• 9

Za nama najtoplija jesen u Srbiji od 1888. godine: Nemojte likovati - to je mnogo, mnogo loše

Od 20 najtoplijih novembra u Srbiji, 11 se dogodilo posle 2000. godine

  • 9

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), jesen za nama je najtoplija od kada postoje merenja u Srbiji, a u slučaju Beograda to je od 1888. godine.

Period od 1. septembra do 30. novembra, što je period jeseni prema klimatološkim standardima, bio je za 2,9 stepeni topliji u odnosu na prosek iz perioda 1981-2010, dok je odstupanje temperature u Beogradu iznosilo 3,5 stepeni.

Kada su u pitanju maksimalne dnevne temperature, oktobar je bio najtopliji u Srbiji od 1951. Drugi deo oktobra bio je izuzetno topao, tako da je na skoro celoj teritoriji zabeležen toplotni talas koji je trajao od 12. do 28. oktobra, što je ujedno i najduži oktobarski toplotni talas zabeležen od 1888.godine, prenosi B92.

Posledni ovogodišnji jesenji dan u Novom Sadu

Poslednji jesenji dan u 2019. godini Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

U Beogradu je bilo 15 dana sa temperaturama vecim od 25 stepeni, koji se u klimatologiji nazivaju letnjim danima, jer su tipični za letnje mesece. Inače, prosečan broj ovakvih dana za oktobar je tri.

Novembar ove godine bio je najtopliji u Srbiji kada su u pitanju srednje dnevne temperature, a odstupanje od višegodišnje srednje vrednosti iznosilo je plus pet stepeni. Takođe u većem delu zemlje to je bio i najtopliji novembar kada su u pitanju minimalne dnevne temperature.

Od 20 najtoplijih novembra u Srbiji, 11 se dogodilo posle 2000. godine. Tokom većeg dela jeseni vladali su i izuzetno sušni uslovi, tako da je u pojedinim periodima, na snazi bila suša koja se može okarakterisati kao ekstremna.

Veoma loš kvalitet vazduha

Pored toplog vremena, oktobar i novembar ostaće upamćeni i po lošem kvalitetu vazduha, navodi se na sajtu klima101.rs. i ukazuje da su kvalitet vazduha i klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje, dve strane jedne iste medalje. Oba problema su na prvom mestu posledica sagorevanja uglja, nafte i gasa.

Beograd, zagađenje vazduha

Vazduh je širom Srbije zagađen Foto: A. Nalbantjan, Shutterstock

Kako je 2019. već pri kraju, do sada prikupljeni podaci iz svih delova sveta pokazuju da ce globalno 2019. biti druga najtoplija godina od kada postoje organizovana instrumentalna merenja. Takođe, ova godina će biti peta za redom koja će imati odstupanje prosečne globalne temperature veće od 1 stepen, u odnosu na period sa kraja devetnaestog veka.

Za nama je, inače, najtopliji petogodišnji period, a prema najavama Svetske meteorološke organizacije i najtoplija decenija. Gledano na dužim geološkim skalama, ovako veliko odstupanje, apsolutno izlazi iz okvira klimatskih uslova koji su vladali na Zemlji hiljadama godina u nazad.

Sve ovo nedvosmisleno ukazuje da je emitovanje ugljen-dioksida glavni krivac za promenu klime i da smo sve bliži granici od 2 °C koja je Pariskim sporazumom, koji su potpisale sve zemlje sveta, definisana kao granica koje ne sme biti pređena.

Učestalo probijanje toplih rekorda i izostanak hladnih obeležilo je i 2019. Do 15. novembra ove godine, kada su u pitanju mesečne temperature, na lokacijama širom sveta postavljeno je 111 toplih rekorda i nula hladnih. Ovakav trend bice nastavljen i u budućnosti, ukoliko fosilna goriva ostanu osnovni izvor energije, ukazuje se u tekstu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Komentari

  • Realista

    Najveći zagađivači su Kina i SAD, tako da mi smo beznačajni. Klima se mjenja i to je neminovno, jedino dobro je u tom što ću manje drva za grijanje potrošiti.

  • Тодорић

    Па нормално,када Вам пола Србије живи у Београду.Да се народ несувислио не насељава по градовима,и концентрација штетних гасова не концентрише на неким местима,могло би и да се дише како треба.Три четвртине Србије зврји празно,и чисто је као суза,здраво као у средњем веку,а тамо нико неће да живи ...

  • Boki

    Klima se oduvek menjala i temperature na jednom mestu na planeti ne mogu ostati iste večno. Setite se da je nekad Evropa bila okovana ledom, u Africi je bilo rajsko zelenilo. U roku od 10 godina nastala je pustinja, glad i izumiranje životinja bez ikakvog uticaja čoveka na prirodu. Ljudi još uvek ne znaju dovoljno o prirodnim klimatskim promenama i teško ih razlikuju od onih koje izaziva ljudski faktor.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima