Sve zemlje koje su nam letos zatvarale vrata sada su gore od nas: Srbija najbolja u regionu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Milena Đorđević/Tanjug/Zoran Žestić/Dragan Kujundžić/Jaroslav Pap

Ilustracija: Nikola Jovanović

Srbija se već osam meseci bori sa korona virusom, trenutno je u trećem talasu, a iako nam poslednjih dana brojke koje se odnose i na broj novih zaraženih, i na broj preminulih, i na broj pacijenata na respiratoru, deluju zastrašujuće, naša zemlja se sa ovom pošasti bori mnogo bolje u odnosu na region, pa čak i države u Evropi.

Preporučujemo

Gledajući srpsku kovid statistiku, koja je prve kolone otvorila 6. marta ove godine, kada smo imali prvi dijagnostikovani slučaj zaražen koronom, a uzimajući u obzir i to da je Srbija u trećem talasu, možemo se, ipak, pohvaliti da imamo manje i zaraženih i preminulih u odnosu na region, ali i u odnosu na mnoge evropske zemlje. Statistika, javno dostupna svima, naime, ne ide u korist "nevernim tomama" koji pričaju kako je u Srbiji sve loše, i kritikuju članove Kriznog štaba za borbu protiv korone zbog mera.

Angažovanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučiča, imamo i više respiratora nego što nam je dovoljno, uprkos otimačini za mašine za mehaničku ventilaciju u svetu. Kiseonik nam nikada nije nedostajao, a sada trošimo 5 tona dnevno.

Iako imamo dovoljno bolničkih postelja, gradimo nove bolnice. Kako je u subotu izjavio predsednik Vučić, do 1. decembra, kako je i planirano biće otvorena kovid bolnica u Batajnici, a zatim i u Kruševcu do Svetog Nikole, 19. decembra.

- Ja molim sve ljude u Srbiji da nam ova bolnica ne ostane jedini spas, ni ova ni ona u Kruševcu. Imaćemo 250 mesta za intenzivnu negu, biće najveća bolnica. Dobili smo informaciju da se kovid neće brzo završiti i odlučili smo da uložimo veliki novac - rekao je predsednik dok je obilazio najbrže izgrađenu bolnicu u regionu, koja će imati najbolju oprema koja postoji - od respiratora, boca sa kiseonikom...

Kada se Srbija borila sa drugim talasom, u julu i avgustu, da podsetimo, druge zemlje su mirovale. Tada su nam mnoge države zaključale vrata, uslovile ulazak kod njih. Međutim, krajem leta su samo jedna po jedna država počele da se upisuju na mapu zemalja u kojima je korona virus eksplodirao, pa su nas mnoge zemlje prestigle i sa brojem zaraženih, i što je najporaznije sa brojem preminulih.

U Srbiji je korona virus, zaključno sa današnjim danom, potvrđen kod 66.888‬ osoba od ukupno testiranih 1.442.642. Kovid nam je odneo 915 života.

Hrvatska, sa druge strane, u kojoj je korona, prema zvaničnim izveštajima počela da se širi u avgustu, sada već ima više zaraženih nego mi - 67. 247 zaraženih, i  čak 794 preminulih.  Bosna i Hercegovina nas sa 62.423 poziotivnih nije prestigla po broju zaraženih, ali imaju 1.510 preminulih od posledica ove bolesti.

Više preminulih od nas ima i Makedonija - 1.136 a virus je potvrđen kod 39.760. U Crnoj Gori, u kojoj je takođe, tokom leta proglašena epidemija, virus je dijagnostikovan kod 22.805 osoba, a preminulo je 337 od posledica kovid 19.

Disciplinovana Slovenija, koja se u našem prvom talasu dobro držala, počela je da "piše" poraznu statsistiku, pa već imaju 382 žrtve korone, i 45.161 zaraženog pacijenta.

Bugarska ima 75.160 pozitivnih i 1.665 preminulih, Grčka 56.698 zvanično zaraženih i 784 preminulih, u Slovačkoj je virus potvrđen kod 75.495 osoba, a odneo je 351 život, dok je u Mađarskoj 114.778 kovid pozitivnih i čak 2.493 preminulih od posledica kovida.

