• 4

Baka Ankica (92) skoro 25 godina traga za sinom, fudbalerom Spartaka: Oči su joj izbledele od tuge

Ivan Nikolin, fudbaler i trener Spartaka, nestao je u januaru 1996. godine, kada je imao skoro 41, nikome se nikada nije javio, njegova majka Ankica podržala uvođenje sistema Amber alert, da nijedna majka ne doživi što i ona

  • 4
Ankica Nikolin, Kolut, Sombor, traga za sinom Ivanom

Foto: Milena Sopic

Oči bake Ankice Nikolin (92) iz Koluta kod Sombora izbledele su od čekanja. Više od dve decenije unazad,  njena jedina želja jeste da, pre nego što ih zauvek zatvori, dočeka da vidi svog nestalog sina Ivana, ili bar da se nađu njegovi posmrtni ostaci. Jer  sve više ujedno bledi i nada u njenom srcu da je on živ.

Sa druge strane, ova majka koja već 24 godine traga za svojim sinom, i u tom traganju je sama nakon što joj je suprug preminuo, svaki put se obraduje kada se pronađe neko ko je nestao u Srbiji. Ipak, radost koju je danas osetila porodica iz Svrljiga kada je pronađen mladić David Nikolić (19) iz sela Ribare, ona nije još doživela, a prošlo je više od dve decenije.

- Moja prva i poslednja misao je sin Ivan. Sve podseća na njega. Pisma, fotografije, plaketa "primernog vojnika", sitnice koje mi je donosio sa putovanja, ručno izrađeni ukrasi za kuću, izgovorene reči. I, teško podnosim što se niko više ne angažuje u potrazi za njim - počinje priču za Telegraf.rs baka Ankica Nikolin, koja nema na koja vrata nije zakucala ne bi li nešto saznala o svom sinu.

Bio privržen porodici 

Ivan je nestao polovinom januara 1996. godine u Subotici. Te godine kada je nestao, napunio bi 41 godinu. Danas bi imao 65.

- Po zanimanju je mašinbravar, inače sportista, golman fudbaslkog kluba "Spartak" iz Subotice. Nakon završetka aktivne karijere bio je trener "petlića", podmlatka istog fudbalskog kluba. Imao je suprugu, sina (16) i ćerku (12). Živeli su u porodičnoj kući koju su gradili uz pomoć roditelja i uz puno njegovog angažovanja - kaže nam baka Ankica.

Na dan kada je nestao, Ivan je došao sa treninga, odložio plaćene kućne račune, počastio ćerku i njenu drugaricu čokoladom i obavio neke kućne poslove.

- Ništa nije slutilo na nestanak. Viđen je poslednji put u popodnevnim satima kod ograde susedne kuće. Razgovarao je sa komšijom, aktivnim vojnim licem. Nikada se nikom nije javio - kaže ova neutešna majka.

Prema njenim rečima, nikada nije imao običaj da ode na nekoliko dana od kuće. Da se izgubi, što bismo rekli. Štaviše, bio je privržen svojoj porodici.

- Bio je odgovoran na poslu, dobar trener, dobar drug i saradnik - kaže ova Bunjevka, koja se u Kraljevinu Jugoslaviju doselila iz Mađarske.

Do pre 9 godina, za svojim sinom, tragala je sa suprugom Matijom, kojeg je upoznala u Batinskoj bici, i kojeg je negovala kao ranjenika. Imala je svega 15 godina.

Ankica Nikolin, Kolut, Sombor, traga za sinom Ivanom

Foto: Privatna arhiva

Suprug je ranjen 1944. godine u Batinskoj bici. Negovala sam ga tada jer sam radila kao bolničarka, a kasnije sam se i udala za njega. I Matija je bio sportista i fudbaler. Ivan je od njega nasledio taj sportski duh. Imam  i ćerku Katarinu, ona je u Kanadi, udata je. Kada je Ivan nestao, pričalo se da je otišao u inostranstvo, ali to nije istina. On nikada nije želeo da ode u inostranstvo jer je bio aktivni fudbaler. Po završetku karijere, trenirao je druge, a neki od njegovih pulena postali su reprezentativci - priča nam baka Ankica.  

Spremljeno i grobno mesto

Suprug je bio po zanimanju stolar. Živeo je do 2011. godine zajedno sa njom u traganju za Ivanom, i uvenuo od tuge. Nakon njegove smrti na spomen ploči uklesan je i Ivanov lik kao sportiste, kako bi se tu položili i njegovi posmrtni ostaci kada se i ako se ikad nađu.  

- Sve više bledi nada u mom srcu da je Ivan živ. Pre nekoliko godina smo pripremili i grobno mesto za njega uz oca. Zato sam i zatražila od Višeg javnog tužilaštva da mi uzmu DNK uzorak u slučaju da se nekada pronađu Ivanovi posmrtni ostaci da se imaju sa čim uporediti - kaže ona i dodaje da su ona i suprug aktivno sarađivali sa policijom do te mere da su im čak rekli da su "dosadni" sa svojim pitanjima "ima li nešto novo u istrazi:

- Kontaktirali smo i vojne vlasti, išli u Generalštab, obraćali se službi traganja Crvenog krsta od kojih smo dobili odgovor da se nadamo da "će se Ivan sam javiti". Deset godina nakon nestanka, 2006. godine podneli smo Višem javnom tužilaštvu tužbu protiv NN lica i više puta odlazili da vidimo kako napreduje istraga. Spis je postajao sve "deblji", ali pravog traga nije bilo.

Kako nijedna majka više ne bi provela život u čekanju svog deteta kao ona, Ankica je prošle nedelje podržala inicijativu uvođenje sistema Amber alert. To je učinila prošle nedelje kada ju je posetio osnivač Fondacije "Tijana Jurić" koji se grčevito bori za ovaj sistem u Srbiji.  

Video: Da li biste pristali da vas ovaj zvuk probudi u 3 ujutru kada je dete u Srbiji nestalo?

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • !?

    Ovakve sudbine su neizrecivo tragične... Onda, kakvog smisla ima da im nadležni kazu da su dosadni sto se raspituju kad im je samo to preostalo, a trebalo bi imati strpljenja i razumevanja koliko god i sta god da pitaju i traze od njih, jer od koga ce drugog, pa budimo ljudi prema ljudima ili dajte otkaz ako niste dorasli svom poslu.

  • mama

    Bravo za Jurica divan covjek

  • toni

    Ovo drzava ne sme da zaboravi nikad i sta radi ta nasa policija meni nije jasno vise da neko nestane i da oni cute 20 godina sramota...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima