• 68

Verica je ostala bez oca, odgajala je dete, poplava joj je uništila dom. Sada želi da završi studije

Naša sagovornica oca nema od 17. godine, majka joj je teško bolesna, a poplava u Obrenovcu odnela joj je sve što je imala

  • 68

Ovih dana ponovo se digla bura oko toga da li će starim studentima dozvoliti da završe fakultet po programu po kojem su se i upisali, ili će morati da pređu na bolonju i da mnogo toga polažu ispočetka.

Ono što možda nije sasvim jasno čitaocima koji nisu upućeni u ovu temu je da kad kažemo stari studenti, mislimo na sve one koji su fakultete upisali 2005. godine ili ranije. Dakle, to su oni kojima su devedesete, sankcije i ratovi, oduzeli mladost. Oni koji možda nikada nisu bili na moru i koji pamte redove za litar mleka i komad hleba.

Mnogi će reći, svi imamo probleme. I to je tačno. Život je utakmica teška za sve, ali ne igraju je svi po istim pravilima.

Pravila su za stare studente na početku bila jasna. Studije su upisali po Zakonu o univerzitetu koji nije predvideo nikakav rok za završetak studija. Da li ih to opravdava što su studirali po 10, 15 godina? Ne. Ali ih zakonski štiti, smatra Verica Ivanović Kuzmanović, jedna od starih studentkinja.

- Mi nismo lenji i neodgovorni, ali sve i da jesmo, Zakon o visokom obrazovanju ne može retroaktivno da se primenjuje na nas. Ustav nas štiti - odmah na početku razgovora napomenula nam je Verica.

Verica Ivanović Kuzmanović

Verica Ivanović Kuzmanović, Foto: Printskrin/Tanjug

Kako kaže, ova tema u javnosti se nepotrebno spinuje i stavlja se akcenat na pogrešne stvari.

- Mi smo studenti koji rade, a zna se da se danas radi od jutra do sutra i da je nemoguće da vas neko izdržava. To možda mogu roditelji mladih studenata, ali mi koji smo zasnovali porodice, mi već nekoga izdržavamo. Mnoge kolege su se susretale sa zdravstvenim problemima. Za neke su oni bili prolazni, a za neke trajna stanja. Za ove druge je i odlazak na fakultet neviđeni poduhvat, a život im se svodi na borbu za opstanak - ističe Verica.

Iako nas je zamolila da ne stavljamo u fokus ličnu priču, činjenica je da ni njen život nije bio lak. Naprotiv. Oca nema od 17-te godine, majka joj je teško bolesna, a doživela je i da joj poplava u Obrenovcu odnese sve što je imala.

- U tim teškim vremenima dete mi je imalo nepune dve godine, suprug je izgubio posao a ja nisam radila jer je dete bilo malo. Sve se to da vratiti, ljudi jednostavno nastave da žive - kroz uzdah zaključuje ova hrabra žena.

Ona napominje da stari studenti nikome nisu na teretu i da je čak i samim profesorima jako teško da se spuste na nivo bolonje.

- To je sve besmisleno. Programi po kojima smo mi polagali su obimniji od bolonjskih, a očekuje se da sve polažemo ispočetka i da sve, naravno, platimo. Pored toga, nijedan fakultet, mesec dana pred istek roka, nema jasan model koji mi treba da prihvatimo, što može da dovede do ogromnih zloupotreba - zaključuje ona na kraju.

(M. Leskovac)

Komentari

  • Sale

    Državo Srbijo!! Imaš Veričin primer! Takvih ima još bar 3000 od mogućih 7000. Ali nemaju svi snage i vremena da pričaju svoju ličnu životnu istoriju. Pomozi tim ljudima koji te i koji nas ničim ne opterećuju - u svakom slučaju!! Ispoštuj njihova ustavna prava jer ništa više od toga i ne traže!

  • Goran

    I borićemo se do kraja. Molim državu da se urazumi, da nam izađe u susret i da nagradi rad, trud i znanje.

  • Solunci

    Svaka cast nasoj Verici!Svi studenti imaju neku svoju zivotnu pricu i razlog zasto nisu do sada zavrsili, ali svi imaju i volje i zelje da zavrse zapoceto i ne treba im to pravo uskratiti.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima