslednjeg daha da u Srbiji može da bira trenutak svoje smrti uz pomoć lekara.

- Nema tu razgovora. Ako vi seks smatrate svojim neophodnim, neizbežnim načinom života, nema tu psihijatara koji mogu da me ubede da ja mogu da uživam u starosti, da cupkam unučiće, da mi se penju po glavi ili da igram na Tašmajdanu šah sa penzionerima. Ja to neću nikad raditi - zakčjučuje on.

(Telegraf.rs/RTS)