Stari model organizacije 

Mada su nam bolnice pune, pacijenti već preusmeravaju iz jednih u druge zdravstvene centre, iako moramo da otvaramo nove kovid ambulante, i raste broj i zaraženih pacijenata ali i bolesnika koji dišu uz pomoć respiratora, Srbija se još dobri drži.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek kaže za Telegraf.rs da je Srbija u takvoj poziciji zahvaljujući dobrim odlukama i staroj organizaciji zdravstvenog sistema.

- Mi smo, za razliku, od mnogo jačih evropskih zemalja, zadržali domove zdravlja, preventivne ambulante, taj stari model, koji su drugi izbacili odavno. To nam je u ovom trenutku bio najjači adut, da se ljudi prvo javljaju u kovid ambulante doma zdravlja pa tek onda ako treba, hospitalizuju se u kovid bolnice. Takva organizacija zdravstvenog sistema pokazala je dobre rezultate u borbi sa ranijim infekcijama, pa evo i sada - kaže Đerlek.

Dodaje da su Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije uvek  bili korak, dva ispred kovida. 

- Poslednji primer za to su ove dve bolnice koje se grade, jedna u  Batajnici, druga u Kruševcu. Da ih nemamo, za mesec dana bismo mogli da dođemo u lošu situaciju. Takođe, u odnosu na ostale brže smo donosili odluke koje se tiču epidemioloških mera, iako ima jedan deo stanovništva koji nije zadovoljan. Ali, u svakoj zemlji ima 10 odsto ljudi koji nisu zadovoljni  - zaključuje Đerlek.

I dok određeni broj stanovništva u Srbiji nije zadovoljan propisanim merama, drugi se pita zašto se Srbija i sada ne zatvori kao što je to učinila u martu, pošto sada imamo na dnevnom nivou i po više od 2.000 zaraženih korona virusom.

Stručnjaci su u vezi sa tim više puta objasnili da je u martu vanredno stanje i uvođenje policijskog časa bilo opravdano jer se o virusu jako malo znalo, svi su se zaključavali, pa i mi.

Danas, osam meseci kasnije, kada su poznati najbolji protokoli lečenja, zna se kako se tačno virus prenosi, ponaša, zna se i da PCR test može biti negativan a skener pluća da ukazuje na korona virus, onda je uprkos većim brojkama, zdravstvenom sistemu lakše da se nosi sa ovim virusom. 

Srbija je, pokazuju sve radnje, spremna i za gori scenario.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Ali, kao što je juče rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, to što zemlje u regionu i u Evropi imaju veći broj obolelih ne treba da nas opušta. 

-  Imamo određen broj bolnički postelja i zdravstvenih radnika. Ako mislite da zemlje u regionu i Evropi imaju veći broj obolelih i to vas čini opuštenim, ja vam kažem da to nije dobro. To je kranje  nepoštovanje svih zdravstvenih radnika, koji danonoćno mescima rade - naglasio je Lončar.

Veliki uspeh svaki pacijent koji izađe sa intenzivne 

Jer, kako je u razgovoru za naš portal objasnila prof. dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa", bolnice koja je u kovid sistemu od juna, veliki se napori ulažu da se pacijenti u životu skinu sa respiratora, izađu iz intenzivne nege. Kad se to dogodi to su veliki uspesi ne samo za Srbiju, već kako na je rekla i za velike evropske centre.

- Samo tako možemo do izuzetnih rezultata lečenja pacijenata, iako ova bolest ima visok mortalitet a najveći mortalitet je ovde. Teško nam je da kažemo, ali svi pacijenti koji uđu u intenzivnu negu, njih 50 odsto nema šansu da izađu iz nje u startu. I sve više se povećava taj rizik kako vreme odmiče. Ali, jako se trudimo. I, vrlo smo srećni, i veliki je uspeh i sestara i lekara koji danonoćno daju sebe nameštajući aparate, parametre, dajući lekove, za svakog ko izađe sa intezivne nege. To su veliki uspesi medicine, uopšte, ne samo u Srbiji - kazala je prof. dr Zdravković.

Srbiji, naime, nije problem da zatvori gradove, najveća žarišta. Da zatvori državu, ograniči kretanje. Nije problem u novcu. Problem je u životima koji se bore jer ih je napala korona, i u životima koji brinu o onima koji se bore sa kovidom.

Ilustracija: Nikola Jovanović

(Telegraf.rs)