Poznati srpski glumac menja grad za selo: "Deca u malim sredinama imaju zdraviji odnos prema životu"

Printskrin: Youtube

Glumac Branislav Tomašević svoju karijeru izgradio je u Beogradu, ali svoj život ne vidi (samo) u gradu, pa je odlučio da se vrati i na selo - da obnovi imanje, bavi se voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom. Njega sada možete gledati u pozorištu, na TV ekranima ili slušati njegove pesme na radiju, ali ga sresti i negde u Semedražu, gde nije glumac i pevač već - seljak.

Ako ste mu dragi gosti, možda će za vas zaklati i neko jagnje.

Preporučujemo

- Mislim da su danas deca koja žive u ruralnim sredinama, zaštićenijim sredinama od ovog gradskog ludila, imaju zdraviji odnos prema životu i znaju šta znači život zaista. Taj kontakt sa zemljom i sa prirodom, koji se izgubio u poslednje vreme posebno u većim sredinama, mislim da je neophodan za nove generacije - kazao je Tomašević u gostovanju na kanalu Balkan Info.

Život na selu i saživot sa prirodom za njega su poseban izazov. Ali, kaže, u prirodi nije sve kao što se to čini nekome ko ne napušta gradsku vrevu. Tako, iako je ljubitelj životinja, otvoreno je govorio i o lovu, ali i klanju.

- Ja kad sam došao u Semedraž da upoznam svoju buduću ženu sa babom i dedom, moja baba, sva onako uzbuđena, pošto je moja devojka u tom momentu živela u Parizu, kazala je "Jaoj, sine, što ne reče da dolazite, da zakoljemo jedno jagnje...". A ona je pogledala onako, "šta da zakoljete...?". A tamo je ljudima najnormalnije kad ti dolazi neki drag gost da se kaže "pa čekaj, sad ćemo časkom jagnje da zakoljemo" Sada i kad se govori o tom klanju životinja, već je sve postalo kao nešto jako strašno. Mislim da ni to nije previše normalno - pričao je.

Tako je otvorio jednu veliku temu - možemo li o prirodi pričati ako je dovoljno ne upoznamo.

- Ja sam čovek koji je dosta posvećen prirodi i brzi o divljim životinjama. Prosto, ljudi nemaju realnu sliku šta je zaista priroda i kako sve to funkcioniše i onda su skloni da imaju neke jako pogrešne i ružne komentare, jer neko iz 4 zida iz Beograda ne može da bude zaljubljenik u prirodu i da bude "zeleni". Ja sam magistar šumarstva, član sam lovačke komore Srbije. Znam koliko se ti ljudi daju da bi napravili nešto veliko i kvalitetno, da bi na određenom prostoru sve funkcionisalo kada govorimo o brojnosti životinjske populacije... A "zeleni" koji nisu za ubijanje životinja ne znaju šta znači ta svinjska kuga, koja može da počisti celu populaciju i da ostanemo bez i jedne divlje svinje. Nije sve jednostrano, jer se čovek toliko umešao u prirodne prostore da priroda nije u stanju da funkcioniše bez prisustva čoveka - priča glumac.

Kaže, život na selu mu prija, jer život u Beogradu poslednjih godina smatra nepodnošljivim.

Foto: Nikola Tomić

- Mene čine nervoznim te gužve svakodnevne u saobraćaju, da treba nekad do Novog Beograda u špicu putujem i po 2 sata. Ja kad odem u svoj rodni Gornji Milanovac, ja tamo za 5 minuta stignem i do najudaljenije tačke u gradu. Ja mislim da ljudi u malim sredinama nekada nemaju svest o tome koliko su privilegovani za neke stvari i koliko im je sve mnogo dostupnije i jednostavnije. Definitivno me taj boravak van grada u prirodi opušta i reklaksira. Ja kada nemam nikavu obavezu ovde, ja idem u selo pa tamo uzmem motike, pa okopavam voće, pa prskam, pa orezujem, pa freziram... - priča glumac.

Kako kaže, ljudi i ne vide potencijal imanja koja su napustili, a možda se i ne trude dovoljno.

- Meni je poražavajuće da postoje domaćinstva koja se nalaze u krugu od 10 kilometara od Gornjeg Milanovca, femnomenalna, koja su prazna. Naši ljudi su vrlo spremni kada odu iz ove zemlje u inostranstvo da rade i po dva - tri posla, i to je ok, a ovde kad dođu nekako su vrlo ušuškani i čekaju sve na gotovo, a niko nam ništa neće dati na gotovo. Ja volim da moja deca imaju da pojedu i zdravu povrćku i voćku i neko zdravo meso. I eto, hoću da im to organizujem na svom imanju - kazao je glumac ali je dodao da je možda on zbog prirode svog posla malo i "privilegovan", jer imanje može da obilazi i tokom radne nedelje.

Smatra i da bi podrška države seljanima i mladima koji odluče da se na selo vrate bila dobrodošla.

- Za 10.000 evra može da se kupi 10 krava. Podelite ih mladim domaćinima, neka svako ko želi da se vrati na selo, za početak u prvoj godini dobije po jednu kravu, ako je vešt i sposoban, da i on obeža državi da će ne znam, za dve godine morati da tu kravu vrati kroz, na primer, tele. Meni je potpuno iracionalno da mi uvozimo beli luk, svinjsko meso, jabuke, to je potpuno suludo. Znam koje potencijale imamo, znam kad sam bio klinac da vidim na hiljade ovaca i krava na putu od Beograda do Gornjeg Milanovca - kazao je on.

(Telegraf.rs)