• 9

Ovo je jedino mesto u Srbiji u kome žive dabrovi, zaštićena vrsta: Napravili branu od 30 kubika drva

, Telegraf

Zakon o zaštiti prirode predviđa izuteno visoke kazne za one koji ugroze zaštićenu vrstu dabrova, a one se kreću od pola pa sve do dva miliona dinara

  • 9
Sremska Mitrovica, dabar

Foto: RINA

Pre nego što su nastale plodne oranice, područje Vojvodine nekoliko vekova unazad pokrivale su velike močvare, koje su bile prirodno stanište za dabrove. Prema zapisima, švedski prirodnjak Taube, tu je pronašao porodicu od osam članova ovih glodara.

- Dabar je iz Srbije istrebljen u prvoj polovini  19. veka. Lovljeni su zbog krzna, radi mesa i kastorijalne žlezde od čijeg sekreta su se pravili parfemi, ulja i kupke. Ono što je dodatno pogoršalo položaj dabrova u Vojvodini jeste bilo isušivanje bara i močvara. Zbog tih razloga dabrovi su nestali kako iz Srbije, tako i sa celog Balkana - izjavio je za RINU Mihailo Stanković stručni saradnik i istraživač iz Rezervata prirode Zasavica.

Na području Evrope ostalo je samo sedam prirodno sačuvanih populacija i u saradnji Biološkog fakulteta u Beogradu, Asocijacije iz Bavarske i Specijalnog rezervata prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, 2004. godine puštene su četiri porodice dabrova, tačnije 35 jedinki i tom prilikom svakom je ugrađen čip za praćenje.  Za šesnaest godina oni su se namnožili, tako da u preostalim močvarama ovog područja danas živi oko 100 dabrova.

- Preko dana oni miruju u svom brlogu, ali su aktivni tokom noći i najviše su aktivni od 22 sata uveče do 4 sata ujutru. Dabar je najveći glodar Evrope i Azije, dugačak oko metar, a težak oko 30 kilograma. Najčešće obaraju stabla drveća koja im kasnije višetruko služe - kaže Stanković.

Ukoliko dođe do osciliranja vodostaja od oborenih stabala dabrovi prave branu, a do sada ih je u Zasavici zahvaljujući vrednom radnu ovig glodara niklo čak deset.

- Najveća je dugačka čak pedeset metara i u nju su ugradili trideset kubika građe za pet i po meseci. Cilj te njihove brane je samo jedan, a to je da se održi nivo vode na jednoj određenoj dubini kako bi imali dovoljne količine za optimalni život,  tako se osećaju bezbedno. Deblje drveće najpre snažno zagrizu sekutićima, a potom ga glođu i tako celo ogule. Kora je njihova hrana - naglasio je Stanković.

Međutim, ovi neumorni graditelji ponekad umeju i da naprave veliku štetu, jer svako drvo košta po kubiku od 30 do 70 evra, a oni znaju da „pojedu“ mnogo kubika, samim tim i mnogo eura.

Iako mogu da prouzrokuju štetu, njihova pozitvna uloga kao prečišćivača prirode mnogo je veća.

Zakon o zaštiti prirode predviđa izutno visoke kazne za one koji ugroze zaštićenu vrstu dabrova, a one se kreću od pola pa sve do dva miliona dinara.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Саша

    Ко бре? Да бре!

  • Mica

    Pa gde je dabar, vidim samo dvogled.

  • Danijel

    Ima ih u rijeci Drini, blizu Loznice.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima