Ove objekte u Srbiji će pretvoriti u karantin, tamo će smeštati zdrave: Najnovije mere protiv korone

Srbija je odlučila koje će objekte pretvoriti u karantin za eventualni smeštaj osoba koje su bile u zaraženom području ili u kontaktu sa zaraženom osobom, a nemaju ni temperaturu ni druge simtpome novog korona virusa COVID 19.

Na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i epidemiološke situacije u svetu i u zemljama u okruženju, Srbija je pripremila niz najnovijih mera za kontrolu širenja i suzbijanje infekecija izazvane novim virusom.

Preporučujemo

Između ostalog su definisani kapaciteti za karantin za smeštaj zdravih ljudi koji dolaze iz žarišta. Radi se o dva objekta koji pripadaju Vojsci Srbije, od kojih je jedan u Stragaru kod Kragujevca, a drugo je Vojni objekat na Rajcu. U Stragaru je na raspolaganju 140 a na Rajcu 40 kreveta. 

Definisani su i kapaciteti za izolaciju na infektivnim klinikama.

- 80 kreveta na VMA, 20 kreveta u Vojnoj bolnici Niš i VMC u Novom Sadu - navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja o najnovijim merama.

Zašto baš kasarne?

Profesor Branislav Tiodorvić, epidemiolog objašnjava za Telegraf.rs zašto se u ovakvim situacijama uzimaju baš kasarne. Napominje i da narod ne treba da se plaši ni izraza karantin - jer će u njega da se smeštaju zdrave osobe, a ni to što će za te namene, između ostalih, biti korišćene i kasarne, odnosno vojni objekti.

- Narod odmah kad čuje da se kasarne pretvaraju u karantine pomisli "gotovo je", "kraj", "došao je sudnji dan" a ne treba tako reagovati. Kao prvo, karantin nije za bolesne ljude. Bolesni se smeštaju u infektivne klinike. Karantin je za zdrave, za osobe koje su boravile u zaraženo područje, ili bile u kontaktu sa obolelim osobama - objašnjava prof. dr Tiodorović:

- A zašto baš kasarne? Zašto se vojska pominje? Pa zato što će ona najlakše da obezbedi objekat u smislu da se omogući njegovo korišćenje. Vojska ima krevete, posteljinu, kuhinju, brzo može da očisti i okreči prostor... Karantin je mesto zdrave ljude u kojima oni moraju normalno da žive.

Pored ovih objekata u karantine će se po potrebi pretvarati i hotelski smeštaj, ali je to za sada, kako se navodi, malo verovatno.

Naš sagovornik navodi da može da se dogodi i da ništa od svega ovog ne bude iskorišćeno.

- Mi smo imali i u pandemiji svinjskog gripa spremne objekete za karantin, pa ih nismo iskoristili. Nije bilo potrebe. Tako i ovog puta može da se desi. Sve to mora da se pripremi, bez obzira na to da li će se koristiti ili ne.

Nove mere podrazumevaju i pripremu kapaciteta u domovima zdravlja, bolnicama i službama za hitnu medicinsku pomoć za reagovanje u slučaju epidemije, kao i definisanje kapaciteta na infektivnim klinikama za izolaciju u slučaju pojave prvih pozitivnih slučajeva.

Na koliko testiranih prvi zaraženi? 

Naš sagovornik kaže da je teško reći na koliko testiranih se javlja prvi potvrđeni slučaj na novi korona virus, ali ističe da ne treba da se iznenadimo i da nam se danas pojavi prvi slučaj, koji je najbitniji. 

- Najvažnija stvar ovog trenutka jeste otkriti prvi zaraženi slučaj kod nas, i zbrinuti ga. Ako korona virusa ima u Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji, meni ne bi bilo iznenađenje da se danas pojavi i kod nas. Mi imamo preko 56 testiranih, testiramo samo one ljude koji dolaze iz zaraženih područja i to one koji sa izrazitim brojem a to su Kina, Južna Koreja, Japan, Tajland, Singapura iz Evrope je to Italije. Sve ostale mi ne testiramo, jer ako ima u Francuskoj 14, u Nemačkoj 7 , nemoguće je da taj naš čovek dođe u dodir sa tih 7 obolelih. To je jednostavno nemoguće. Zato je onaj podatak gde je putovao, kretao se, i te kako važan jer se simpt+omi gripa i korone veoma malo razlikuju - objašnjava Tiodorović.

U najnovijim merama se pominje i povlačenje zaštitne opreme iz robnih rezervi na osnovu preteće epidemiološke situacije - 92.000 maski, 75.500 kapa, 49.000 kaljača, alkohol za dezinfekciju ruku i opreme, dezinficijensi za prostorije. Navodi se i snabdevanje privatnih apoteka manjom količinom maski kako bi se građani obezbedili, ali i nabavka automobila koji bi se eventualno stavili na raspolaganje hitnoj pomoći, institutima i zavodima.

Kao jedna od mera navodi se i razmatranje proglašenja vanredne situacije lokalno ili na državnom nivou u slučaju razvoja epidemije, ali je, odmah se ističe, to malo verovatno.

(Lj. R.  - lj.racic@telegraf.rs)