"Dedinje" nema dozvolu da dobije srce: Bojić o 42 dana u Ministarstvu, 15 godina istrage i "bebama"

Foto: Nikola Tomić

Srbija mora da smogne snage i preseče odliv mladih. Svi oni koji odu u Kanadu, Nemačku ili Skandinaviju, razbole se što nisu ovde, a ubeđen sam da bi svaki kardiolog iliti hirurg ostao u Srbiji da ima platu od 2.000 do 2.500 evra, kaže u intervjuu za Telegraf.rs profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Jedan od retkih kojem je dva puta poverena ista ustanova, u razgovoru za naš portal, Bojić ističe da će Dedinje 2 biti završeno 6 meseci pre roka, a da će odmah zatim početi rekonstrukcija starog. Napominje da postojeći Institut ima dozvolu da radi transplantacije srca, ali da im je zabranjeno da dobiju taj organ. 

Preporučujemo

Čovek koji je Dedinje 1 izgradio bez građevinske dozvole, bio ministar samo 42 dana, ali se 15 godina "vukao" po sudovima, i kome je, kako kaže ispitano sve od sedmog kolena pa nadalje, nije se osetio prozvanim kada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao "da gleda da mu u resoru nema Crnogoraca".  

Foto: Nikola Tomić

• Da krenemo od Dedinja 2 za koje ste se izborili?

- Moja borba oko Dedinja 2 je bila posebna. Nisam očekivao da će se tako dešavati. Iza svega leže pojedini interesi. Verovatno je neko želeo da se Dedinje preseli na neko drugo mesto, da se ovde nešto drugo uradi, ili da se ne uvećavaju kapaciteti. Mnogo je to bilo izraženije kada se pravilo ovo Dedenje. A, ovo Dedinje postojeće, takođe, nije prošlo dozvolu države. Ja sam zbog toga najviše ispaštao jer sam ga napravio bez građevinske dozvole. Ovo je jedina bespravna gradnja u Srbiji koja je spasilac desetine hiljada pacijenata. A onda su mene optužili da je lako bilo to praviti jer su to "gurali" SPS i JUL. Nisu oni gurali bespravnu gradnju. Mi smo podilazili kredite, dovodili strane pacijente, mučili se, i zbog toga se pričalo da su napravljeni dugovi. Turci su tada dolazili ovde da se operišu, a onda su naši pacijenti išli u Tursku. Tako da je ovo Dedinje opravdalo potpuno svoje opostojanje.

Nikada ne govorim o svojim prethodnicima, i nikada ružnu reč neću da kažem, ali mislim da Dedinje nije išlo velikim stazama. Nije se gradilo. Ta ćevabdžinica je bila mala prepreka, i u njoj je stajao celokupni smisao da se Dedinje 2 ne gradi. Nije mi bilo teško da štrajkujem glađu i da obiđem svaki mogući šalter.

Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Foto: Nikola Tomić

• Šta je do sada urađeno na na Dedinju 2, koliko dugo će trajati radovi?

- Kao što je poznato, ova zgrada, takozvano Dedinje 1, završena je i useljena 1997. godine. Još tada je iskopana rupa za buduće Dedinje 2, Bez njega ova nije bila ni funkcionalna, ni organizaciono spremna da radi ovoliki program koliko se radilo ovih 20 godina. Mi smo tada iskopali rupu za gradnju Dedinja 2, iskopali šipove, napravili projekat a onda je nastala Petooktobarska revolucija i punih 17 godina nije se ništa uradilo. Tako da me je ta rupa dočekala s mojim ponovnim dolaskom na čelo Instituta, pa je konačno 18. juna 2019. godine postavljen kamen temeljac za gradnju Dedinja 2. Radovi teku dinamikom koja je za svaku pohvalu. Prizemlje je uređeno i već se radi prvi sprat. Rok za završetak je dve i po godine, ali verujem da će radovi biti gotovi pola godine pre roka.  Moram da pohvalim marljivost i pedantnost radnika na gradilištu. Nije lako pored ovako velikog gradilišta organizovati proces rada, pogotovo čuvati gasne, elektro, vodovodne, kanalizacione i druge komunikacije, i omogućiti Institutu i pacijentima da budu lečeni i izlečeni. Paradoksalno je ali pored ovakvog gradilišta i danonoćnog rada koje ponekada traje i 23 sata uveče, mi postižemo najbolje rezultate. 

Radovi na izgradnji Dedinja 2 Foto: Nikola Tomić

• Koliko spratova će imati Dedinje 2, i šta će imati što Dedinje 1 nema?

- Ona će imati 6 spratova i prizemlje. Imaće direktnu komunikaciju sa postojećom zgradom, u kojoj nemamo ambulantno-poliklinički blok, naši hodnici su kao u trosobnom stanu, nema prostora da ljudi sednu, često gube kiseonik, padaju u nesvest, nema uopšte čekaonica. Nemamo prostor za laboratorije, za transfuziološku službu, logističke službe, nemamo ni odgovarajuću garderobu za osoblje, prostor za lekarske sobe. Doktori sede jedni drugima u krilu. Nemamo kuhinjski deo, nemamo intezivne nege, nemamo bolničke kapacitete koji treba da se povećaju zajedno sa brojem operacionih sala i sala za invazivnu dijagnostiku. Jednom rečju, dobićemo sve. Tek ćemo sa tih 12.500 do 13.000 kvadrata biti kompletirani kao ustanova. Imaćemo i ambulantno-poliklinički blok, biohemijsku, mikrobiološku i patološku laboratoriju, transfuziološku službu, prostor za naučno-istraživački rad... Dobićemo veči broj bolničkih postelja. Kada se uselimo u Dedinje 2, počećemo temeljnu rekonstrukciju Dedinja 1 koje je staro 25 godina. 

• Kada ste se vratili čuli su se komentari da se na čelo Instituta vraća neko ko ga je "ojadio"?

- U životu sam zbog Dedinja dobro platio. Dedinje je moj projekat i ja ga živim punim plućima. 15 godina i 1 dan su trajale krivične prijave i istrage protiv mene. Bio sam na više od 700 informativnih razugovora u MUP-u i tužilaštvu. Imao sam 118 sudskih ročišta, 15 promenjenih sudskih veća i 19 promenjenih tužilaca. I oslobođen sam od svake optužbe, ne zbog zastarelosti nego u regularnim sudskim procesima. Da sam pokrao to što su rekli ne bi ih čekao tu. Pravda je spora ali dostižna. Dedinje nisam ojadio nego napravio.  Napravio sam ga bez građevinske dozvole, ostali su krediti koji su morali da se namire a da je bilo zakona o javnom privatnom partnerstvu u tom vremenu, onda bi naši doktori bili deoničari.

Polaganje kamena temeljca za Dedinje 2 Foto: Tanjug/Rade Prelić

• Odgovarali ste i zbog bespravne gradnje?

- I zato sam odgovarao. Vi znate da sam ja imao prevremeno rođenu decu i da su ta prevremeno rođena deca o trošku države mogla da budu lečena bilo gde. Ja sam želeo da sam snosim troškove a da neko ko ima manje para od mene leči decu o trošku države. Bila su u Švajcarskoj.  Jedno je, nažalost, umrlo, drugo preživelo pa sam morao da platim to lečenje preko računa jer mi je bio obustavljen platni promet. Tada se pisalo kako imam švajcarski račun. Nikada ga nisam imao. To nije tačno. Ja sam jedan od ljudi kojima je ispitano sve od sedmog kolena pa nadalje.

• Dakle, sve je bilo politički?

- Mi smo napravili jedan neviđeni model u istoriji srpskog zdravstva i taj model je trebalo opoganiti a glavnog propagatora kriminalizovati, sve sa ciljem da se ne bi vratio na Dedinje. Pravo je čudo kako sam se uopšte vratio. Naravno da je sve to bilo politički.

Temelji Dedinja 2 Foto: Nikola Tomić

• Pomenuli ste da rad Instituta nijednog momenta nije poremećen zbog gradnje nove zgrade?

