"Država je izgubila kontrolu nad aferom otetih beba. Ne postoji politička volja da se ona reši"

Oko 250.000 beba oteto je po porođaju od svojih roditleja, proglašeno mrtvim, a onda prodato ili pod nekim drugim okolnostima ustupljeno drugim ljudima, tvrdi autor filma "Rođeni oteti" Milan Lakić.

Njegov film, prepun ispovesti roditelja i srodnika koji su otuđeni od svojih voljenih, objavljen je 2018. godine. Dok javnost i dalje intrigira, država i dalje ćuti. Možda najpotresniji slučaj, onaj na kome je nezamisliva okrutnost izvršena na jednom ljudskom biću, jeste život Ljilje Marić, ćerke slikarke Olje Ivanjicki.

Preporučujemo

- Ljilja Marić, ćerka Olje Ivanjicki je preživela, a i dalje preživljava najteži bol koji se može opisati. Ona je oteta 1967. godine, a kasnije, nakon što su i njoj ukrali troje dece, saznaje da je i sama ukradena od biološke majke Olje Ivanjicki. Tu informaciju dobija tek u 44. godini života. Samim tim, dolazi u bezizlaznu situaciju, iako ima još dvoje dece koja su sa njom. Njen slučaj je vrhunac propasti i nesposobnosti bilo koje vlasti da se suoči sa ovim problemom. Ljilja Marić bi trebalo da bude ličnost i  "ambasador otetih beba''. Trebalo bi joj uručiti nagradu u rangu Nobelove za pretrpljen višedecenijski bol koji stoički podnosi u našoj nam državi. Državi, koja zaista može da pomogne, ali očigledno, ne želi da reši jednom i zauvek probleme sve kradene dece na teritoriji Republike Srbije - rekao je Lakić u intervjuu.

Znači li to da oko 250.000 ljudi u Srbiji veruje da mu je roditelj onaj koji nije Foto: Pixabay

Njega samog je tokom snimanja ovog filma naročito pogodilo što je traganje za istinom beskrajno.

- Teški momenti kojima nema kraja. Zatim, hladnokrvnost nadležnih i njihova lenjost, nepažnja i nezainteresovanost da se bilo šta reši. Najviše od svega, saznanje da je majka najbolji policajac, istražitelj. Njena želja se nikada ne gasi. Mislim na večitu i konstantnu majčinsku budnost i obazrivost, iako se u mnogim momentima majke nađu u očajanju. Mislim na osećaj da neko živi tu pored, i da je njen, iako nije tu.

BEBE SE I DALJE KRADU, OVO JE JEDAN OD NAČINA DA SE TO SPREČI

Srbija, ukoliko želi da zaustavi ovaj problem, i time napravi ozbiljnu preventivu, koja bi doslovno onemogućila bilo koga da ubuduće pokuša otmicu beba, morala bi da promeni sistem porođaja i kasnijeg negovanja novorođenčeta. Da, istina je da se u razvijenim državama novorođenče ostavlja tik do majke. To je i prirodno, zar ne? Zašto bežati od prirode i zašto decu pakovati kao sendviče ili vekne hleba, na desetine u jednoj sobi. Nije li mesto detetu pored majke njegove? Dete mora da bude uz svoju majku i ni u kom slučaju, ni minut, ne treba da napušta njenu sobu, osim naravno u slučajevima zdravstvenih komlikacija. Takođe, tu je i mogućnost zaraza.

Mnogi smatraju da se bebe i dalje otimaju u srpskim porodilištima Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

- Ukoliko posoji čak i minimalna šansa da se zaraze deca koja su jedna do drugih, doslovno biste, ostavljanjem deteta uz majku, izolovali svako dete ponaosob. Otac novorođenčeta i muž, mora da bude sa svojom suprugom koja je u teškoj situaciji prilikom porođaja. Ženi treba savesna i sposobna ličnost pored nje u trenutku porođaja, ali i posle, sve dok ne izađe iz bolnice. Ta osoba je njen muž, životni saputnik, koji budno treba da prati sve procese i postupke. On je zapravo taj koji je jedina stopostotna zaštita supruge i deteta.  On je taj koji treba da joj pomaže 24 sata dnevno, sve dok ne napusti bolnicu.

Lakić je istakao i da je problem otetih beba rešiv, samo da je za taj problem potrebna samo politička odluka, odnosno volja.

SVAKI SLUČAJ MOŽE DA SE REŠI ZA PET DANA

- Problem krađe beba morao bi da bude rešen prvenstveno promenom zakona, u prvom stepenu. Samo po zakonu nadležni, dakle tužilaštvo i ostale institucije reaguju. Zakon je jedini način i temelj rešavanja svakog problema, pa i problema nestalih beba. Zatim, svaki slučaj danas može da se reši za ne duže od pet dana, a verujem i manje. Sva maloletna deca bi mogla da se vrate, dok bi u aneksu moralo da piše da ukoliko dete ne želi da se vrati svom biološkom roditelju, zadržava pravo odrastanja kod "papirnih roditelja". U zakoniku bi moglo čitko i jasno da piše da se svaki slučaj mora rešiti i po nalogu suda i tužilaštva naložiti DNK analiza, kao stopostotni dokaz utvrđivanja indetiteta, ali tek nakon završetka određenog slučaja.

Neki od onih koji su otimali i prodavali bebe politički su veoma jake osobe Foto: Pixabay

Na pitanje da li je država saučesnik ovog masovnog zločina, koji je poprimio dimenzije genocida koji kao društvo činimo sami sebi, Lakić odgovara da je to teško dokazati.

- Suštinski jeste, jer su saučesnici uzločinu, direktori i lekari, deo državnih institucija. Ali, da biste pružili prst i gurnuli ga u oko vrha države, morali biste ići do kraja, a to znači do visokih činovnika, ministara, pa i predsednika države, kao i zaposlenih u službama bezbednosti. Verujem da je država izgubila kontrolu nad ovim problemom i da je, zbog ogromnog broja slučajeva, povezan veliki broj ljudi, što onih odgovornih, ali i ljudi koji bi trebalo da okinu taj obarač, a ne mogu ili ne smeju, jer su u raznim odnosima, familijarnim, kolegijalnim ili drugim. Zato postoji samo jedan način: uspostavljanje specijalnog suda i tužilaštva za slučajeve ukradenih beba. Trebalo bi da postoji posebna, po broju ne velika, jedinica visoko obrazovanih i profesionalnh inspektora. Samo malim timom, mogli bismo da uradimo nešto. Ogromna vojska se otkrije sa neba, a jedna mala jedinica može da napravi ogromne štete neprijatelju, a da ih on prethodno uopšte ne otkrije.

(Telegraf.rs/Slobodna Subotica/Branko M. Žujović)