• 9

U Kragujevcu izgorela kuća iz 19. veka: Njen vlasnik je bio doktor koji je život dao za otadžbinu

, Telegraf

- Ceo svoj život posvetio je bio svome narodu i bio je neumoran radnik na dobru narodnjem. Vršio je najsavesnije svoju dužnost, pa ma kako teška i opasna bila i na vršenju takve dužnosti evo gde i život svoj dade - pisalo je u telegramu Nikole Pašića

  • 9
Kuća, požar, Kragujevac

Foto: Stranka slobode i pravde

U ulici Svetozara Markovića u Kragujevcu danas je izgorela kuća iz 19 veka. Požar je ugašen, povređenih nema. Ne zna se uzrok požara.

Kuća u ul. Svetozara Markovića 9 u Kragujevcu, poznata kao kuća dr Ilije Kolovića, predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture, rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac od 5. marta 1971. godine, piše portal U centar.

Kuća potiče iz prve polovine 19. veka i pripada grupi građevina nastalih u ovoj ulici tokom Miloševog doba. One predstavljaju materijalne ostatke arhitekture starog Kragujevca na osnovu kojih se može naslutiti izgled grada u tom periodu. Ova kuća je tipična građevina srpske čaršije, sa tremom i doksatom na prilaznoj strani, višeslivnim krovom pokrivenim ćeramidom, zidovima rađenim u bondruku i svim drugim karakteristikama vezanih za ovaj period.

Najvredniji detalji zgrade su svakako bogato ornamentisani stubovi na tremu i doksatu, zatim tavanice rađene od šašovca i autentična lučna vrata na pojedinim prostorijama. Zgrada je velike arhitektonske i etnografske vrednosti.

Kuća se nalazi na atraktivnoj lokaciji u samom epicentru Kragujevca. Njen vlasnik bio je doktor Ilija Kolović, kog je u 63. godini pokosio pegavi tifus.

Svoj život je dao svojoj otadžbini, znajući šta daje i zašto ga daje. Kolović, jedan od lidera kragujevačkih radikala, odmah je po izbijanju Prvog svetskog rata podneo ostavku na svoj položaj narodnog poslanika i sa činom rezervnog sanitetskog majora dospeo na dužnost u Četvrtoj rezervnoj bolnici u Kragujevcu, gde je lečeći srpske vojnike i civile od raznih bolesti i nadirućeg pegavca, i sam nastradao 18. februara 1915. godine po starom kalendaru.

Ilija Kolović je rođen polovinom 19. veka u siromašnoj seoskoj porodici u blizini Kraljeva. On u mladosti pokazuje dve važne vrline – veliku želju za učenjem i ljubav prema otadžbini. Posle završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu, Kolović kao državni stipendista odlazi na studije medicine u Pariz. Vraća se iz francuske prestonice sa zlatnom medaljom za izuzetne uspehe što tadašnji kralj Srbije, Milan Obrenović, nagrađuje ukazom kojim ga postavlja za sreskog lekara u Kraljevu. Posle deset godina provedenih u Kraljevu, Kolović prelazi u Kragujevac gde će raditi kao glavni lekar za kragujevački okrug do kraja svog života.

Kolović se po svom povratku iz Francuske priključio Narodnoj radikalnoj stranci. Za prekretnicu u njegovoj političkoj karijeri i aktivnije učestvovanje na političkoj sceni Srbije se može uzeti usvajanje Ustava iz 1901. godine. Novim ustavom je uveden dvodomni predstavnički sistem i u aprilu 1902. godine, nadaleko poštovani doktor Kolović biva izabran za člana Senata iz Čačanskog okruga. Nakon Majskog prevrata, Kolović odlazi u Ženevu sa deputacijom koju su činili 24 istaknuta člana, a koja je imala za cilj da pozdravi i u Beograd doprati novog kralja, Petra Karađorđevića.

Sledeće godine, pa sve do svoje smrti, Kolović je proveo aktivno se boreći protiv smrtne kazne, uz abolicioniste poput ministra pravde i kasnijeg predsednika Vlade, Dr Milenka Vesnića i narodnih poslanika Dragiše Lapčevića i Dragoljuba Joksimovića.

Vest o Kolovićevoj preranoj smrti se brzo pročula širom Srbije. U Politici je povodom njegove smrti izašao tekst sa podnaslovom ”Umro je jedan od najčestitijih političara u Srbiji”, gde između ostalog piše: “Nestalo je i poslednjega iz čestite i čuvene grupe kragujevačkih radikala… Zato, kada se bude pisala istorija političkog života u Srbiji osamdesetih godina prošloga veka moraće se sa poštovanjem zadržati na imenima ove grupe kragujevačkih radikala, koji se nisu grabili za položaje i bogatstva što su ih mogli dobiti i po svome umu i po svojoj vrednosti u stranci, ali koje nisu nikada mogli pridobiti da se zauzmu za nijednu nepoštenu stvar.”

Sa druge strane, tada veoma čitane Srpske novine povodom smrti doktora Kolovića pišu: “Dr. Ilija Kolović, narodni poslanik, umro je u Kragujevcu od pegavog tifusa. Pokojnik je, pored sveg svoga slaboga zdravlja, do kraja ostao na svojoj lekarskoj dužnosti… Radikalna stranka gubi u njemu uglednog predstavnika, a Srbija, koja je u svako doba mogla računati na njegove patriotske usluge, odanog pobornika srpske ideje.”

Izraze saučešća su izrazili mnogi, ali posebnu težinu nosi telegram predsednika Kraljevske Vlade, Nikole Pašića.

U Pašićevom telegramu napisanom u ratnoj prestonici, Nišu, je pisalo sledeće:

“Primite izraze moje duboke žalosti za izgubljenim mojim starim i dobrim prijateljem i drugom.

Ceo svoj život posvetio je bio svome narodu i bio je neumoran radnik na dobru narodnjem. Vršio je najsavesnije svoju dužnost, pa ma kako teška i opasna bila i na vršenju takve dužnosti evo gde i život svoj dade.

Žalim ga mnogo, ali je njegovo ime svetli primer za svakoga koji misli i radi na dobru otadžbine.

Neka mu Bog dušu prosti i neka mu je svetla uspomena među njegovim drugovima i u Srpstvu.

Pašić”

Ako želimo da postanemo dostojni istorije naše slavne, istu moramo i da znamo“!

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Marko

    A kuca godinama nema ni struju... i ne zna se uzrok? :\ A ostavili su je da propada godinama, sada se nekome pozurilo...

  • Zeljko

    Pa reklo bi se, da mu se i otadzbina oduzila...

  • Ja

    Vidi se da je "Zgrada velike arhitektonske i etnografske vrednosti". Baš su se trudili da je održavaju i čuvaju...užas! Raspadala se!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima