Priča o Olgi koja nosi sina na leđima potresla je Srbiju. Stigao je dar iz Pariza koji menja sve

- Vaš sam dužnik, kako bih Vam se mogao odužiti, ne znam, ali Vam se od srca zahvaljujem na učinjenom delu - rekao je Peđa

Ne samo celu Srbiju, već i naše ljude u inostranstvu dirnula je priča o Predragu Boškoviću (59) iz Kosjerića i njegovoj majci Olgi (77), koja nepokretnog sina celog života nosi na svojim leđima. U kuću Boškovića juče su stigla kolica koja je, čak iz Pariza, donirala Đ.M.

Predrag se od rođenja bori sa cerebralnom paralizom. Skoro šest decenija majčine noge bile su i njegove. Kako sam kaže, Olga živi dva života - svoj i njegov. Na njenim leđima išao je u školu, kretao po kući i dvorištu, a i dan danas samo ovu sitnu ženu može da obrgli. Svačija druga pleća su mu široka.

Predrag i Olga Bošković, Kosjerić

Predrag i Olga Bošković Foto: Telegraf

Uprkos svemu tome, Peđa posetioce dočekuje sa osmehom, u tipičnoj srpskoj seoskoj kućici. Tako je bilo i juče kad mu je stigao poklon.

Novopazarka Đ.M. (koja je želela da ostane anonimna) već 22 godine živi u Parizu. Videvši priču o Boškovićima, pozvala je redakciju Telegrafa i ponudila da donira kolica koja je imala kod kuće. Kolica su autobusom stigla iz Pariza, a potom nastavila put do Kosjerića i kuće Boškovića, gde su ih Olga i Predrag dočekali.

- Vaš sam dužnik, kako bih Vam se mogao odužiti, ne znam, ali Vam se od srca zahvaljujem na učinjenom delu - rekao joj je Peđa kad su se čuli telefonom, iskreno dirnut poklonom žene koja ga ne zna, ali se oko njega potrudila.

- Ništa Vi meni ne dugujete, samo da ste Vi živi i zdravi, da ste dobro i da ih u zdravlju koristite - odgovorila mu je ona.

Predrag i Olga Bošković, Kosjerić

Ispred kuće Boškovića Foto: Telegraf

Kako je za Telegraf.rs rekla, priča o Boškovićima ju je veoma dotakla.

- Drago mi je da pomognem kome god treba. Ja sam muslimanka, ali nije mi bitno ko su ljudi kojima pomoć treba. Da se vidi da i među nama Jugoslovenima ima još ljubavi - skromno je kazala ova žena.

Neporažena ljubav i vedrina

Skromni su i Olga i Predrag, te im je malo i nelagodno što cela Srbija o njima priča. Stotine ljudi im se u međuvremenu javilo da pomogne, nudeći im sve i svašta, ali kako kažu, njihova kuća je vredna i radna i oni ni u čemu ne oskudevaju.

Predrag i Olga Bošković, Kosjerić

Foto: Telegraf

Život su dosad proveli tiho, bez roptanja i nikada ne tražeći ništa ni od koga, okruženi ljubavlju i podrškom Olginog drugog sina i njegove porodice. I sami Kosjerci su se našli u čudu, shvativši da niko nije znao za njihovu borbu. Onda je preko noći cela Srbija, zahvaljujući kućnom prijatelju, fotografu Branku Ostojiću, čula za majku koja svog odraslog sina svakog dana nosi do malene radionice u kojoj pravi predmete od drveta.

Predrag i Olga Bošković, Kosjerić

Predrag u svojoj radionici Foto: Telegraf

- Nismo ga dali na zanat, nego je od komšije koji je imao stolarsku radnju sve naučio, samo ga gledajući. Dane i dane i provodio je tamo i zanat mu se uvukao pod kožu - kaže Olga.

I zaista, kuća je prepuna komada nameštaja koje je Peđa napravio, jednom, levom, pokretnom rukom. Od grba Srbije, sastavljenog od hiljade šibica, flaša obloženih komadićima drveta, što je tehnika koju je Peđa sam smislio, sve do cele jedne komode, koju je sastavio kada još nije imao ni jednu jedinu alatku - samo reckasti kuhinjski nož.

Predrag i Olga Bošković, Kosjerić

Sve je on ovo jednom rukom napravio Foto: Telegraf

- Muzika i drvo, to su dve moje ljubavi. Iako ono što pravim, ne prodajem, ne mogu da iščekam da ih vidim gotove  - kaže Peđa, dok Olga klima glavom i potvrđuje njegovu kreativnu nestrpljivost.

Staricu život nije mazio. Negovala je sina i kada je pre nekoliko godina doživeo šlog, zbog čega mu je govor otežan, a potom i srčani udar. No njena vedrina sve to vešto prikriva.

- Gledam moje vršnjakinje, za koje znam da su živele bolje od mene. I pravo da vam kažem, pa nisu ni lepše, ni mlađe - u šali kaže Olga.

Predrag i Olga Bošković, Kosjerić

Na leđima ga je ceo život nosila Foto: Telegraf

Boškovići ističu da im je Centar za socijalni rad već ranije nudio kolica, no zbog nepristupačnog terena oko kuće oklevali su da prihvate. Poklon koji je stigao od srca nisu mogli. No, kolica će svoju punu funkciju imati tek kada se dvorište uredi, kako bi kroz njega imao potpunu mobilnost. Kosjerici su se već ujedinili - od opštine, privatnih firmi i velikih lokalnih kompanija, kao i donatora koji žive u inostranstvu, svi su radi da pomognu svom sugrađaninu.

(Dunja Savanović)

Komentari

  • Ana

    Bruka i sramota za opstinu i državu! Gde mi živimo? Kameno doba? Da li je ova zena bila neprimetna ceo život? Sa čime se suočavaju bolesnici i njihove porodici? Dokle će ovo trajati. Dok gradimo puteve tražimo rupu za ulazak u EU nas narod se muci u primitivnom životu, u teškim uslovima i nemaštini. Strasno! Mene je sramota sto saznajem na takav način.

  • Milanka s

    Svaka cas za ovu hospodu pravs cisza dusa to smo mi starin sto smo rasli bez mrznje vec da smo normalni ljudi bez interesta bez bogastva a nece lh poneti u grob

  • @

    Majka sve za svoju decu naprave i rade . Dali bi deca za majku tako nešto uradila? ☀️❤️🍀

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima