Zovu ga još Biljober i Svitnjak: Na Ivanjdan voda dobija moć, danas se ljudi bratime i kume

Printskrin: Youtube/Dom Kulture

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, proroka i Preteče. Praznik je ustanovljen u 4. veku, nakon uspostavljanja Božića. Smatra se i praznikom kumstva i pobratimstva.

O Ivanjdanu se pletu venci od ivanjskog cveća i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri, piše pravoslavlje.net. Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.

Preporučujemo

Jutro !Srecan vam praznik,Ivanjdan ! pic.twitter.com/6S7In3poDG— miki (@miki_milojkovic) 07. јул 2019.

VENCIMA SE PRIRODA OVENČAVA

Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta) i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.

Crkva ovaj praznik naziva Ivanjdan, a narod dodaje još nekoliko nadimaka: Biljober, Metlar, Svitnjak, Igritelj i Narukvičar, što jasno pokazuje mnoštvo raznih običaja koji se upražnjavaju na ovaj veliki letnji praznik. Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.

Spremni za Ivanjdan ❤️🌸💐 A vi ?!#Srbija #ivanjdan #pravoslavlje #srpskiobičaji pic.twitter.com/a5fieqX7xM— Miloševa žena (@Miloseviceva1) 06. јул 2019.

SUNCE TRIPUT POSKOČILO

U takovskom kraju postoji priča ο nekom seljaku iz Nevada, koji je u gluvo doba noći izašao iz kuće i video neko bledo svetlo na planini Rudnik. Odmah se obukao i kad je došao do tog mesta baci kapu. Sutradan, zarana, otišao je tamo i iskopao pun kovčeg srebrnjaka. Samo što je iskopao i izvadio blago, okrenuo se prema suncu da zahvali Gospodu, na šta se dogodilo novo čudo. Sunce je tri puta zaigralo - poskočilo, kao znak da je blago dar Jovana Krstitelja.

Jel kačite venčiće na kuće i kapije za Ivanjdan pic.twitter.com/eW5YhDLs0v— Jovan (@jovan984) 06. јул 2019.

Ivanjdan se može nazvati i "devojačkim praznikom" jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivanjdanskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije.

Praznujemo Ivanjdan pic.twitter.com/3dC0VSz3eB— Tamara (@lajavazlatokosa) 07. јул 2019.

ŠTA RADE GRUŽANKE DEVOJKE

Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.

(Telegraf.rs)