• 24

Otkrivene jezive poruke u skrivenim katakombama muzeja u Pančevu: "Tata se neće vratiti"

Čim zakoračite u podrum muzeja gde je bio zatvor, imate osećaj da ste zakoračili u prošlost. Ali onu najjeziviju

  • 24

„Zvao sam se Johan Fišer. Živeo sam u Pančevu. Imao sam ženu i dvoje dece. Tek što sam napunio 42 godine. Krenuo sam po hleb i mleko kad su me Nemci uhapsili zato što sam Jevrejin. Odveden sam u istražni zatvor Gestapoa, gde sam danima brutalno mučen. Nas 20 spavalo je na podu uske, memljive prostorije. Sutra me vode na vešanje. Odnesite mojoj porodici hleb i mleko, ako su živi. Tata se neće vratiti.“

Da je imao list papira, Johan Fišer bi verovatno iza sebe ostavio ovakvo pismo. Ipak, imao je samo izlomljenu grafitnu olovku, koju je jedan od zatvorenika iz njegove ćelije sakrio u džepu svog sakoa. Na memljivom zidu ispisao je svoje ime, kao trag da je bio zatočen u jednom od najstrašnijih pritvora Gestapoa tokom Drugog svetskog rata. Njegov potpis i danas je vidljiv, zajedno sa stotinama drugih.

Holokaust i Gestapo zatvor

U ćelijama se danas mogu zateći kreveti, deo postavke za snimanje filmova, Foto: Milena Đorđević

Ovi zidovi, koji predstavljaju dnevnik stradanja građana Pančeva od strane nacista, nalaze se u katakombama Narodnog muzeja ovog grada i podsetnik su na užasne zločine koji su se ovde odvijali. Čim zakoračite u podrum muzeja gde je bio zatvor, imate osećaj da ste zakoračili u prošlost. Vrata ćelija, koje još uvek odišu jezom, otvara nam viši kustos muzeja, istoričar Srđan Božović.

Holokaust i Gestapo zatvor

Jedna od jezivih ćelija zatvora u kojem je bilo i po 20 zatvorenika, Foto: Milena Đorđević

- Ovo je zatvor, odnosno pritvor Gradskog magistrata u Pančevu još iz prve polovine 19. veka. Tada je uglavnom služio da se privedu skitnice, pijanci, sitni kriminalci. Vremenom kako se i grad uvećavao, menjala se i situacija. Dolazili su i "ozbiljniji" zatvorenici. Bilo je tu i nekih prvih političkih uhapšenika. Kasnije, za vreme ratova, korišćen je u neka vojna sredstva, odnosno hapšeni su po nacionalnoj pripadnosti određeni građani Pančeva.

- Tokom Drugog svetskog rata ovde su dovođeni Jevreji, komunisti, odnosno Skojevci, članovi Pokreta otpora. Neki od njih su, baš u ovim prostorijama i brutalno mučeni pre izvođenja na vešanje. Potpisi po zidovima su tragovi koje su zatočenici želeli da ostave iza sebe pre sudnjeg dana. Iako je većina potpsa sačuvana, mnogi su, nažalost, u godinama nakon Drugog svetskog rata, izbrisani ili oskrnavljeni od strane onih koji su upadali u prostorije nekadašnjeg zatvora – priča Božović.

Holokaust i Gestapo zatvor

Istoričar Srđan Božović glavni je kustos za zatvor Gestapoa, Foto: Milena Đorđević

Sudeći po njegovim rečima, ali i samom ambijentu, izgled zatvora ostao je autentičan kao tada, pre skoro 80 godina. Ista je i hladnića, koja vam se uvlači pod kosti, posle samo nekoliko minuta provedenih u ovim podrumskim prostorijama, Zatvor ima četiri ćelije. Svaka je ne mnogo veća od tri mrtvačka sanduka, kad se spoje jedan do drugog. U svakoj od ćelija, u uslovima nedostojnim čoveka, poslednje dane provodilo je od 20 do 50 zatvorenika.

