U selu Janka Veselinovića ove godine nema nijednog đaka prvaka: U celoj Mačvi učionice sve praznije

Škola u Glogovcu Foto: Dragan Grujić

Mačva je i danas "bogata cura", kako ju je davno opisao Janko Veselinović. "Sve što se u njenu crnu utrobi baci, donosi bogata ploda", pisao je Janko. Nije se mnogo toga promenilo iz vremena velikog književnika - u selima širom ravnice vredni ljudi i danas obrađuju zemlju, ali je bogata Mačva dosta siromašnija - ljudima. Odavde ih odlazi sve više, a rađa se sve manje dece, pa su na početku nove školske godine učionice u školama - sve praznije.

Preporučujemo

Upravo je Glogovac, selo u kojem počiva Janko Veselinović i gde radi izdvojeno odeljenje osmogodišnje škole koja nosi ime velikog književnika, primer sumorne i tužne slike Mačve. U ovom selu ove godine nema đaka prvaka, dok će u celoj opštini sa nešto više od 26000 stanovnika svega 208 mališana u utorak prvi put zakoračiti u školu.

- Mladi odlaze jer ne pronalaze interes u poljoprivredi. Nije samo u selima malo dece. Osnovna škola u Bogatiću je najveća u opštini, a prošle godine, prvi put u istoriji dugoj skoro 200 godina u prvom razredu smo imali svega dva odeljenja, dok ih je ranije uvek bilo najmanje tri. Iako se u našu školu u više razrede upisuju i deca iz okolnih sela, prošle godine smo jedva formirali četiri odeljenja petog razreda - kaže Milorad Ercegovčević, direktor Osnovne škole"Mika Mitrović".

Selo Belotić Foto: Dragan Grujić

U šest matičnih osnovnih škola i osam područnih odeljenja u utorak će u školu krenuti ukupno 1878 učenika što je za 69 manje nego prošle godine.

Učitelj Dragan Đurđević se sa osmehom i setom na licu priseća vremena kada su škole bile pune, a koje se, na žalost, nikada neće ponoviti.

- Davne 1993. godine u prvi razred je krenulo 36 đaka. Sećam se da je učionica bila tesna, nisu si đaci i roditelji mogli da uđu. Jednom prilikom, kada je u mom odeljenju boravio prosvetni inspektor, on nije imao gde da sedne. Prošle godine bilo je svega pet đaka prvaka i mnogo mi je žao što ću sa tako malo učenika u odeljenju za tri godine završiti svoj prosvetarski staž - priča Đurđević.

Za neverovati je da u opštini, čije ime asocira na bogatstvo, između popisa "nestaju" čitava sela sa 4.000 stanovnika. Statistički podaci, međutim, sve objašnjavaju. Oko petine stanovništva je starije od 65 godina, polovina porodica ima samo jedno dete, a stopa prirodnog priraštaja je godinama unazad između 8 i 10, ali u - minusu.

(Telegraf.rs)