Pećina u Srbiji u kojoj se 300 ljudi sakrilo od ubica: Majka s bebom je napravila jednu grešku

Tri stotine žena, dece i starijih meštana sakrilo se u zbeg-pećini Kađenica, koja je ušuškana u gustoj šumi podno Ovčara. Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave pronašli su spas i mislili da su preživeli, ali onda je jedna majka s bebom napravila grešku, i ubice su ih pronašle.

Preporučujemo

 - U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni. Međutim, majka sa detetom izašla je ispred pećine, Turci su čuli plač bebe, prejahali tada plitku Moravu i pronašli odbegle Srbe - kaže za RINU Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačak, pričajući o događaju koji se desio u Drugom srpskom ustanku.  .

Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine. Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama, ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.

"Dimna" pećina

- Pećina je od turske reči "kad" što znači dim i dobila ime. Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj bolni događaj. Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida, pa ova pećina ima i odlike crkve - rekao je Nikolić.

Pred početak Drugog svetskog rata očišćen je put koji vodi do ulaza Kađenice, a ispred njega postavljen je drveni krst visok više od 50 metara. Pećina je skroman speleološki objekat, bez pećinskog nakita, ali od izuzetnog istorijskog značaja.

Ili preko mosta, koji je u lošem stanju ili zahtevnim planinskim stazama

- Ne možemo reći da veliki broj ljudi dolazi u obilazak zato što je sam prilaz nepristupačan. Do ovog prirodnog kazamata vodi put preko Zapadne Morave, ali most je u jako lošem stanju, pa se nikako ne preporučuje njegov prelazak. Drugi alternativni put su planinarske staze preko Debele Gore koje su u pojedinim delovima izuzetno zahtevne i zato ne može svako da ih pređe - kaže Goran Nikolić.

Na ovom mestu koje čuva tužnu sudbinu srpskog naroda svakog Vidovdana služi se parastos da se njihova tragična sudbina nikad ne zaboravi.

(Telegraf.rs/RINA)