- 2018. godine izveli smo 2.206 operacija na otvorenom srcu i sa tim rezultatom smo bili šesto ili sedmo mesto u Evropi. Prošle, 2019. godine uradili 2.548 operacija na srcu sa upotrebom mašina za vantelesni krvotok. To je najveća srčana operacija i suvereno smo prvi u Evropi. Pretekli smo sve klinike u Nemačkoj, a preteći Nemačku znači biti prvi. Takođe, u svim ostalim službama - vaskularnoj, invazivnoj kardiologiji, radiološkoj dijagnostici uradili smo duplo veći broj procedura nego što smo radili ranije. Za ove dve godine, koliko sam ponovo na Institutu, srpskoj kardiologiji smo podarili 11 novih procedura koje su nisu ranije izvodile i koje su danas na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).  Recimo, operisali smo prvi pacijenta sa totalno veštačkim srcem koji i danas, dve godine nakon intervencije uspešno živi svoj život, i čeka novo transplantirano srce...

• Koliko se čeka na operacije na srcu?

- Kada sam došao pre dve i po godine, na operacije na srcu se čekalo 4 do 5 godina. Već sada se čeka dva i po do tri meseca. Otkako sam došao pa do sada urađeno je više od 5.000 operacija, što je znatno skratilo listu čekanja. Inače Dedinje operiše više nego sve druge zdravstvene ustanove u Srbiji zajedno.

Profesor Miljko Ristić i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" prof. dr Milovan Bojić Foto: Nikola Tomić

• Kada ćete ponovo početi da radite transplantacije srca?

- Nama su transplantacije ovde zabranjene. Mi imamo dozvolu da radimo ali nam niko ne da srce.

• Zašto?

- Verovatno zato što onaj kojem smo pre 25 godina presadili, živi dobro i normalno. Ne znam... Jedna Hrvatska koja ima samo 4 miliona stanovnika ima 2 centra za transplantaciju srca. U Srbiji, koja ima 7 miliona, sada to radi samo Klinički centar Srbije. Mi imamo dozvolu za transplataciju ali nam je zabranjeno da dobijamo srce.

• Ko treba da vam da dozvolu?

- Ne znam. Vi znate.

Foto: Profimedia

• Mladima ste na jednom predavanju rekli da ne odustaju od svojih ideja i to u trenutku kad se suočavamo sa odlivom mozgova. Ne bojite se da ste im tom rečenicom dali "vetar u leđa"?

-  Ja sam od onih ljudi koji su još u prethodnoj Vladi bili potpuno nadglasani, ali sam uprkos tome primio više od 1.500 lekara koji su spasili srpsko zdravstv. Ti se lekari zovu Bojićeve bebe. To su najbolji svršeni studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Oni su držali srpsku medicinu u jednom teškom periodu od 2000. godine do danas, i ja se sa njima ponosim. Našim lekarima volonterima koji dolaze ovde održao sam jedno predavanje kako da ne odustanu, kako se treba boriti u životu, i da je izgubljeno samo ono od čega smo se odrekli. Oni treba da shvate da ima neko ko gleda njihovu vrednost, marljivost, talenat i rad.

• Imaju li mladi strah da krenu dalje, odu iz svoje zemlje?

- Imaju. I, mi vodimo računa da one koji vrede zainteresujemo da ostanu ovde.  Ja vidim u njima fluid i želju za uspehom, da hoće da se dokažu. I stalno im pričam da se svi oni koji odu u Kanadu, ili Skandinaviju, Nemačku, razbole što nisu ovde. Ako bi njima ovde dali neku pristojnu platu, oni bi radije ostali. Srbija mora da smogne snage i prseče odliv, od kojeg, doduše, Institut Dedinje ne pati. To je ulaganje u budućnost. Opet, sa druge strane, nisam zapamtio da se ovoliko ulagalo u sistem zdravstva i ja verujem da je sledeći korak države, pre svega, da zadrži ljude. Verujemo da ćemo taj talas odlazaka preseći.

Što se "Dedinja" tiče, mi sve vreme šaljemo naše doktore na usavršavanje, edukujemo mladi kadar i planiramo da uradimo smenu generacija. Svi naši volonteri i lekari na određeno vreme prolaze odgovarajuće škole. Dobili su svoje mentore i obrađuju podeljene oblasti, koje moraju da prođu sa svojim mentorima. Na kraju ja određujem komisiju na engleskom jeziku od inostranih profesora, koji će verifikovazi njihovo znanje.  Na taj način mi ćemo imati gotove stručnjake.

