Rodno mesto kneza Lazara 7 vekova čuva pravoslavlje na Kosovu, iako su od grada ostale samo zidine

Srednjovekovni grad Prilepac na Kosovu i Metohiji, rodno mesto kneza Lazara, više od sedam vekova svojevrsni je svetionik pravoslavlja i srpske državnosti u Kosovskom Pomoravlju. Ovo malo mesto nalazi se na tromeđi Novog Brda, Gnjilana i Kosovske Kamenice.

Preporučujemo

Od nekadašnjeg grada ostali su samo temelji zidina, posle brojnih razaranja pod Turcima i ostalima koji su u burnoj istoriji kidisali na ovaj kraj.

Prilepac i danas svetli neumanjenim sjajem, pružajući prelep pogled na dolinu Prilepnice i Gnjilane ka jugu, ali i ka 13 kilometara udaljenom Novom Brdu na severozapadu. Kolevka vladara koji je srpskom narodu pokazao kojim putem da hodi, opredeljujući se na Kosovu polju za život večni i Carstvo nebesko, nalazi se na mestu gde se, stiče se utisak, dodiruju nebo i zemlja.

Foto: Slađana Tasić

Prilepac je, prema nekim izvorima, podignut u 14. veku, kao i pre njega gradovi Prizrenac i Ponesi, zbog odbrane prilaza utvrđenom Novom Brdu, sedištu ekonomske moći Nemanjićke Srbije. Kao i ostali gradovi služili su za odbranu od neprijatelja dolinom Prilepnice, koja teče južno ispod brda gde se nekada nalazila tvrđava, a danas su ostali samo temelji na njenim stenama.

Grad Prilepac pripadao je Lazarevom ocu Pribcu, logotetu (visokokm, prvom, službeniku) cara Dušana, a potom i knezu Lazaru, koji se tu u tvrđavi rodio 1329. godine. Meštani ovog kraja i danas sa ponosom pripovedaju o slavnoj prošlosti. Na poznavanju istorije bi mogli da im pozavide i mnogi školovaniji ljudi širom Srbije.

Foto: Slađana Tasić

Snagu za ostanak i opstanak na Kosmetu kažu, daju im vera i brojne crkve i manastiri podno Prilepca i Novog Brda, kao svedoci žive vere pravoslavne, ali i činjenica da se jedan od najznačajnijih vladara u srpskoj istoriji rodio baš na ovom području.

Trajko Stojković (70), danas živi u selu Gornje Kusce kod Gnjilana, na dvadesetak kilometara južno od Prilepca. Radio je nekada kao poštar i radnik obezbeđenja, te poznaje svaki kamen, svako drvo i puteljak u ovom kraju.

Trajko Stojković/ Foto: Slađana Tasić

- Srednjovekovni Prilepac bio je mali, ali dobro utvrđeni grad, na uzvišenju gde sada stojimo i koje je u vreme turske vladavine dobilo naziv Odžin kamen. Kada su Turci osvojili ove krajeve, konj na kome je bio hodža, došavši u Prilepac, survao se niz litice. Taj događaj je kasnijim osvajačima bio opomena da se drže podalje od ovog utvrđenja, tako da to predanje i dan danas živi među ljudima ovog kraja - ukazuje Trajko.

Još kao dečak dolazio sam ovde, tada je bilo mnogo više naroda, mnogo više ljudi. Odrastali smo ponoseći se time da živimo u kraju gde je rođen Sveti knez Lazar. Priče o srpskim junacima, slavnoj prošlosti Novog Brda i njegovom sjaju u srednjovekovnoj Srbiji, slušali smo od svojih starijih. Danas je malo ostalo od tog bogatstva, kada je ovaj kraj zbog rudnika srebra bio ucrtan na mapi sveta. Narod ovde veoma teško živi, bez posla i stalnih izvora prihoda - dodaje Stojković.