Holokaust i Gestapo zatvor

Zidovi zatvora ispisani su poslednjim potpisima i crtežima zatvorenika, Foto: Milena Đorđević

- Ovde nisu dovođeni ljudi da bi skončali, već da bi se iz njih ili izvukla neka informacija, ili da bi, prosto, negde boravili do pogubljenja. Svakako, uslovi su bili toliko loši da teško da bi neko izdržao da poživi duže od 10 dana. Zarobljenici su ležali na slami koja je bila posuta po podu, kreveta nije bilo. Vršili su nuždu u uglovima ćelija, a hranu su dobijali veoma retko. Bili su svakodnevno mučeni na najbrutalnije načine koje možete da zamislite, a zatvor je pravljen tako da niko spolja ne može da čuje njihove vriske. Postoje sumnje da je u ovom zatvoru boravila i čuvena učiteljica Mara Mandić, koja je toliko svirepo maltretirana, da je na dan pogubljenja rođeni otac nije prepoznao – kaže Božović.

Sličnu sudbinu doživeli su skoro svi zatvorenici zloglasnog Gestapovog zatvora. Malobrojni građani Pančeva pušteni su na slobodu, uz naredbu da se redovno javljaju. Komuniste i one za koje su znali da su članovi Pokreta otpora su poslali u druge logore. Jevreje su iz pritvora slali u beogradske logore, gde je većina ubijena.

Holokaust i Gestapo zatvor

Samica je najmanja i najjezivija prostorija zatvora, gde su zatočeni odlazili po kazni, Foto: Milena Đorđević

Članovi Jevrejske opštine Pančevo, česti su posetioci zatvora u katakombama. Dolaze da bi odali počast svojim precima.

- Tokom Drugog svetskog rata u južnom Banatu je ubijeno od 92 do 98 odsto Jevreja. Ovaj zatvor jedan je od najvećih spomenika zločina koje su pretrpeli nedužni građani, samo zbog svoje nacionalnosti. Osim njega postoji nekadašnji sabirni logor, zgrada stare svilare, kao i Stratište na Jabuci. Mi imamo spiskove članova Jevrejske opštine i imamo spiskove ljudi koji su se vratili posle Holokausta. Ali su Nemci ubijali sve do četvrtog kolena. I masa njih koji su mislili da su se sakrili pod nekim drugim prezimenom ili sa falsifikovanim dokumentima, ako su uhvaćeni takođe su bili streljani. Svaki put kad siđem u prostorije ovog zatvora osetim istu jezu – izjavljuje David Montijas, predsednik Jevrejske opštine Pančevo, šetajući memljivim ćelijama.

Holokaust i Gestapo zatvor

David Montijas i Mirijana Kon Panić odaju počast žrtvama Holokausta, Foto: Milena Đorđević

Kod jednog zida zastaje, stavlja ruku na ispisani grafit i iznenađeno se okreće ka svojoj saradnici Miroslavi Kon Panić:

- Miro, pogledaj! Da li je moguće da je u pitanju isti čovek?

Ne tako davno David i Mirjana su čitali dugačak spisak imena Jevreja iz Pančeva koje su pogubili Nemci. Među njima našlo se ime i prezime koje im je posebno zapalo za oko – Fišer Jovan (na hebrejskom Johan).

Video na početku teksta odvešće vas u memljive ćelije ozloglašenog Gestapo zatvora, gde možete videti kako izgleda jedna od najstrašnijih samica Drugog svetskog rata.

(Ivana Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)

Komentari

  • mima

    e pa narode moj lepi, ovo se ne zaboravlja, ali mi se cini da ste zaboravili na ove uzase, jer ste izgubili osecaj za ljubav paznju jedni prema drugima, u vama preovladjuje polako zlo a to nije dobro

  • Ana

    Uzas...ne ponovilo se..

  • Milan Stojanović

    Danas lekari u bolnicama otimaju decu od roditelja i prodaju u inostranstvu. Državna tužilaštva proglašavaju zastarelost, krivičnog gonjenja odgovornih. Gde je razlika između nacističke okupacije i današnje demokratije.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima