Saša je samohrani otac 5 dece, majka otišla: "Teško je kad treba da spremite doručak... kad se nema"

Sramežljivi pogledi, iskreni osmesi i čvrst stisak ruke ispred oronule kuće čija fasada odaje njenu dotrajalost, dočekali su nas u ulici na samom kraju banatskog sela Mramorak u opštini Kovin. Tamo, u staroj kući, u veoma teškim uslovima, kako znaju i umeju, žive Mihajlo (9), Stefan (12), Nenad (15), Nevena (17) i Nikola (19) Damnjanović, sa ocem Sašom, bez majke koja je otišla pre punih 7 godina.

Preporučujemo

Dom Damnjanovića je, iako skroman, pun graje. Možda Damnjanovići nemaju nov nameštaj i kuću kakvu priželjkuju, ali imaju jedni druge: i osmehe na licima koji ne nestaju uprkos njihovoj muci. Baš tako, sa osmehom, dočekali su nas svi ispred sive kapije njihove kuće, pomalo stidljivo, ali srdačno, u nadi da će njihovoj porodici neko moći da pomogne da žive bolje... Pristojnije.

Nevena, jedino žensko dete ove šestočlane porodice, odmah nas, kako smo kročili u dvorište i tim koracima delom ušli i u njihov život, pita kakvu kafu pijemo - gorču ili slađu. Stidljiva deca utrčavaju u kuću, svi, osim najmlađeg, Mihajla. Mali vragolan znatiželjno posmatra kameru sa koje, ispostaviće se, nije mogao da skine pogled sve do samog rastanka.

Foto: Marko Jovanović

Na podnevnom suncu koje je peklo kao usred leta, Saša Damnjanović započeo je svoju priču i priču svoje dece prisećajući se davne 2013. godine i jutra koje je promenilo sve - kada se njegova tadašnja supruga spakovala i otišla.

- Ova naša borba traje osam godina, sedam punih, ovo je osma. Spakovala se, izašla je iz kuće i nije se vratila više. Zvao sam je, pisao joj tog dana... U pola 10 uveče mi je napisala da je više ne tražim... Na početku je zvala da pita kako su deca. Rekao sam joj da dođe, da ih obiđe, ona je pričala da nema para. Sudski smo se razišli i na sudu je rekla neke teške reči - neka deca ostanu kod njega zauvek - priseća se najtežih trenutaka ovaj samohrani otac.

Foto: Marko Jovanović

Deci je, kaže, posle svega, prepustio da sami odaberu hoće li se viđati sa majkom ili ne. Ipak, oni su sami odlučili da više ne budu u kontaktu sa njom. Posle razvoda, Saša i njegovo petoro dece nastavili su da žive - trudeći se da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo.

Dobri đaci: Prvo škola, pa igranje

A njegova deca, ističe sa ponosom u glasu, dobri su đaci. Stefan, sada već šestak, čudi se svojim drugarima koji bi radije proveli vreme na tabletu, nego učeći. Jer, on, kako kaže, baš voli da uči.

- Da, tačno je sve što tata kaže. Nemam tablet, ali ni ne nedostaje mi da bih igrao igrice. Ne volim to. Više volim da učim. Ali, tablet će mi trebati ako nas budu vraćali opet na onlajn nastavu... - skroman je Stefan.

Ovaj dvanaestogodišnjak nam priča kako se snalazio za vreme epidemije korona virusa, kada su časove morali da prate onlajn.

- Odemo kod nekog druga, pa pratimo odatle. Pitamo da li možemo da pozajmimo. Imamo jedan tablet, pa onda se snalazimo, izađemo na ulicu i hvatamo besplatan internet, znate, za to ne treba šifra - objašnjava mi ovaj preslatki dečak.

Niko od dece, dok pričamo, ni u jednom momentu ne počinje da se žali, već pričaju da im treba samo ono osnovno. Toliko su skromni i teško mi je da poverujem da postoje deca koja ništa materijalno ne traže. A toliko toga nemaju. Ponekad ni za doručak.

Mast i hleb - nije sramota

Kupe džak brašna, pa Nevena i tata spremaju hleb. Šta će, kaže Saša, džak traje 19 dana, a šta posle? Kažem: "Ali ne možete da jedete samo suv hleb". Saša na tu moju konstataciju sleže ramenima i kaže:

- Pitajte Stefana šta je nosio juče u školu za užinu. Hleb i mast. Ali, nije to sramota.

Najmlađi sin Mihajlo, Foto: Marko Jovanović

Srednji sin, Nenad (15) završio je 8. razred ove godine i upisao srednju školu u Beogradu. Za Sašinu decu srednja škola se podrazumeva, iako nije obavezna, jer žele da se edukuju, ma koliko ih to koštalo. A od oca saznajemo da košta - i te kako.

- Samo dom za Nenada košta 5.385 dinara, za Nevenu isto toliko. Knjige za njih su 70.000 dinara. Treba im oko 16 knjiga, svaka je oko dve hiljade. Pošto ne možemo da kupimo nove, deca kopiraju, ali i to košta jer to nije jedna knjiga - kaže Saša.

Na moje pitanje šta je bilo najteže za svih ovih 7 godina otkad je sam sa decom, Saša zastaje i deluje kao da mu se hiljadu i jedna misao vrzma po glavi, kao da od toliko teških momenata ne može da izdvoji jedan. Uzdiše i govori:

- Teško je kad ujutru treba da spremite doručak deci... kad se nema.

Mesi hleb od malih nogu

Život bez majke i bez ženske figure, ćerku Nevenu primorao je da već sa 11 godina počne da kuva. Učila je, kako mi stidljivo priča, od svoje bake.

- Naučila sam prvo da kuvam grašak, kasnije i druga jela. I da mesim hleb... Kad ja nisam tu, onda tata mesi. Uspela sam da se organizujem, kad dođem kući iz Beograda, gde idem u školu, prvo počistim sve, skuvam, operem sudove, pa posle učim - priča Nevena, jedina sestra među četiri brata.

Nije se ni na šta žalila, volela bi da ima kompjuter ili laptop, i kao da joj ništa ne pada teško.

Slično je i sa Nenadom i sa Nikolom, najstarijim sinom, koji vanredno pohađa Višu saobraćajnu školu.

- Trudimo se da pomognemo tati koliko možemo - pričaju stariji sinovi, jer njihov otac, kako kaže, nije ni sposoban za rad.

- Dva puta sam operisao bruh, treba da idem u Beograd da mi skidaju mrežicu. A imam i očni pritisak... Džaba sve, kad čovek nema para ni za lekove - kaže Saša i dodaje da dosad nije smeo da ostavlja decu samu, u strahu da mu ih ne uzmu.

Nakon što je ispričao sve što mu je na duši, Saša nam je pokazao i unutrašnjost svog doma. Džak u kojem je ostalo još malo brašna, ispečen hleb i vangla sa testom stajali su na kuhinjskom stolu. Najviše je oštećeno kupatilo, u kojem više ni bojlera nema.

"Kako se kupate?", pitam, a odgovor se sam nameće.

- Grejemo vodu, šta ćemo - kaže Damnjanović.

Posle obilaska još dve sobe koje ukupno broj 5 kreveta, svako za po jedno dete, Damnjanovići nas ispaćaju ljubazno, baš kako su nas i dočekali. Ipak, na rastanku su Mihajlo, Stefan, Nenad, Nevena i Nikola bili manje stidljivi a više zadovoljni. A nadu da će im neko pomoći da žive bolje i pristojnije poneli smo i mi sa sobom, kada smo odlazili iz Mramorka, opraštajući se od ove šestočlane porodice.

Ukoliko želite da pomognete samohranom ocu i njegovoj deci, možete se javiti Saši Damnjanoviću na broj telefona: 066/459-904 ili na mejl d.simic@telegraf.rs.

(Telegraf.rs)