Prolazak kroz 3 šoka u kovid crvenoj zoni, jedinstvenoj u Beogradu: Pred nama se bore život i smrt

Teritorija Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa", koji je kovid bolnica, uopšte nije ravnomereno raspodeljena na zelenu i crvenu zonu. Zelenu čini samo hol na ulazu u zgradu, a sve dalje od ulaznih vrata ove zdravstvene ustanove, i svaki sprat više, čini crvena, u kojoj se život bori protiv smrti. U kojoj se i lekari i sestre uporedo sa pacijentima bore za vazduh. U kojoj je svaki sekund života obolelih od korona virusa sreća, i uspeh...  Pehom se smatra svako stavljanje na respirator. Još većim pehom, svaka smrt.

Ova bolnica je u kovid sistemu od 23. juna ove godine, i od tada nijednog momenta nije izlazila iz njega. Druge su izlazile, pa se vraćale. Ujedno je i jedina ustanova u Beogradu, u kojoj se operišu pacijenti oboleli od korona virusa, a čija je crvena zona postala svakodnevni deo života zdravstvenih radnika zaposlenih u njoj.

- Odavde počinje rastanak sa ovim delom sveta. Ovde se presvlačimo i ulazimo u crvenu zonu - kaže nam naš vodič, direktorka KBC "Bežanijska kosa", prof. dr Marija Zdravković, koja je i sama dva puta imala koronu, a čiju je majku, nažalost, uzela ova neman od pošasti:

- Većina ljudi se ove crvene zone najviše plaši. Mi, zdravstveni radnici se ne plašimo. To je naš svakodnevni život. Mi ovog trenutka živimo deo naših života u crvenoj zoni.

Crvena zona u ovoj ustanovi deo je koji je fizički odvojen i napravljen uz poštovanje striktnih epidemioloških mera za sprečavanje širenje kovida 19 među zaposlenima u bolnici. Da li se sve mere poštuju, svakodnevno proverava intrahospitalni tim.

- Ulazimo prvo u šok. To je najteži deo, a posle ćemo ući u lakše delove - priprema nas prof. dr Zdravković.

Nalazimo se na drugom spratu bolnice gde leže najteži pacijenti. U nekadašnju hiruršku kliniku - hirurgiju, ortopediju, urologiju, sada su se "uselili" najteži pacijenti.

- To je naš glavni šok. U njemu su se nekada lečili pacijenti koji su bili operisani od najtežih maligniteta, rađene im teške hirurške operacije... To je sada najviša zona šoka. Ovde počinje, u stvari, deo gde leže oni koji se bore za život. Koji su na ivici. 33 je u ovoj bolnici u Jedinici intenzivne nege. To je veliki broj. Ovo je jedina kovid bolnica u Beogradu u kojoj rade operacione sale, u kojima se operišu hirurški kovid pacijenti. Jer, ovo je kovid bolnica u kojoj je operacioni blok u centru kovid zone, bolnica koja je dežurna za akutne kovid infarkte. Jedino mesto gde se hirurški mogu lečiti kovid pacijenti.

Radost za svakog pacijenta koji se skine sa respiratora

- Imali smo takvih mnogo. Na desetine nam je poslato iz drugih ustanova - priča nam prof. dr Zdravković.

Jedan od pacijenata kojeg srećemo, i koji je raspoložen da priča, došao je u ovu ustanovu poluživ. 

- Imao je minimalne šanse da preživi. Manje od 10 odsto. Urađen mu je veoma kompleksan hirurški zahvat. Velikim uspehom naših timova, njemu je spasen život. Bio je na respiratoru, probudio se posle 4 dana, i on se sada dobro oseća. Mi kad stavimo pacijenta na respirator, trudimo se da on bude na njemu što kraće. Što je duže na respiratoru, manja je šansa da se "skine" sa njega. Zato mi sa ponosom pričamo o pacijentima koji su skinuti sa respiratora posle 40 dana. Posle 10 dana, to je veliki uspeh i za doktore i za pacijenta - priča nam direktorka ove kovid ustanove.

Pacijent o kojem nam govori, kaže nam da nije znao šta ga je snašlo.

- Bio sam do poslednjeg dana zdrav. Veče uoči svega sam išao da trčim. Moramo se čuvati - kaže nam on i ne zaboravlja da pohvali lekare i sestre, koji brinu o njemu i svim drugim pacijentima:

- Veliki borci. Sreća je za državu imati ovakve doktore, sestre... 

Direktorka nam odmah pokazuje na pacijenta čiji je bubreg napala korona.

Od nade do kompletnog sloma usled tempirane bombe 

- Ovo pored pacijenta je dijaliza. Ovaj aparat menja bubreg napadnut koronom - navodi ona i sprovodi nas pored pacijenata koji su intubirani: 

- Mnogo ih je - vidimo i sami ali njene reči odzvanjaju u ušima više nego zvuk respiratora i svih aparata:

- Vidite. Radimo tešku proceduru. Pulsiranje centralne vene. To je jedna od najtežih procedura kada se uvodi kateter da bi se pacijent hranio. Reč je o pacijentu koji je juče bio dobro. Možemo slobodno da kažemo, juče je bio značajno bolje, u poboljšanju, ponadali smo se da će biti dobro, noćas se dogodio kompletan slom od korone i čovek je intubiran jutros u ranim časovima. To je ogromno razočarenje za nas. Kada se nadamo najboljem a u roku od nekoliko sati se dese strašne promene, potpuno neočekivane, jer je ta bolest kao neka tempirana bomba.

- Ona u nekom trenutku eksplodira. Zato mi je najgore kada gledam komentare "zašto nas plaše", "zašto nam govore o koroni". Mi nikog ne plašimo. Korona je opasna. Ne treba prikrivati istinu.

Timski rad je suština organizacije ove bolnice. Smene su korigovane u skladu sa situacijom. Traju 6 sati, osim u intenzivnoj nezi, gde su po 4 sata.

- Samo tako možemo do izuzetnih rezultata lečenja pacijenata, iako ova bolest ima visok mortalitet a najveći mortalitet je ovde. Teško nam je da kažemo, ali svi pacijenti koji uđu u intenzivnu negu, njih 50 odsto nema šansu da izađu iz nje u startu. I sve više se povećava taj rizik kako vreme odmiče. Ali, jako se trudimo. I, vrlo smo srećni, i veliki je uspeh i sestara i lekara koji danonoćno daju sebe nameštajući aparate, parametre, dajući lekove, za svakog ko izađe sa intezivne nege. To su veliki uspesi medicine, uopšte, ne samo u Srbiji.

Traži se krevet više na intenzivnoj nezi 

- Vidite. Sve je puno. U ovom momentu u intenzivnim jedinicama nema slobodnih kreveta. To znači da ćemo za svakog za kog se pogorša napraviti mesto. Ali, vidite, sve je puno. Vidite li jedan slobodan krevet? Nema ga. Tačno je. Ne završe svi u intenzivnoj nezi. Isto tako je tačno da se ne zna ko će kad završiti u njoj, a i kada nisi u intenzivnoj nezi, korona bolest je teška. I nije istina da je izmišljena  - s pravom, višim tonom kaže prof. dr Zdravković.

Naleteli smo na pacijenta koji je imao jake bolove u trbuhu. Ispostavilo se da mora da operiše slepo crevo. Ali, ispostavilo se i neposredno posle operacije da on, u stvari, ima koronu. Mlad čovek. 40 godina. U KBC "Beženijska kosa" bio je 14 dana. Juče, kada smo bili u njoj, spremao se da krene kući.

- Bilo mi je jako teško. Temperatura, visok pritisak... Potrudite se da se zaštitite što više moguće. Ako vam se i desi, ne daj Bože, da se zarazite, tu je ovo osoblje koje će nas izvući iz korone. Nadam se - rekao je za Telegraf.rs ovaj Beograđanin.

Cela bolnica je, kao što rekosmo na početku teksta, crvena zona. Zelena je samo na ulazu. S obzirom na smene koje imaju, gde se neke završavaju u dva sata posle ponoći, kada gradskog prevoza nema, bolnica je sama organizovala prevoz radnika. Tako rade još od juna meseca, priča nam direktorka dok silazimo sa drugog, onog "najgoreg" i najzahtevnijeg sprata, na prvi.

- Sada se nalazimo u Odeljenju poluintenzivne nege. Ljudi koji, ovako, pomalo ustanu kao ovaj pacijent na hodniku, i sami se rehabilituju, imaju bolju kliniku sliku. Izuzetno je bitno da se i pacijenti bore - kaže nam profesorka a Sarajlija, koji, kako reče plaća porez u Beogradu, i na kojeg su se odnosile direktorkine reči, prekinu je.

- Doktorka je malo skromna. Mi smo ovde kao u Hjustonu u odnosu na gore, na centar  (šok odeljenje na drugom spratu). Ma... Ovo su heroji. Ovo su žene heroji. Bez njih bi naše zdravstvo bilo propast.

Sestra jedva ostala živa, vratila se u "rat" posle 3 meseca

Na prvom smo spratu na kojem je i on. Odeljenje kardiologije danas je Odeljenje poluintenzivne brige o pacijentima.

- On je bio jako lošeg zdravstvenog stanja, izuzetno ugrožen - nastavlja nam direktorka o Sarajliji:

- Srećni smo što ga vidimo sada na hodniku, da može da priča. Nama je to nagrada za naš rad.

Dok šetamo, poziva sestru Nadu da nam priđe. Tu je, na hodniku prvog sprata. 11. novembra biće joj dodeljen orden predsednika Aleksandra Vučića.

- Nada je glavna sestra ovog odeljenja koja je i sama obolela. Imala je jako tešku formu kovida i jedva ostala živa. Sada ima i fibrotične posledice na plućima. Predložili smo je za orden predsednika države. Od prvog dana je bila ovde među pacijentima kao i mnogi drugi. Predložili smo nju jer je delila i dobro i zlo. Razbolela se, jedva ostala živa i vidite gde je sad - kaže prof. dr Zdravković.

Skromno, sestra Nada, inače majka troje dece, kaže da je potrebna pacijentima. 

- Čim sam se oporavila, vratila sam se posle 3 meseca. Na početku sam se plašila, više ne. Bilo je teško ali i ovim našim pacijentima je jako teško, i potrebna im je pomoć-  kaže sestra Nada, čije je jedno od troje dece student medicine i budući doktor.

Zdravstveni radnici kada se razbole, znaju šta ih čeka. Ali, kako kažu, stisnu zube, zaćute, i nastave dalje. Ostavljaju svoje živote, svoju decu, i borave ovde, svesni u šta ulaze.

- Najveći peh je kada shvatite da, iako, sve činite, pomoći nema - govori nam profesorka dok nas uvodi u drugu intenzivnu negu, drugi šok, a nekadašnju koronarnu jedinicu, jednu od najvećih u Srbiji:

- Sada je to šok korona 2. Ovde uglavnom leže pacijenti koji imaju kardiološke probleme. Najveći broj njih je intubiran, neki od njih su i na aparatima, respiratorima, a ove NIV maske koje imamo, na korak su od intubacije. Sve su to jako teški pacijenti.

Prolazimo pored kreveta u kojem je relativno mlada žena. Profesorka nam objašnjava da ima veoma tešku koronarnu bolest, predinfarktno stanje.

- Vidite kako su to strašni prizori.

U trećem šoku smrt

Dolazimo do trećeg šoka. Nailazimo na prizor kojeg smo se plašili pre nego što smo ušli u kovid bolnicu, a mislili smo da je najteže gledati osobe koje se muče da udahnu vazduh.

- Vidite, imamo jedan egzitus, nažalost. Nemaju sve priče srećan kraj. Umire se i pored svega - kaže slomljeno direktorka. 

Na hodnicima rezervni respiratori. U slučaju da se nešto desi, i da nema slobodnih u sobama, uvek mogu da se ubace, jer svaki od ovih pacijenata koji su sada, uslovno rečeno dobro, i van mehaničke ventilacije, za dva sata mogu da se nađu na njoj, usled pogoršanja stanja.

- Mi imamo dovoljno respiratora. I Srbija ih ima, ali mi nemamo dovoljno lekara i sestara koji mogu da brinu o respiratorima. Jako se trudimo da damo sve od sebe. I potpuno je nejasno da ljudi idu po žurkama. Nama nije jasno kada čujemo da su se oni tamo negde sastajali, nešto su slavili. Ljudi su i dalje nesvesni u koje stanje mogu da dovedu i sebe i druge. Oni će možda proći lakše ali će ti drugi proći jako teško. I drugo, nemoguće je tražiti toliko slobodnog mesta, toliko lekara, sestara, a oni idu po proslavama. Niko od nas unazad četiri meseca nije bio po proslavama, niti imamo snage. I mi nemamo vremena ni za kakve proslave - ističe naša sagovornica.

Pluća od paučine

Ulazimo i dijagnostički cenar. U njemu radiolozi rade skenere 24 sata.

- Kako izgledaju ti snimci? Izgledaju grozno pogotovo kod ljudi koji su gore na intenzivnoj nezi. Istina, skener pokazuje koronu i kada je PCR test negativan. Naš skener je star 14 godina, radi, ali se nadamo da ćemo da dobijemo nov, jer pri pomisli da ovaj može da stane, ja se ježim kao direktor.

Ljudi koji rade na skeneru tu su ceo radni vek. Maltene su pred penzijom.

- Ovo je klasična slika korone, ovi beli delovi, to su delovi pluća, koji više ne rade. Oni se šire kao iz žarišta bolesti i u jednom trenutku kao da rešetaju pluća. Pluća ne smeju biti bela, moraju biti crna, ovo po plućima belo kao dim, to je bolest koja ih je uništila. Ovaj pacijent nema sa čime da diše tu gde je belo. Bolest se jako širi, obično sa zadnjih krajeva prema napred. Napred ostaju ti delovi koji mogu da dišu - objašnjava nam prof. dr Zdravković.

Na pitanje da li bilo koja druga bolest izaziva ovakve promene na plućima, kao iz topa kaže da ne.

- Ovo je karakteristično samo za koronu. Kada vidite ovakav snimak pluća, ako je paučina po njima, mi kažemo da i student medicine kada vidi ovo mora da kaže da su ovo korona pluća. Tu nema omaške.  Ne mora PCR da bude pozitivan, to samo znači da je virus sišao dole, da više nije u grlu, i da napada svaki organ. Mi danas znamo da korona napada pluća, srce, da korona napada bubrege, jetru, mišiće i nerve. Kod koga će šta napasti, zavisi koliko osoba ima otporan organizam - navodi prof. dr Zdravković.

Predavanja u amfiteatru zamenila oprema

Sada se u ovu bolnicu primaju oni koji su se zarazili pre 5, 6 dana, i čije se stanje polako komplikuje.  O njima brinu radnici koji su i po nekoliko sati u duploj opremi - pantalonama, majici, skafanderu, nose duple rukavice, duple maske, kaljače, kape i vizire.

Ova oprema zauzela je amfiteatar ove ustanove, u kojoj su predavali i mnogi inostrani profesori.

- Oprema je klasifikovana po brojevima, da se ne bi gubilo vreme. Uniforma se obuče i kada se izađe sa posla, ona se baca na otkuvavanje. Ovo je naš amfiteatar, nekada najlepši amfitear za edukaciju i držanje predavanja. Sada je ovo najvažnija edukacija za život. Borba protiv kovida - rekla nam je prof. dr Zdravković.

I za kraj. Najgore je kada porodica ne zna šta je sa njihovim najmilijima, koji su vezani za krevet, nisu u mogućnosti da govore, bore se sa kovidom. Svesni toga, ova ustanova je dozvolila da pacijenti imaju kod sebe mobilne telefone.

- U ovoj bolnici ima skoro 300 pacijenata i jako je teško dati informacije na 300 poziva. Zato smo dozvolili da imaju telefone. Potpuno razumemo koliko porodica brine i u kolikom su strahu. Za one pacijente koji su na respiratoru, informacije se daju na broj telefona koji je na sajtu svakodnevno od 8 do 14 sati. Samo molimo rodbinu da zove po jedan član za jednog pacijenta da bi svi dobili informacije o svojima - kaže nam za kraj razgovora direktorka KBC "Bežanijska kosa".

(Telegraf.rs)