Foto: Slađana Tasić

Istorijski podaci govore da je knez Lazar živeo u Prilepcu do svoje devete godine, nakon čega se sa ocem preselio na dvor cara Dušana u Prizrenu. Iako će ga društveno - političke prilike voditi i odvesti u druge krajeve Srbije, u vreme kada se kao jedan od oblasnih gospodara našao na čelu srpske države, posle propasti carstva, knaz Lazar će se stalno vraćati u svoj zavičaj. On će sela u okolini Prilepca, koja su mu pripadala, dodeljivati manastirima i crkvama kao metohe, a samo utvrđenje svojoj zadužbini manastiru Ravanici.

Takođe, u šumama ka kojima se pruža pogled sa Prilepca, podići će manastir Draganac 1381. godine, kao spomen na svoju prerano preminulu ćerku Draganu.

Ova svetinja danas je duhovni stožer za više od 30.000 Srba koji žive u kosovsko - pomoravskom okrugu. Istorija kaže da su knez Lazar i kneginja Milica imali sedmoro dece, pet kćeri i dva sina.

Foto: Slađana Tasić

Trajko Stojković sa ponosom prepričava legende iz ovog kraja, koje kažu da u Prilepcu i danas postoji bunar dubok oko 100 metara.

- Evo ovde u ovom udubljenju, nekada je postojala kamena kuća, prema priči, baš tu je rođen Sveti knez Lazar. Kada se sa sevrne strane dolazi u Prilepac, kako bi se lakše prišlo utvrđenju, napravljene su stepenice. To je urađeno pre 30 godina. A kada se uđe u sam Prilepac na jednoj od stena postavljena je tabla sa natpisom o tome da je ovde rođen knez Lazar. Tabla je često puta bila lomljena, pa je sada Srbi sklanjaju, iznoseći je za Vidovdan, kada se ovde okupljaju i sećaju svih postradalih srpskih vojnika od Kosovskohg boja, pa do danas.

Tu narod pali sveće, a vosak od njih vidljiv je i na kamenu - priča Stojković, pokazujući na zidine i stene koje se nalaze na ulazu u ono što je nekada bilo gradsko utvrđenje. Iz Prilepca se pruža pogled na jedan od najlepših predela u Srbiji, dolinu Prilepnice, okolne šume i tvrđavu na Novom Brdu. U okolnim selima nalaze se brojne crkve i ostaci manastira, svi uglavnom iz 13. Ili 14. veka, rušeni u međuvremenu, pa potom od druge polovine 19. veka, pa nadalje obnavljani.

Foto: Wikipedia/valerio di paola

Tamo gde je tišina, ljudi su bliži Bogu, smatra se. Tišine u Prilepcu i okolini danas ne manjka. Blizina neba, večnost Carstva nebeskog kroz živu crkvu i njene svetinje podno Prilepca, ali i prolaznost svega ovozemaljskog, pa i slave moćnog Novog Brda, odavde su vidljivi kao retko gde drugde.

Da li je to odredilo opredeljenje devetogodišnjeg dečaka za Carstvo nebesko, a kasnijeg kneza Moravske Srbije, pitanje je koje vekovima lebdi u vazduhu. Jedno je sigurno, knez Lazar nije pristajao na dogovore sa Muratom, a mogao je, kao što su mnogi drugi tada, a i kasnije.

Pričestio je svoju vojsku, poveo je u Kosovski boj, pripremajući sebe i njih kroz živu veru pravoslavnu, za život večni i Carstvo nebesko. Na tom njegovom opredeljenju počiva kasniji tzv. Kosovski mit, odnosno Kosovski zavet.

Foto: Slađana Tasić

Nakon što je postradao u Boju na Kosovu, knez Lazar je sahranjen u crkvi u Prištini, a dve godine nakon toga, njegove mošti su prenete u njegovu zadužbinu manastir Ravanicu, gde se i danas nalaze.

Miholjsko leto, igra boja, svetlosti i senki nad Prilepcem, pokazuju retkim hodočasnicima svu lepotu ovog dela Kosmeta. I to je ono što je oku vidljivo. Iz Prilepca je neminovno sa sobom poneti duhovni doživljaj koji pokreće drugačiji pogled na ovozemaljski život i pripremu za onaj večni, kao suštinu Lazarevog izbora u Boju na Kosovu.

(Slađana Tasić)