Pronašao je mrtvog stršljena na trotoaru u Beogradu i pomislio da je stigao azijski, a ovo je istina

Foto: Mateja Beljan

Stršljeni, koji su nam prošle godine zadavali poprilične muke, jer su se uporno pojavljivali u gradovima i selima, ove sezone su skoro neprimetni. Čitalac Telegrafa je pronašao jednu mrtvu jedinku i po njenom neobičnom izgledu posumnjao da je reč o azijskom.

Naime, ova vrsta, inače slična domaćem stršljenu, preti da se u svakom času naseli i na naše područje. Premda nema mnogo razloga za paniku, jer se njihov otrov ne razlikuje mnogo od otrova domaćeg stršljena, a gnezda obično prave na višim granama drveta, sama činjenica da ćemo imati dve vrste ovog, mnogima strašnog instekta, zabrinjavajuća je. A brinu se i pčelari, jer su košnice posebno ugrožene.

Preporučujemo

Ipak, naš čitalac je na sreću pogrešio u proceni, ovo je bio običan srpski stršljen, sa kojim smo svi bar nekad imali bliski susret.

- Ovo je nesporno naš domaći stršljen, nema ništa neobično na njemu. Neiskusnom oku može biti čudan različit izgled abdomena, jer on predstavlja promenljivu strukturu koja se teleskopski izvlači i uvlači tokom aktivnosti i posebno u zavisnosti od načina na koji jedinka ugine, a to zatim utiče i na vizuelni efekat (dimenzije, šare, itd) - objašnjava dr Aleksandar Ćetković sa Biološkog fakulteta.

Primetno je da ove godine ima i manje osa i sličnih neprijatnih insekata koji se često približavaju ljudima, posebno kada ima vode i slatkiša.

Azijski žutonogi stršljen, Foto: Flickr/Gilles San Martin

- Ove godine je bilo relativno hladno proleće (april/maj) i nenormalna zimska suša, što je sve uticalo na kašnjenje fenologije mnogih vrsta - i biljaka i insekata; samim tim se "normalizovala" brojnost stršljena, u odnosu na prethodnih nekoliko godina... - objasnio je Ćetković.

Nažalost, stršljen je ipak odneo jednu žrtvu ove godine. Jedna žena u Leskovcu preminula je na licu mesta, pošto se ovaj insekt sakrio u vešu koji se sušio, a ona ga je skupljala.

Ljudi se posebno plaše stršljena jer im je ujed bolan, a izgledaju mnogo strašnije od osa i pčela. Ipak, kakva će reakcija organizma biti na otrov zavisi od toga da li je žrtva alergična ili ne - u najgorem slučaju može doći do anafilaktičkog šoka, a isto može da se desi i od ujeda pčela i osa, pa čak i od konzumiranja neke hrane.

Najčešće je ujed bezopasan, ali veomaneprijatan. Ono čega treba dobro da se čuvate su gnezda stršljenova.

- Otrov svih ovih vrsta je po jačini sličan običnim osama (iako malo više boli) i nije posebno opasan u toksikološkom smislu, osim ako ne dođe do višestrukih uboda: potencijalno smrtonosna doza se kreće u opsegu od 10-50 uboda što se izuzetno retko može desiti, osim ako neko ne pokušava da nestručno ukloni stršljenovo gnezdo - a to je veoma riskantna aktivnost. Realna opasnost je samo ako formiraju gnezdo u neposrednoj blizini ljudi, u kući, ili stanu ili dvorištu - objasnio nam je ranije profesor.

Inače, azijski stršljen predstavlja najveću opasnost za pčelare i njegovo kretanje u Evropi se prati otkad je krenulo njegovo širenje iz Francuske 2004. godine. Azijski stršljen se naučno zove Vespa velutina, i to je samo jedna od oko 22 vrste u rodu stršljena, koje sve žive u Aziji, a od njih samo dve prirodno naseljavaju i Evropu. Naš stršljen se naučno zove Vespa crabro, i živi u velikom delu Evroazije, dok je druga nativna vrsta (Vespa orientalis) u Evropi ograničena na jug Balkana, jug Italije i Maltu.

Stršljeni manje napadaju ljude nego ose i njihovo kretanje je sporije. Ali, ako se baš plašite možete i da ih ubijate - oni nisu zaštićena vrsta.

VIDEO: Čovek stršljen: Ovo što ovaj momak radi sa stršljenovima niko normalan ne bi smeo

(Mateja Beljan)