Potresna pesma anesteziologa Dimića: "Svakog se minuta, sata, borimo za život nečijeg oca, brata"

Foto: Tanjug/AP

Mnogo se prethodnih meseci pisalo o tome da su medicinski radnici na izmaku snaga u borbi protiv korone. Podržavali smo ih, aplaudirali im, ali skoro pa da ne radimo ništa na tome da im zaista pomognemo.

Preporučujemo

Iscrpljeni od višemesečne borbe, bez dana odmora, neki su, poput anesteziologa Nemanje Dimića, stigli da napišu i pesmu u čast kolegama koji se bore protiv kovida-19.

Zvuci mašina

Noć, stižem na posao i već na početku smene

Sirena sa hitne najavljuje prijem iz Arene!

Hitno je, dođite brzo, čoveku je loše

Njegove životne funkcije se troše

Skafander, maske, rukavice, viziri

Obučeni samo pogled da viri

A on gleda, za vazduh se bori, ječi

Njegov pogled govori više od reči

Modar je, boji se jer čeka ga krah

Trudi se da poslednji uhvati dah!

Kasno!!!

Još jedna smrt, još jedna linija ravna

A za nas je postao već prošlost davna

Još jedna osoba, još jedan izgubljen život

Dok u glavi odzvanja covidov kikot.

Stali smo svi, sestre i lekari

Al' zvuk sa mašine, tišinu kvari

Alarmira, smeta, remeti misli

Pokrenite se! Covid će novi slučaj da smisli!

Stvara mučninu, glavobolju, jezu

Koga će sledećeg da nam dovezu

Taj prokleti zvuk, da li će stati

Dokle će naše živote da prati?

Sa njime ležem, sa njime se budim, verovatno ga i sanjam

Al' kad ustanem tugu sa lica sklanjam

Jer želim da, ujutru, kad me vide moji

Pomisle da ispred njih i dalje isti čovek stoji

Onaj čovek vedrog duha, nasmejan, čiji je visoki let

Imao snage da promeni svet!

Ali ja nisam isti, ni mi nismo isti

Jer ni u glavi, ni u duši, mi više nismo čisti!

Previše smrti, previše tuge za kratko vreme

Nisu uspeli za ovo da nas spreme

Da svake se sekunde, minuta, sata

Borimo za život nečijeg oca, nečijeg brata

Nečije majke, nečije sestre, nečije žene

Gledajući koliko brzo, život može da uvene

A onda sve stane, dođe kraj smene

Došlo je vreme kući da se krene!

Kako ?!?!?!?!

Sa suzom u očima, pognute glave

Koračam do kuće, dok misli me dave

Razmišljam dok drugi idu u izlaske

Dete me još uvek ne zna bez maske!

E tada umor pređe u bes,

Bol u ljutnju, tuga u stres

Kada će ljudi konačno da shvate

Da covid ne daje kredit na rate

On dolazi tiho, a odlazi glasno

Dok vama još uvek to nije baš jasno

Al' bojim se posle će već biti kasno

Jer nažalost virus se ne bori časno

Već podmuklo, mučki, napada s leđa

A onda se šepuri medicinu vređa

Skraćuje prosečni životni vek

I zna da trenutno ne postoji lek.

Stižem do stana, stavljam osmeh na lice

Pa pravac na ribanje da skinem sve klice

Preko maske poljubim dete i ženu

Legnem i čekam narednu smenu.

Ustajem već, jer smeta mi tišina

Čekaju me kovid i zvuci mašina.

U Srbiji je danas od korona virusa preminulo još 11 osoba, novozaraženih je 1.318, a na respiratoru je 119 pacijenata.

(Telegraf.rs)