Iguman Manastira Tumane ima važnu poruku za sve vernike: Virus neće moći da uništi Vaskrs

Jeromonah Dimitrije; Foto: Marko Jovanović

Građani Srbije ove godine neće moći da dođu u crkvu na liturgiju povodom Vaskrsa.

Preporučujemo

• Kako vernici da proslave najveći hrišćanski praznik u svojim domovima, pitali smo igumana Manastira Tumane, Dimitrija.

- Situacija u kojoj smo zaista je specifična i u novijoj istoriji crkve nepoznata, pa samim tim je neuporedivo osetljivija u svim svojim segmentima. Ova pandemija virusa nešto je sa čime se danas suočava čovečanstvo u celini. Vidimo različite slike tog stanja, od smrtnosti velikih razmera, do blažih okolnosti. I naša država i Crkva suočeni su sa njom. Država u merama i brizi za očuvanje ljudskih života i pokušaju da pandemija bude kontrolisana i Crkva koja brine za sve to, ali i iznad toga brine o duhovnom stanju i spasenju svoje pastve.

- U staranju za spasenjem i sjedinjenjem sa Gospodom vernog naroda, bez koga nema punoće liturgijskog sabranja, Sveti Sinod uputio je molbu nadležnima, da se zarad učešća u prazničnom bogosluženju ublaži policijski čas prvog dana Vaskrsa. U tome je istinski pokazana briga i odgovornost najvišeg tela Crkve prema svojim cadima i dato je sve što je bilo moguće, da se praznik proslavi na najbolji način u aktuelnim okolnostima. Ocena stručnjaka je takva, da bi time bila u ozbiljnoj meri narušena kontrola širenja pandemije.

- Vernicima je, što je i očekivano to teško palo. Ali tako je kako je. Onaj ko odlučuje nosi odgovornost i pred Bogom i pred ljudima. U ovim okolnostima najveći problem predstavljalo bi bilo kakvo unošenje nemira i dodatnih problema. Dakle, verni narod nije kriv što ne može da učestvuje u bogosluženjima, ne nosi odgovornost za to i samim tim pred Bogom ne samo da je opravdan, već će i liturgijski biti pribrojan, kao onaj koji je sa blagoslovom odsutan. U svojim domovima molitveno i praznično svi će proslaviti praznik pobedonosno sa verom u Vaskrsenje.

• Šta treba da urade oni koji se nisu pričestili?

Verni narod koji se zbog vladajućih mera ne može pričestiti životvornim i svetim tajnama tela i krvi Gospodnje, treba da blagodari Bogu koji nas ne ostavlja, već nas poznaje i prepoznaje kao svoje, uvek i svagda. Našom slobodom želimo da se sjedinimo sa Gospodom, okolnosti iznad nas nam to ne dozvoljavaju. Jasno je Gospod vidi i našu želju i nameru i nastrojenje našeg srca i neizostavno ne samo da će nam uračunati u spasenje, već će nam i mnogostruko nadoknadoti i pokriti grehe naše nemerljivom milošću svojom.

• Da li na Uskrs vernici treba da izgovore neku posebnu molitvu ili je dovoljno da se pomole kao što se inače mole?
• Foto: Marko Jovanović

Na Vaskrs vernici treba da budu u molitvenom raspoloženju neprestano poput svetih apostola. Ali iznad toga treba da budu radosni istinski i potpuno, jer nema tog virusa niti tog stanja, koje može i sme da pomuti značaj i sijanje Hristovog Vaskrsenja. To je važno napomenuti baš u ovoj situaciji. Ne dajmo nikome i ničemu da baci senku na vaskrsnu radost- jer je ona zalog nade našeg vaskrsenja i pobeda života nad smrću.

• Mnogi smatraju da će nedolaskom na liturgiju "izdati svoju veru". Šta biste im Vi odgovorili?

Izdaja vere bila bi onda i samo onda kada ljudi po svojoj volji i sopstvenom nemaru ne bi bili na Svetoj Liturgiji. U ovoj situaciji sve je jasno. Vernici ne nose odgovornost i u tom smislu Vaskrsli Gospod će ih blagosloviti i pribrojati u liturgijsku zajednicu, ponavljam, kao one koji su opravdano, po nužnosti odsutni.

• Da li postoji način i da li treba vernici nekako da se "iskupe" zbog toga što neće prisustvovati liturgiji?

Svojom smrću i vaskrsenjem Spasitelj i Gospod naš Isus Hristos iskupio nas je od greha i smrti. Sveta Liturgija kao nebeski dar zemlji vekovima svedoči upravo tu istinu. Njoj se ne prisustvuje, već se u njoj učestvuje, njome se živi i zato narod i pati što je uskraćen za sjedinjenjem sa večnim životom ovde i sada. I neverujući ljudi treba da razumeju da je za pravoslavne hrišćane liturgija neodvojiva od samog života. Za nju i radi učešća u njoj ranohrišćanski mučenici polagali su glave.

Foto: Marko Jovanović

• Kako vi u manastiru proslavljate praznik?

Manastir je zajednica monaških lica koji u njemu žive pre svega. I samo bratstvo po ustrojstvu crkve čini liturgijsku celinu. Slava Bogu u Tumanu se redovno služi. Radujemo se prazniku, ali smo iskreno rečeno i žalosni, što verni narod biva u ovakvom iskušenju. Na svakoj liturgiji koju služimo pominjemo sve one koji su odsutni, svesni činjenice da su oni upravo zbog situacije koju trpeljivo nose, uzvišeniji od nas pred Gospodom. Sve ostalo što čini pripremu radosnih dana u svom je redu i poretku.

• Imate li još koju reč pouke za sve nas?

Smrti gde ti je zalac, pakle gde ti je pobeda? Pevajmo svi sa horovima svetih i angela. Pobedio je život, vaskrsenje je pečat toga. Hristos je sa nama i među nama. U toj svetoj i osveštanoj radosti prebivajmo u svetle i spasonosne dane ove. Neka nam to bude centar delanja, a ne samo brige. Korona ne može da umanji svetlost Vaskrsloga Gospoda koja nas blagodatno odsijava i ukrepljuje. Silom svoje pobede Hristos će nas osloboditi i ovoga iskušenja. Sa tom nadom kličimo neprestano Hristos Vaskrse, Uistinu Vaskrse! Neka Srbiju, u ime naših svetih predaka, svetih heroja i velikana, ovaj pobedonosni pozdrav osvešta i ognjeno očisti i zaštiti. Da uvek bude duboko ukorenjen i ostane u našem srcu. Sve do obećanog Carstva Božijeg koje očekujemo.

(Telegraf.rs / I.N.)