Foto: Ilustracija/Pixabay

• Koliku bi po vama kardiolozi i kardiohirurzi trebalo da imaju platu?

- Polovina novca koji dobijaju u Nemačkoj i Skandinaviji, bila bi smisao njoihovog opstanka ovde. Sada kardiolog ima oko 120.000 dinara. Mislim da bi malo koji  kardiolog ili hirurg sa 2.000 do 2.500 evra želeo da ide u inostranstvo.

• Kakve su bile rekacije kada ste se vratili?

- Vratio sam se zato što je bilo združene želje zaposlenih i pacijenata. Niko nije zaboravio ono vreme kada je na čekaonicama Instituta pisalo: "Ako nemate vezu, ja sam vam veza". Ili, "ako vam neko traži novac sa mnom deli". Na prvom sastanku sam rekao zaposlenima da nemaju razloga za strah nikakve vrste. Moje životno geslo je da bi čovek uspeo on mora da ima prijatelja ali da bi veoma uspeo, mora da ima neprijatelja. Zato sam im rekao da se ne plaše, jer ja moje neprijatelje negujem, oni su najverniji hroničari mojih uspeha. Radim pošteno. Ne kradem. Svakog mogu da pogledam u oči, ne dozvoljavam da se krade u moje ime...

Foto: Nikola Tomić

• Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao "da gleda" da na čelu ustanova u njegovom resoru nema Crnogoraca.  Osećate li se prozvanim?

- Gledao sam njegovu biografiju i kada je rođen. Ja živim 50 godina u Srbiji, odlično znam srspki jezik, verujem da ministar na mene nije mislio jer mi je dva puta ukazao poverenje kao vršiocu dužnosti direktora Instituta i kao direktoru. Ja jesam iz Crne Gore ali verujem da je ta izjava bile nespretna a ubeđen sam da nije mislio na mene jer ja znam da on nikoga ne mrzi a pogotovo mene ne.

• Ima li Srba na čelu zdravstvenih ustanova u Crnoj Gori?

- Mislim da ih nema mnogo. Znam doktora Todorovića koji je na čelu Onkologije. Poznavao sam i dr Nikolića koji je bio šef hirurgije. Vrlo malo ih ima.

• Da li je bila neka epidemija dok ste bili ministar?

- Nije. Ja sam bio ministar samo 42 radna dana. Ali, u to vreme sam išao da nabavljam sirovine za čuvene kineske lekove. Upoznao sam tadašnjeg ministra zdravlja, baš u vreme kada je nastala žestoka epidemija SARS-a, koja je sada nadmašena. Još tada smo mogli da kažemo da je SARS plod genetskog inžinjeringa. I sada, kada govorim o novom koronavirus, to ne bi isključio. Kina je jedna ekspanzivna zemlja koja je dostigla sami svetski vrh, i koju treba na bilo koji način opomenuti i usporiti. Tako da genetski inžinjering i biološki terorizam ne bi isključio ni u ovom slučaju. U moje vreme je bila epidemija bombi.

Borba sa koronavirusom u Kini Foto: Tanjug/AP

• Da li je osiromašeni uranijum razlog sve većeg broja obolelih od tumora?

- Smatram da jeste. I, smatram da mi i sada trpimo posledice Černobilja a da će posledice uranijuma tek dolaziti. Često sam bio domaćin tadašnjem ruskom ministru za vanredne situacije Sergeju Šojgu koji je dana ministar odbrane Rusije. Sećam se, kada je bombardovan gerneralštab, pričali smo kako će se tek ispitivati šta je na nas bačeno i koliko je toksično.

• Čujete li se Vojislavom Šešeljem?

- Čujem se.

• Da li ćete se naći na nekoj izbornoj listi?

- Ne. Moja izborna lista je Dedinje, i ja sam se maksimalno posvetio razvoju ove ustanove. Dolazim u 4 sata na posao. Ispunjavam svoj životni san da se Dedinje 2 izgradi. Živim život da se ova zgrada napravi.

VIDEO: Sanacija Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije 

(LJ. Račić)