Misli da su joj na porođaju oteli dva sina, godinu za godinom: Jednog je pronašla i pogledala u oči

Foto: Facebook/Pašija Rustemov

Pašija Rustemov (70) decenijama živi u agoniji, budeći se svaki dan sa mišlju o tome kako su danas i šta rade njena dva sina za koja veruje da su joj pre mnogo godina, odmah nakon porođaja, oteta.

Iako rodom iz Beograda, danas živi u Nemačkoj, gde se sa porodicom preselila nakon dve velike tragedije koje su i danas podjednako sveže kao i pre gotovo 50 godina.

Preporučujemo

Kako i ne bi kada je Pašija ostala bez svoja dva sina godinu za godinom, a koja su, navodno, preminula nakon porođaja.

Obradovala se mom pozivu, plakala zbog svoje tužne sudbine koja seže u davnu 1971. godinu kada se prvi put porodila u GAK Narodni front, posle 5 godina borbe za potomstvom.

- Kada sam došla, doktor mi je rekao da ću se ubrzo poroditi. Najpre sam bila izolovana u jednoj sobi koja je jezivo izgledala, i tu su me držali celih 6 sati. Ko zna koliko bih tu još ostala da nisam izašla u hodnik i pronašla lekara - priča Pašija Rustemov za Telegraf i odmah nastavlja:

"Doktore, vi ste zaboravili na mene", rekla sam mu, a on mi je odgovorio da siđem na sprat niže, gde su me porodili. Rodila sam dečaka koji se namučio jer sam dugo čekala. Bio je plav, ali mu je lekar dao bocu sa kiseonikom pa je dete počelo da dobija boju i zaplakalo je - priča Pašija.

Dokaz da je prvi sin rođen živ, Foto: Privatna arhiva

Nastavlja rečima da su njenu bebu odveli od nje i da je više nikada nisu vratili.

Doktor je posle izvesnog vremena došao u sobu gde se Pašija porodila i hladnim tonom kratko rekao:

"Rustemov, vaš sin je preminuo, primite moje saučešće".

- Čim mi je to rekao, pala sam sa tog stola na kom sam ležala, tačno na doktorove noge i rekla mu: Neka je mrtvo, molim vas, samo da ga vidim, ja sam mu majka, želim da ga stavim na grudi, da ga zagrlim... - govori Pašija drhtavim glasom, mora da zastane u jednom trenutku, izvinjava se i kaže: "Za mene je to i dalje najstrašniji momenat".

Posle nekoliko sekundi, sabranijim tonom, ova majka priča kako joj doktor ipak nije dozvolio da vidi dete. Zbog toga je u njenoj glavi ono još uvek bilo živo.

- Posle toga su mi dali injekciju i ja sam zaspala. Kada sam se probudila, bila sam prebačena u neku drugu prostoriju. Tražila sam svog sina, htela da ga vidim po svaku cenu, nisam odustajala danima. Posle nekoliko dana su mi rekli da su ga sahranili. Kako su mogli to da urade bez moje dozvole? - sa tugom se priseća Pašija najtragičnijih dana.

- Otpusnicu nisam dobila nikada. To dete je živo, oteli su ga od mene - kaže.

Pašija ne odustaje od svoje nestale dece, Foto: Facebook/Pašija Rustemov

I DRUGOG SINA PROGLASILI MRTVIM

Naredne godine Pašija Rustemov ponovo je zatrudnela i porodila se, ovoga puta u KBC "Dragiša Mišović". Želela je da izbegne horor koji joj se dogodio u prethodnom porodilištu. Ipak, pakao ju je dočekao i po rođenju drugog sina.

- Nisu mi dali da ga vidim. Bila sam jako besna i rekla mužu da traži dete. Oni su mu kroz prozor pokazivali, navodno, našeg sina, pošto nisu puštali nikoga u posetu. 5 dana su izbegavali da mi pokažu dete, a šestog rekli da je preminulo. Pokazali su mi onda neku bebu, a ja sam skamenjeno gledala u nju, nisam ni suzu mogla da pustim. Samo sam pitala: "Da li si ti stvarno moje dete?" - priča Paša svoju potresnu životnu priču.

Priseća se i da je uzela mrtvo telo bebe za koju su je uveravali da je njena, pozvala taksi i odnela dete kući, kako bi ga sahranila.

- Nosila sam to dete sa sobom kao da je živo... - seća se i dodaje da nije nikada poverovala da je njen drugi sin zaista preminuo.

Više od 4 decenije kasnije, Pašija Rustemov ne odustaje od potrage za svojom decom, iako danas ima još dvoje - sina i ćerku, 12 unučadi i četvoro praunuka.

SUSRET SA SINOM POSLE 43 GODINE

Iako je već živela sa svojom porodicom u Nemačkoj, želja da u Srbiji pronađe svoja dva sina nije je napuštala. Pokušala je da ih pronađe pre 23 godine, kada je došla u Beograd tražeći njihove umrlice.

- U Matičnoj službi sam dobila umrlicu za mlađeg sina. Kada sam tražila za starijeg, žena na šalteru mi je rekla: "Zašto tražite umrlicu za to dete, kad je ono živo?". U tom trenutku nisam mogla ništa da joj odgovorim, nisam znala gde se nalazim. Ispostavilo se da postoji prijava iz bolnice nastala mesec dana nakon rođenja prvog sina prema kojoj je dete živo, ali bez imena. Išla sam u bolnicu, rekli su mi da ne mogu da mi pomognu, ali su mi dali uviđaj u takozvani porođajni protokol - objašnjava Pašija kroz šta je sve prolazila da bi došla do svoje dece.

Tamo je videla da se jedna od porodilja, koja je tada imala 39 godina, navodno porodila u istoj sekundi sa istim timom lekara kao i ona. To je Pašiji bilo sumnjivo i uspela je da stupi u kontakt sa njom.

Pozvala je, a jednom prilikom slušalicu je podigao sin, sada već odrastao čovek, onaj za kojeg Pašija veruje da joj je ukraden. Pašija je okolišala dok je razgovarala, sve dok čovek sa druge strane žice sam nije pitao: "Da li sumnjate da sam ja Vaš sin?".

Sam je predložio DNK analizu. Onda se predomišljao a onda su konačno dogovorili susret.

- Našli smo se 2014. godine na Slaviji. Kad sam ga prvi put videla, znala sam. On nije 10 minuta mogao da izusti reč. Onda me je pitao: "Da li ste dobrovoljno dali svoje dete?", a kada sam odgovorila da to nikad ne bih uradila, videla sam mu suze u očima. Imao je epruvetu kod sebe, uzeo bris iz usta i dao mi je - priča naša sagovornica.

Pošto nije verovala srpskim laboratorijama, bris je ponela u Nemačku. Tu su joj rekli da su analize nemoguće jer je uzorak neupotrebljiv.

"Baksuz sam" kaže mi i dodaje da je čovek za koga sumnja da je njen sin prestao da komunicira sa njom.

- Mislim da se plaši. Ali neću odustati dok ne saznam da li je zaista moj ili ne. Živim u agoniji misleći svakodnevno o tome šta je sa mojim sinovima. Jedino se plašim da mi ponestaje vremena i snage... - zaključuje sa tugom Pašija Rustemov.

(Dragana Simić/d.simic@telegraf.rs)